Лешје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За чланак о истоименом манастиру који се налази изнад села, погледајте чланак Лешје.
Лешје
Baba Paraćin3.jpg
Поглед на Бабу и Лешје у њеном подножју
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ОпштинаПараћин
Становништво
 — 2011.Пад 346
Географске карактеристике
Координате43°51′04″ СГШ; 21°31′29″ ИГД / 43.851166° СГШ; 21.524833° ИГД / 43.851166; 21.524833Координате: 43°51′04″ СГШ; 21°31′29″ ИГД / 43.851166° СГШ; 21.524833° ИГД / 43.851166; 21.524833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина500 м
Лешје на мапи Србије
Лешје
Лешје
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаPN

Лешје је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 346 становника. Изнад села, на обронцима планине Баба, налазе се остаци средњовековног манастира посвећеног Пресветој Богородици, Манастир Пресвете Богородице у Лешју је обновљен почетком 21. века.

По локалном веровању, назив села потиче од лешева монаха и мештана које су Османлије побиле средином 16. века у манастиру, који су после тога срушили. С друге, историографске, стране, у повељи кнеза Лазара, насталој на Хрисовуљи патријарха Спиридона из 1379. године, се потврђује даривање Црепа Вукославића обновљеном властелинству цркве Матере Божије и то: села Лештија, села Брестнице, села Голубовци, села Видови у Заструми, села Сињи Вир који је држао Драгослав Ветер. У том обновљеном властелинству улазило је и једно језеро односно блато на Годомину које се звало „Мртва Морава”. Овај извод из повеље кнеза Лазара указује на корен имена данашњег села много пре окупације Турака.[тражи се извор]

Овде се налазе Запис орах у манастиру (Лешје) и Запис липа у манастиру (Лешје).

Демографија[уреди]

У насељу Лешје живи 352 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,4 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 118 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 594
1953. 628
1961. 633
1971. 583
1981. 534
1991. 511 493
2002. 422 443
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
412 97,63 %
Русини
  
1 0,23 %
непознато
  
6 1,42 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
Поглед на село Лешје и котлину из Манастира

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]