Сара Вотерс

С Википедије, слободне енциклопедије
Сара Вотерс
Сара Вотерс 2006. године
Лични подаци
Пуно имеСара Ен Вотерс
Датум рођења(1966-07-21)21. јул 1966. (57 год.)
Место рођењаНајланд, Пемброкшир, Велс, Уједињено Краљевство
ОбразовањеUniversity of Kent, Lancaster University, Queen Mary University of London
Књижевни рад
Најважнија делаTipping the Velvet, Афинитет, Џепарош, Мали странац
Званични веб-сајт
www.sarahwaters.com

Сара Ен Вотерс (енгл. Sarah Ann Waters, Најланд, Пемброкшир, Велс, 21. јул 1966 [1]) је велшка списатељица. Најпознатија је по својим романима смештеним у викторијанско друштво и са лезбејским протагонистима, као што су Tipping the Velvet и Fingersmith (Џепарош).

Живот и образовање[уреди | уреди извор]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Сара Вотерс је рођена у Нејленду, Пемброкшир, Велс 1966. Касније се преселила у Мидлсбро, у Енглеској, када је имала осам година. Одрасла је у породици која је укључивала њеног оца Рона, мајку Мери и „много старију“ сестру.[2]Њена мајка је била домаћица, а отац инжењер који је радио у рафинеријама нафте.[3]Своју породицу описује као „прилично идиличну, веома безбедну и неговану“. Њен отац, "фантастично креативна особа", подстицао ју је да гради и измишља.[4]

Вотерс је рекла: „Када себе замишљам као дете, видим себе како конструишем нешто, од пластелина, папир-машеа или Мекана; и ја сам уживала да пишем песме и приче. Писала је приче и песме које описује као „ужасне готичке пастише“, али није планирала своју каријеру.[4] Упркос очигледном уживању у писању, у младости није осећала никакав посебан позив или склоност да постане романописац.[5]

Вотерс је била присталица Кампање за нуклеарно разоружање, придруживши јој се као резултат утицаја њеног дечка у то време.[6] Политички, увек се идентификовала као левичарка.

Образовање[уреди | уреди извор]

Након гимназије Милфорд Хавен, Вотерс је похађала универзитет и стекла диплому из енглеске књижевности. Дипломирала је на Универзитету у Кенту, магистрирала на Универзитету Ланкастер и докторирала на Универзитету Краљица Мари у Лондону. Њена докторска теза под насловом Wolfskins and togas: lesbian and gay historical fictions, 1870 to the present (Вукове коже и тоге : лезбејске и геј историјске фикције, 1870 до данас), [7] послужиле су као инспирација и материјал за будуће књиге. У оквиру свог истраживања читала је порнографију из 19. века, у којој је наишла на наслов своје прве књиге, Tipping the Velvet. [8] Међутим, њени књижевни утицаји се такође налазе у популарним класицима викторијанске књижевности, као што су Чарлс Дикенс, Вилки Колинс и Бронте, и у савременим романописцима који комбинују велико интересовање за Викторијану са постмодернистичким приступом фикцији, посебно А. С. Бајат и Џона Фаулса. Nights at the Circus (Ноћи у циркусу) Анђеле Картер имале су огроман утицај и на њен дебитантски роман, а Вотерс је хвали због њене књижевне прозе, њеног „заједничког додира“ и њене посвећености феминизму. [9]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Вотерс се изјаснила као лезбејка касних 1980-их. [10] У вези је са уредницом Луси Вон од 2002.[2][11] [12] Од 2007. живи у Кенингтону, југоисточни Лондон.[3][8]

Каријера[уреди | уреди извор]

Пре писања романа, Вотерс је радила као академик, докторирала и предавала. [13] Вотерс је од докторске тезе директно прешла на свој први роман. Током процеса писања тезе мислила је да ће написати роман; почела је чим је теза завршена. [4] Њен рад је веома истраживачки интензиван, што је аспект у коме она ужива.[14] Вотерс је накратко била члан дугогодишњег круга лондонских северних писаца, чији су чланови, између осталих, били романописци Чарлс Палисер и Нил Блекмор. [15]

Са изузетком The Little Stranger (Малог странца), све њене књиге садрже лезбејске теме, а њој не смета да буде означена као лезбејска списатељица. Рекла је: "Пишем са јасним лезбејским планом у романима. То је управо у срцу књига." Упркос овој „уобичајеној агенди у задиркивању лезбејских прича из делова историје који се сматрају прилично хетеросексуалним“, [16] она такође своје лезбејске протагонисткиње назива „случајним“, због сопствене сексуалне оријентације. "Тако је то у мом животу, и тако је, заиста, већини лезбејки и геј људи, зар не? То је некако једноставно у твом животу." [14]

Њени ауторски утицаји су Чарлс Дикенс, Вилки Колинс, Мери Шели, Бронте, Џон Фаулс, А. С. Бајат и Анђела Картер.[4]

Tipping the Velvet (1998)[уреди | уреди извор]

Њен дебитантски рад био је викторијански пикарски роман Tipping the Velvet, који је објавио Virago Press 1998. године. За писање романа било је потребно 18 месеци. [17]Књига је добила наслов из викторијанског сленга за кунилингус. [8] Вотерс описује роман као „веома оптимистичан [...] својеврсни бунт“. [17]

Освојио је награду Betty Trask 1999. и био је у ужем избору за награду John Llewellyn Rhys Prize.[8] Године 2002. роман је адаптиран у истоимену троделну серију за BBC Two. Преведен је на најмање 24 језика, укључујући кинески, летонски, мађарски, корејски и словеначки. [18]

Афинитет (1999)[уреди | уреди извор]

Вотерсова друга књига, Affinity (Афинитет), објављена је годину дана након њене прве, 1999. године. Роман, такође смештен у викторијанско доба, усредсређује се на свет викторијанског спиритуализма. Док је завршавала свој дебитантски роман, Вотерс је радила на академском раду о спиритуализму. Комбиновала је своја интересовања за спиритуализам, затворе и викторијанску еру у Афинитету, који прича причу о односу између жене из више средње класе и затвореног спиритуалисте.

Роман је мање лакомислен од оних који су му претходили и уследили. Вотерсовој је било мање пријатно писати. [17] „Био је то веома суморан свет у који смо морали да идемо сваки дан“, рекла је она. [19]

Афинитет је освојио Stonewall Book Award и награду Сомерсет Мом. Ендрју Дејвис је написао сценарио адаптације Афинитета и резултирајући играни филм премијерно је приказан 19. јуна 2008. на вечери отварања Фрамелине ЛГБТ филмског фестивала у Сан Франциску у позоришту Кастро.

Џепарош (2002)[уреди | уреди извор]

Fingersmith (Џепарош) је објављен 2002. Ушао је у ужи избор за Букерову награду и Женску награду за белетристику.

Џепарош је направљен као серија за BBC One 2005. године, са Сели Хокинс, Елејн Кесиди и Имелдом Стонтон у главним улогама. Вотерс је одобрила адаптацију, назвавши је „стварно квалитетном емисијом“ и рекла да је „веома верна књизи. Понекад је била сабласно верна књизи, што је било узбудљиво“.[14] Јужнокорејски редитељ Парк Чан-вук је касније поново адаптирао роман у филм The Handmaiden из 2016. године, који је причу поставио у Кореју под јапанском окупацијом 1930-их.

Певач и уметник Дејвид Боуви прогласио је Џепароша једном од својих „100 најбољих књига“. [20]

Ноћна стража (2006)[уреди | уреди извор]

The Night Watch (Ноћној стражи) је требало четири године да Вотерс напише. [4] Од прва три романа се разликује по свом временском периоду и структури. Иако су се њена теза и претходне књиге фокусирале на 19. век, Вотерс је рекла да ме је „нешто из 1940-их звало”. [4] Такође је била мање чврсто исцртана од њених других књига. Ватерс је рекла,

Роман говори о мушкарцу и три жене у Лондону 1940-их. Вотерс га описује као „у основи роман о разочарењу и губитку и издаји“, као и „стварном контакту између људи и истинској интимности“. [14]

Године 2005. Вотерс је добила највишу понуду (1.000 фунти) током добротворне аукције у којој је награда била прилика да се име победника овековечи у Ноћној стражи. На аукцији су учествовали многи познати британски романописци, а име понуђача, ауторке Мартине Кол, појавило се у Вотерсовом роману. [21]

Ноћна стража је адаптирана за телевизију од стране BBC2 и емитована 12. јула 2011.

Мали странац (2009)[уреди | уреди извор]

Такође смештен у 1940-те, The Little Stranger (Мали странац) се такође разликује од Вотерсових претходних романа. То јој је први пут без изразито лезбејских ликова. У почетку, Вотерс је кренула да напише књигу о економским променама које је донео социјализам у послератној Британији, а рецензенти примећују везу са Евелин Во. [22] Током стварања романа, претворио се у причу о духовима, фокусирајући се на породицу племића која поседује велику сеоску кућу коју више не могу да приуште да одржавају.

Гости који плаћају (2014)[уреди | уреди извор]

Радња романа The Paying Guests (Гости који плаћају) смештена је у 1920-те, у друштвене и економске последице Првог светског рата.[23] Домаћинства су у смањеним околностима и Френсис Реј и њена мајка морају да примају станаре да би наставиле даље. Развијајући лезбејски однос између Франсис и станара Лилиан Барбер пружа сложену позадину за истрагу убиства која заузима другу половину књиге. The Observer је рекао: „Непоновљива Сара Вотерс се са апломбом носи са драматичном кључном променом у свом новом роману смештеним у 1920-те у јужном Лондону. [23] The Telegraph је то описао као "сабласно, виртуозно писање". [24]

Почасти и награде[уреди | уреди извор]

Вотерс је проглашена једним од Грантиних 20 „најбољих младих британских писаца“ у јануару 2003. Исте године је добила награду South Bank за књижевност. Проглашена је за аутора године на Британским књижевним наградама 2003. [8] И 2006. и 2009. освојила је "Писаца године" на годишњој додели Стоунвол награда. Изабрана је за члана Краљевског књижевног друштва 2009. [25] Има почасну диплому Универзитета Ланкастер.[26] Нашла се на Пинц листи водећих велшких ЛГБТ личности. [27]

Именована је за официра Ордена Британске империје (ОБЕ) на рођенданским почастима 2019. за заслуге у књижевности.

Tipping the Velvet[уреди | уреди извор]

  • Награда Betty Trask, 1999.
  • Најбоља књига године по избору Библиотечког часописа, 1999.
  • Mail on Sunday/Награда Џона Луелина Риса, 1999.
  • Награда New York Times-а за запажену књигу године, 1999.
  • Ferro-Grumley награда за лезбејску и геј фикцију (ужи избор), 2000.
  • Ламбда књижевна награда за фикцију, 2000.

Афинитет[уреди | уреди извор]

  • Stonewall Book Award (American Library Association GLBT Roundtable Book Award), 2000.
  • Награда Уметничког савета Велса за књигу године (ужи избор), 2000.
  • Феро-Грамли награда за лезбејску и геј фикцију, 2000.
  • Ламбда књижевна награда за фикцију (ужи избор), 2000.
  • Mail on Sunday/Награда Џона Луелина Риса (ужи избор), 2000.
  • Награда Сомерсет Мом, 2000.
  • Награда Sunday Times-а за младог писца године, 2000.
  • Најбоља преведена криминалистичка фантастика године у Јапану, Kono Mystery ga Sugoi! 2004.

Џепарош[уреди | уреди извор]

  • Удружење писаца злочина Ellis Peters Historical Dagger, 2002.
  • Награда Букер за белетристику (ужи избор), 2002.
  • Женска награда за белетристику награда за белетристику (ужи избор), 2002.
  • Британске књижевне награде за аутора године, 2003.
  • Најбоља преведена криминалистичка фантастика године у Јапану, Kono Mystery ga Sugoi! 2005.

Ноћна стража[уреди | уреди извор]

  • Награда Букер за фикцију (ужи избор), 2006.
  • Женска награда за белетристику (ужи избор), 2006.
  • Ламбда књижевна награда, 2007.

Мали странац[уреди | уреди извор]

  • Награда Букер за белетристику (ужи избор), 2009. [28]
  • Номинован за награду Ширли Џексон, 2009. [29]

Гости који плаћају[уреди | уреди извор]

  • Бејлизова женска награда за белетристику (ужи избор) 2015.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Документарна литература[уреди | уреди извор]

  • A Girton Girl on a throne: Queen Christina and versions of lesbianism, 1906-1933, Feminist Review (46): 41–60.
  • The Most Famous Fairy in History: Antinous and Homosexual Fantasy, Journal of the History of Sexuality, 6 (2): 194–230.
  • Wolfskins and togas : lesbian and gay historical fictions, 1870 to the present, (PhD thesis). Queen Mary, University of London.

Новеле[уреди | уреди извор]

  • Tipping the Velvet, 1998.
  • Affinity, 1999.
  • Fingersmith (Џепарош), 2002.
  • The Night Watch (Ноћна стража), 2006.
  • The Little Stranger (Мали странац), 2009.
  • The Paying Guests (Гости који плаћају), 2014.

Критичке студије и осврти на Вотерсов рад[уреди | уреди извор]

  • Hughes, Emma (10 September 2014). "[Untitled review of The paying guests]". Books. Country Life. 208 (37): 138.

Адаптације[уреди | уреди извор]

Филм[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Happy Birthday: Sarah Waters, 46”. The Times (на језику: енглески). 2012-07-21. ISSN 0140-0460. Приступљено 2018-10-13. 
  2. ^ а б McCrum (2009-05-09). „Books: Interview | Writer Sarah Waters talks to Robert McCrum about why she's kicked out the corsets in her latest novelfirst=Robert”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-14. 
  3. ^ а б Allardice, Lisa (1. 6. 2006). „Uncharted Waters”. The Guardian. UK. Приступљено 24. 2. 2007. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж McGrane, Michelle (2006). „Sarah Waters on writing: 'If I waited for inspiration to strike, it would never happen!' (Interview)”. LitNet. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 24. 2. 2007. 
  5. ^ „Sarah Waters: Interview”. Приступљено 27. 7. 2012. 
  6. ^ Sunday, 8 Jun 2008, The South Bank Show: Sarah Waters
  7. ^ The thesis can be downloaded from the British Library's EthOS Archive Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2021): uk.bl.ethos.393332 Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2022)
  8. ^ а б в г д Waters, Sarah. „Biography”. sarahwaters.com. Архивирано из оригинала 17. 2. 2007. г. Приступљено 24. 2. 2007. 
  9. ^ „Sarah Waters on writing: If I waited for inspiration to strike, it would never happen!”. Архивирано из оригинала 1. 8. 2012. г. Приступљено 27. 7. 2012. 
  10. ^ Lyall, Sarah (2014-09-09). „Weaving a Tale of Love and Death in London”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-05-14. 
  11. ^ „Best-selling author Sarah Waters, proving lesbian sex sells”. www.out.com (на језику: енглески). 2014-09-03. Приступљено 2021-05-14. 
  12. ^ „Sarah Waters: 'The Handmaiden turns pornography into a spectacle – but it's true to my novel' | OurDailyRead” (на језику: енглески). 8. 4. 2017. Приступљено 2021-05-14. 
  13. ^ Page, Benedicte. „Her Thieving Hands”. Virago. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2011. 
  14. ^ а б в г Lo, Malinda (6. 4. 2006). „Interview with Sarah Waters”. AfterEllen.com. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 17. 11. 2011. 
  15. ^ „North London Writers Official Website”. Архивирано из оригинала 5. 7. 2008. г. Приступљено 17. 11. 2011. 
  16. ^ „Sarah Waters: 'Is there a poltergeist within me?'”. The Independent. London. 29. 5. 2009. Архивирано из оригинала 2009-06-01. г. Приступљено 27. 7. 2012. 
  17. ^ а б в Hogan, Ron. „Sarah Waters (Interview)”. IndieBound. Приступљено 17. 11. 2011. 
  18. ^ „Sarah Waters: Interview”. Time Out London. Архивирано из оригинала 6. 10. 2008. г. Приступљено 24. 2. 2007. 
  19. ^ „Sarah Waters: From Victoria to VE Day (Interview)”. Powells. Архивирано из оригинала 23. 2. 2007. г. Приступљено 24. 2. 2007. 
  20. ^ „Bowie's top 100 books - the complete list”. David Bowie. октобар 2013. Приступљено 17. 8. 2019. 
  21. ^ „Book role auction nudges £20,000”. BBC News. 31. 3. 2004. Приступљено 24. 2. 2007. 
  22. ^ Didock, Barry (30 May 2009). "Capturing the spirit of the age: A haunting novel evokes the claustrophobia of postwar Britain", The Herald (Glasgow), p. 9.
  23. ^ а б Chevalier, Tracy (7. 9. 2014). „The Paying Guests review – another wild ride of a novel from Sarah Waters”. The Observer. Приступљено 4. 10. 2014. 
  24. ^ Daniel, Lucy (30. 8. 2014). „The Paying Guests by Sarah Waters, review: 'eerie, virtuoso writing'”. The Daily Telegraph. Приступљено 4. 10. 2014. 
  25. ^ „Royal Society of Literature All Fellows”. Royal Society of Literature. Архивирано из оригинала 5. 3. 2010. г. Приступљено 10. 8. 2010. 
  26. ^ University, Lancaster. „Grizedale College | Lancaster University”. lancaster.ac.uk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 6. 2017. г. Приступљено 2017-07-19. 
  27. ^ „Pinc List 2017”. Wales Online. 19. 8. 2017. 
  28. ^ „Sarah signs in for fans”. Croydon Post. Northcliffe Media. 2. 12. 2009. стр. 12. „A library was bursting at the seams when Man Booker Prize short-listed author Sarah Waters visited... [she] signed copies of The Little Stranger, her novel praised by the prestigious literary prize's judges this year.” 
  29. ^ „2009 Shirley Jackson Awards Winners”. The Shirley Jackson Awards. Архивирано из оригинала 31. 7. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сара_Вотерс&oldid=26516950”