Лешје
- За чланак о истоименом манастиру који се налази изнад села, погледајте чланак Лешје.
Лешје | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Параћин |
Становништво | |
— 2011. | 346 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 51′ 04″ С; 21° 31′ 29″ И / 43.851166° С; 21.524833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 500 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | PN |
Лешје је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 346 становника. Изнад села, на обронцима планине Баба, налазе се остаци средњовековног манастира посвећеног Пресветој Богородици, манастир Пресвете Богородице у Лешју је обновљен почетком 21. века.
По локалном веровању, назив села потиче од лешева монаха и мештана које су Османлије побиле средином 16. века у манастиру, који су после тога срушили. С друге, историографске, стране, у повељи кнеза Лазара, насталој на Хрисовуљи патријарха Спиридона из 1379. године, се потврђује даривање Црепа Вукославића обновљеном властелинству цркве Матере Божије и то: села Лештија, села Брестнице, села Голубовци, села Видови у Заструми, села Сињи Вир који је држао Драгослав Ветер. У том обновљеном властелинству улазило је и једно језеро односно блато на Годомину које се звало „Мртва Морава”. Овај извод из повеље кнеза Лазара указује на корен имена данашњег села много пре окупације Турака.[тражи се извор]
Овде се налазе Запис орах у манастиру (Лешје) и Запис липа у манастиру (Лешје).
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Лешје живи 352 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,4 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 118 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 3 | ||
80+ | 6 | 10 | ||
75—79 | 11 | 18 | ||
70—74 | 15 | 22 | ||
65—69 | 20 | 13 | ||
60—64 | 13 | 17 | ||
55—59 | 8 | 10 | ||
50—54 | 15 | 14 | ||
45—49 | 19 | 12 | ||
40—44 | 16 | 17 | ||
35—39 | 15 | 13 | ||
30—34 | 5 | 10 | ||
25—29 | 12 | 11 | ||
20—24 | 9 | 7 | ||
15—19 | 20 | 13 | ||
10—14 | 9 | 10 | ||
5—9 | 9 | 5 | ||
0—4 | 6 | 7 | ||
Просек : | 44,4 | 48,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 186 | 40 | 124 | 19 | 3 | 0 |
Женски | 190 | 24 | 127 | 35 | 4 | 0 |
УКУПНО | 376 | 64 | 251 | 54 | 7 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 81 | 8 | 0 | 1 | 51 |
Женски | 27 | 1 | 0 | 0 | 9 |
УКУПНО | 108 | 9 | 0 | 1 | 60 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 1 | 8 | 1 | 4 |
Женски | 0 | 0 | 5 | 2 | 0 |
УКУПНО | 0 | 1 | 13 | 3 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 0 | 1 | 0 | 1 |
Женски | 3 | 0 | 1 | 3 | 2 |
УКУПНО | 4 | 0 | 2 | 3 | 3 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 4 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.