Својново

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Својново
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Поморавски
Општина Параћин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1233
Географске карактеристике
Координате 43°47′34″ СГШ; 21°18′10″ ИГД / 43.792666° СГШ; 21.302666° ИГД / 43.792666; 21.302666Координате: 43°47′34″ СГШ; 21°18′10″ ИГД / 43.792666° СГШ; 21.302666° ИГД / 43.792666; 21.302666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 147 м
Својново на мапи Србије
Својново
Својново
Остали подаци
Поштански број 35259
Позивни број 035
Регистарска ознака PN

Својново је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1233 становника.

Овде се налазе Запис липа код цркве (Својново), Запис Дачића дуд (Својново), Запис Алексића храст (Својново), Запис платан у центру (Својново), Запис дуд у центру (Својново) и Запис бор код манастира (Својново).

Историја[уреди]

До Другог српског устанка Својново се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Својново улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Демографија[уреди]

У насељу Својново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 380 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,65.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.736
1953. 1.828
1961. 1.877
1971. 1.777
1981. 1.769
1991. 1.688 1.474
2002. 1.386 1.699
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.375 99,20 %
Хрвати
  
2 0,14 %
Црногорци
  
1 0,07 %
Украјинци
  
1 0,07 %
непознато
  
7 0,50 %
Својново у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 32 34 33 33 32 33 32 33 34 35 36 40
Пореске главе* - 43 41 39 38 40 45 44 41 41 41 43
Арачке главе** 90 92 99 98 99 97 107 103 104 106 108 109
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Манастир[уреди]

Западно од Својнова, на обронцима планине Јухор се налази манастир Светог Николе Мирликијског. Овај манастир највероватније потиче из друге половине 14. века. Крајем 18. века манастир је потпуно разрушен, а током Првог српског устанка нахијски кнез Милета Радојковић је обновио манастир. Он је од остатака порушеног манастира изградио данашњу цркву и данашњи стари источни конак.[5]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ „ Манастир Светог Николе Мирликијског, Својново“ на сајту Епархије крушевачке[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]