Саво Миљановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
САВО МИЉАНОВИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења(1920-06-10)10. јун 1920.
Место рођењаЛисичине, код П. Слатине
 Краљевина СХС
Датум смрти10. септембар 1972.(1972-09-10) (52 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411972.
Чингенерал-мајор
Одликовања
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

Саво Миљановић — Јаран (Лисичине, код Подравске Слатине, 10. јун 1920Београд, 10. септембар 1972), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. јуна 120. године у селу Лисичинама, код Подравске Слатине. Пре Другог светског рата се бавио земљорадњом.[1]

Народноослободилачком покрету (НОП) приступио је 1941, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1942. године. У Народноослободилачку борбу ступио је 1942. године и налазио се на дужностима:[1]

После ослобођења Југославије остао је на служби у Југословенској армији. Завршио је Вишу војну академију и Ратну школу ЈНА. У Југословенској народној армији (ЈНА) обављао је дужности: команданта граничне бригаде, начелника штаба дивизије, начелника одсека и одељења у армијској области и наставника у Вишој војној академији ЈНА.[1]

Умро је 10. септембра 1972. године и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду. Његов рођени брат био је Никола Миљановић Караула, народни херој.[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са сребрним венцем, Орден братства и јединства са сребрним венцем и Орден партизанске звезде са пушкама.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]