Саво Јовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Саво Б. Јовић
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаАрхиепископија београдско-карловачка
Чинпротојереј-ставрофор
ДужностГлавни секретар Светог архијерејског синода Српске православне цркве
СједиштеБеоград
Године службеод 1976.
Лични подаци
Датум рођења(1954-01-27)27. јануар 1954.(67 год.)
Мјесто рођењаМилино Село
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија

Саво Б. Јовић (Милино Село, 27. јануар 1954) је протојереј-ставрофор, доктор наука и главни секретар Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је на Савиндан 27. јануар 1954. године у Милином Селу код Лопара. У родном месту је завршио основну школу, а потом петогодишњу Богословију „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима. Током четвртог разреда је позван на одслужење војног рока, који је провео у Шибенику. Након тога је завршио Богословију 1976. године и одмах је рукоположен у чин ђакона и потом презвитера у епархији зворничко-тузланској.

Ухапшен је од комунистичких власти 15. маја 1980. године. Окружни суд у Тузли га је осудио на шест година затвора због вербалног деликта. Врховни суд Босне и Херцеговине у Сарајеву је казну умањио на пет година, коју је Јовић одслужио у зеничком затвору. По одслуженој казни је остао у епархији до 1987. године, да би тад прешао у епархију банатску, тачније у Панчево. Дипломирао је на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи са просечном оценом 9,33.

На предлог патријарха српског Павла, Свети архијерејски синод га 1996. године именује за службеника канцеларије синода. Тренутно је главни секретар Светог архијерејског синода Српске православне цркве и духовник у цркви Ружица и капели Свете Петке на Калемегдану.

Докторирао је 12. новембра 2013. године на Учитељском факултету Универзитета у Београду. Одбрани доктората присуствовали су патријарх српски Иринеј, епископ шумадијски Јован, епископ крушевачки Давид и викарни епископ ремезијански Андреј.[1]

Награде[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Монографије[уреди | уреди извор]

  • Анђели звериње куће, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  • Записи из зеничке тамнице, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  • Кроз босански огањ, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  • Свитање у предвечерје, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  • Утамничена црква, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  • Христов Светосавац Михајло Пупин, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  • Свети Исповедник Варнава Епископ Хвостански, Православна реч, Н. Сад, (2012),
  • Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, Православна реч, Нови Сад, (2012)

Друга издања[уреди | уреди извор]

  • Свети Отац Николај, Издавачки фонд Архиепископије  београдско-карловачке, Београд, (1998),
  • Божић и божићи обичаји, Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, Београд, (1998),
  • Свети Великомученик Георгије, Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, Београд, (1999),
  • Велики часни пост, Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, Београд, (1999),
  • Васкрсење Господа Исуса Христа-Васкрс, Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, Београд, (1999),
  • Свети Јован Крститељ, Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, Београд, (2000).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић - нови доктор наука”. Српска православна црква. 13. новембар 2013. 
  2. ^ „Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић добитник Златног витеза”. Православна Митрополија црногорско-приморска. 18. октобар 2018.