Свилеува

Свилеува
Свилеува;
	Црква Св. Стефана
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Коцељева
Становништво
— 2011.	1464
Географске карактеристике
Координате	44° 31′ 10″ СГШ; 19° 49′ 24″ ИГД / 44.5195° СГШ; 19.823333° ИГДКоординате: 44° 31′ 10″ СГШ; 19° 49′ 24″ ИГД / 44.5195° СГШ; 19.823333° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	183 м
	Свилеува Свилеува на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	15221
Позивни број	015
Регистарска ознака	KC

Свилеува је насеље у Србији у општини Коцељева у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1464 становника. По површини jе друго највећe село у Србији.

Галерија[уреди | уреди извор]

Сеоска школа
Дом културе
Споменик војводи Луки Лазаревићу
Крајпуташи

Историја[уреди | уреди извор]

У Свилеуви је рођен и живео војвода Лука Лазаревић, јунак из Првог српског устанка. Овде је одржана Битка на Свилеуви 1804. године.

У селу се налази Црква Св. Архиђакона Стефана у Свилеуви основана 1828. године при којој је 1829. почела да ради основна школа. Данашња црква је из 1884. и има статус споменика културе. Прва школа у Свилеуви је основана 1764. године.^[1]

У Свилеуви се налазио и аеродром дужине око 700 метара који је коришћен током Другог светског рата, након чега је напуштен. Године 1944. захваљујући овом аеродрому евакуисано је око 30 савезничких пилота.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Свилеува живи 1469 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,4 година (41,9 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 547 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.734
1953.	2.897
1961.	2.875
1971.	2.589
1981.	2.462
1991.	2.274	2.080
2002.	1.807	1.977

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.790	99,05%
Роми	6	0,33%
Црногорци	2	0,11%
Југословени	2	0,11%
Руси	1	0,05%
непознато	5	0,27%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	4	10
80+	19	22
75—79	36	61
70—74	68	87
65—69	83	89
60—64	47	56
55—59	39	47
50—54	52	37
45—49	85	57
40—44	60	53
35—39	52	57
30—34	46	45
25—29	56	47
20—24	51	42
15—19	69	60
10—14	46	58
5—9	44	42
0—4	49	31
Просек :	41,9	44,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	482	543	594	619	620	614	547

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	107	141	74	77	61	47	24	11	5	0	3,30

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	767	224	466	52	25	0
Женски	770	115	465	169	18	3
УКУПНО	1.537	339	931	221	43	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	586	522	0	0	22
Женски	488	443	0	0	24
УКУПНО	1.074	965	0	0	46
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	7	11	1	7
Женски	0	0	9	2	1
УКУПНО	3	7	20	3	8
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	2	4	0
Женски	0	0	1	4	2
УКУПНО	0	1	3	8	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	4
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	2	0	0	6

Познате личности[уреди | уреди извор]

Лука Лазаревић, војвода тамнавске кнежине и посавске кнежине шабачке нахије (од 1806), командант Шапца (од 1807), рођен у Свилеуви.
Ранко Лазаревић, обор-кнез тамнавске кнежине шабачке нахије, убијен у Шапцу 1800.
Лазар Теодоровић, министар (попечитељ), капућехаја у Цариграду
Никанор Ружичић, епископ
Јанко Веселиновић, књижевник, једн време је био учитељ у Свилеуви
Момчило Исић, историчар
Петар Протић, војно лице

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Марко Павловић, Зоран А. Живановић: „Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви“, 70. страна, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, 2008. године, . ISBN 978-86-84115-04-3. COBISS.SR 148130316
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Марко Павловић, Зоран А. Живановић: „Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви“, 70. страна, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, 2008. године, . ISBN 978-86-84115-04-3. COBISS.SR 148130316

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]