Тодор Веселиновић

Тодор Веселиновић
Лични подаци
Надимак	Тоза
Датум рођења	(1930-10-22)22. октобар 1930.
Место рођења	Нови Сад, Краљевина Југославија
Датум смрти	17. мај 2017.(2017-05-17) (86 год.)
Место смрти	Атина, Грчка
Држављанство	СФРЈ
Висина	1,72 m
Позиција	нападач
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1948—1952 1952—1953 1953—1961 1961—1962 1962—1964 1964—1965 1965—1967 1968 1969	Војводина Партизан Војводина Сампдорија Фирст Вијена Унион Сен Жилоа Аустрија Клагенфурт Пролетер Зрењанин Срем	42 22 170 15 41 10 49 9 11	(8) (15) (123) (4) (15) (1) (5) (0) (2)
Репрезентативна каријера
1953—1961	Југославија	37	(28)
Тренерска каријера
1967 1969—1971 1971—1973 1974 1974—1977 1977—1980 1980—1981 1981 1982 1982—1984 1984—1985 1985—1986 1986 1986—1987 1987—1988 1988—1990 1990—1991 1991 1993 1997 1997—1998	Аустрија Клагенфурт (играч-тренер) Индепендијенте Санта Фе Колумбија Ел Национал Војводина Олимпијакос Аполон Атина Леванте Миљонариос Југославија Фенербахче Аполон Атина Катанцаро Диагорас АЕК Атина Фенербахче Газијантепспор Бакиркејспор Каршијака Фенербахче Етникос Пиреј
Награде Фудбал Олимпијске игре 1956. Мелбурн Југославија

Тодор Веселиновић (Нови Сад, 22. октобар 1930 — Атина, 17. мај 2017) био је југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер. Веселиновић је један од најбољих југословенских стрелаца свих времена, четири пута најбољи лигашки голгетер, клупски рекордер Војводине који је током играчке каријере наступао и за Партизан, Сампдорију, Вијену, Унион Сен Жилоа, Аустрију Клагенфурт и Пролетер Зрењанин.

Биографија

Веселиновић је поникао у подмлатку новосадске Слоге (раније име за Војводину) као један од најбољих ученика тренера Банета Секулића. За боје новосадских „црвено-белих“ одиграо је укупно 196 првенствених утакмица и постигао 126 голова, што представља клупски рекорд Војводине. Играо је с великим успехом крило, полутку и вођу навале.

Током одслужења војног рока 1952. играо је за београдски Партизан и на 53 утакмице постигао 50 голова. Кад се вратио у Нови Сад и наставио да игра за Војводину, четири пута (од чега трипут узастопно) је био најбољи лигашки стрелац: у сезони 1955/56. (заједно са Мујићем и Огњановом) постигао је 21 гол; 1956/57. - 28 голова; 1957/58. - 19 голова и 1960/61. заједно са Прљинчевићем) - 16 голова.

Кад се 1961. растао од Војводине, играо је као професионалац у Италији, Аустрији и Белгији. Прво је носио дрес екипе Сампдорију из Ђенове, за коју је играо две и по године (1961—1963), затим бечке Вијене, а из Аустрије је отишао за Белгију где је једну сезону (1964—1965) играо за бриселски Унион Сен Жилоа. Онда се опет вратио у Аустрију где је у екипи Аустрије Клагенфурт (Целовец) био играч и тренер ове екипе 1967. године, кад је и започео тренерску каријеру. Пролећну полусезону 1968. године провео је у зрењанинском Пролетеру.

Уз шест утакмица за „Б“ селекцију (1954—1959) и 14 за младу репрезентацију, за коју је постигао рекордних 20 голова, у 37 сусрета носио је дрес најбоље селекције и постигао 28 голова. Дебитовао је 14. маја 1953. у пријатељском сусрету са Белгијом (3:1) у Бриселу, а последњу утакмицу за репрезентацију одиграо је 4. јуна 1961. против Пољске у Београду.

На олимпијском турниру 1956. у Мелбурну одиграо је све три утакмице за репрезентацију Југославије и постигао четири гола. Учествовао је и на Светском првенству 1958. у Шведској и у сусрету против Француске (3:2) постигао два гола, први и победоносни.

У дресу репрезентације одиграо је неколико утакмица које су остале запамћене по његовим изванредним играма. На утакмици против Велса (3:1), која је играна 22. септембра 1954. у Кардифу, ушао је у игру тек у другом полувремену (заменио Дворнића) и - постигао сва три гола за Југославију. У сусрету против Аустрије (4:3) у јесен 1958. у Бечу такође је постигао три поготка.

По престанку с активним играњем, посветио се тренерском позиву. Почео је као и технички референт Војводине и тренер Пролетера из Зрењанина, а наставио у Колумбији где је водио екипу Санта Фе и национални тим Колумбије на олимпијском турниру 1972.

После неуспеха репрезентације Југославије на Светском првенству у Шпанији, 25. септембра 1982. именован је за савезног капитена, али се због неуспеха репрезентације на Првенству Европе повукао 12. јула 1984. и преузео тренирање турског прволигаша Фенербахчеа из Истанбула, а радио је и у Италији и Грчкој.

Спољашње везе

• Тодор Веселиновић на веб-сајту Olympedia.org
• Тодор Веселиновић на сајту reprezentacija.rs
• Тодор Веселиновић на веб-сајту partizanopedia.rs
• Под(сећање) на Тозу голгетера („Политика”, 17. септембар 2019)