Сандро Пертини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сандро Пертини
Pertini ritratto.jpg
Сандро Пертини
Биографија
Датум рођења (1896-09-25)25. септембар 1896.
Место рођења Стела
Краљевина Италија
Датум смрти 24. фебруар 1990.(1990-02-24) (93 год.)
Место смрти Рим
Италија
Религија ниједна (атеизам)
Политичка
партија
Италијанска социјалистичка партија
7. председник Италије
9. јул 1978. — 29. јун 1985.
Претходник Ђовани Леоне
Наследник Франческо Косига

Алесандро (Сандро) Пертини (итал. Alessandro Pertini; Стела, 25. септембар 1896Рим, 24. фебруар 1990) био је италијански социјалистички политичар и новинар, те 7. председник Италије од 1978. до 1985. године.

Биографија[уреди]

Рођен је у месту Стела, провинција Савона, као син земљопоседника. Школовао се у салезијанском колеџу у Варацеу и лицеју у Савони. Тамо се упознао с идејама социјализма. Након тога је завршио право на универзитету у Ђенови.

Био је против учешћа Италије у Првом светском рату, али је служио у војсци као поручник и добио неколико одликовања. Године 1918. постао је члан Уједињене социјалистичке партије и настанио се у Фиренци, где је дипломирао на политичким наукама. Тада су га фашисти неколико пута претукли, али није изгубио веру у своја уверења.

Отпор фашизму[уреди]

Након што су фашисти убили социјалистичког вођу Ђакома Матеотија, Пертини је још више био уверен у исправност идеја социјализма, те је наставио борбу против фашистичке диктатуре. Био је привремено затворен 1926, али је успео да побегне и деловао у илегали. Напослетку су га ипак ухапсили у Пизи, те је био осуђен на десет година робије.

Казну је служио на острвима Понтине до 1943. године. У затвору је успео да спаси и сачува чувени дневник Антонија Грамшија. Пуштен је месец дана након Мусолинијевог хапшења, након чега се одмах прикључио борцима покрета отпора против нацистичке окупације и марионетске Италијанске социјалне републике. Немци су га заробили и осудили на смрт стрељањем, али су га из затвора извукли његови другови у акцији спашавања. Пертини је након тога отпутовао на север Италије да би учествовао у организовању партизанске борбе.

Политичка каријера[уреди]

Рат у Италији завршио је 25. априла 1945, а референдумом из 1946. укинута је краљевина и проглашена Република Италија. Пертини је тада био члан Уставотворне скупштине која је израдила нови устав Републике.[1] У послератним је годинама био истакнути члан и вођа Италијанске социјалистичке партије, те један од најпризнатијих италијанских политичара. Током оловних година у Италији осуђивао је акције екстремне левице и деснице, попут Црвених бригада и операције Гладио, те је бранио идеале републике.

Од 1968. до 1976. био је председник Дома посланика Републике Италије, а од 1978. до 1985. године председник Републике Италије. Функцију доживотног сенатора у италијанском парламенту држао је од 29. јуна 1985. године до смрти. Носилац је многих италијанских и страних одликовања и признања.

Умро је 24. фебруара 1990. године у Риму у 93. години живота.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]