Сестре Гобовић
| Сестре Гобовић | ||||
|---|---|---|---|---|
 | ||||
| Лични подаци | ||||
| Друга имена | Gobo Sisters | |||
| Музички рад | ||||
| Оснивање | Београд, СФР Југославија | |||
| Жанр | традиционална музика | |||
| Издавачка кућа | ПГП РТС | |||
| Чланови | ||||
| Садашњи чланови | Марина Гобовић Марија Гобовић | |||
| Остало | ||||
| Награде | Орден „Крст вожда Ђорђа Стратимировића” Награда „У духу Тесле”  Златна Медаља за заслуге Републике Србије | |||
| Веб-сајт | www.gobosistersband.rs | |||
| Дискографија | ||||
| ||||
Сестре Гобовић (енгл. Gobo Sisters) српски је музички тандем који изводи традиционалну музику. Чине га сестре Марина и Марија Гобовић, које су за свој рад добиле златну Медаљу за заслуге Републике Србије.[1][2]
О тандему[уреди | уреди извор]
Дуо „Сестре Гобовић” основале су близнакиње Марина и Марија Гобовић. Рођене су у Београду 11. августа 1984. године, у којем су завршиле Музичку школу „Ватрослав Лисински” и Правни факултет. Музиком се баве од пете године. Од 2004. године су одређено време наступале у оквиру КУД „Бранко Цветановић”, а потом и самостално изводећи изворне српске песме – на концертима, фестивалима и у телевизијским емисијама у земљи и иностранству. Тренутно су део „Gobo Sisters Band”-а.[1][2]
Мерима Његомир, тада уредница у Музичкој продукцији ПГП РТС-а, одабрала је сестре Гобовић на конкурсу за избор талентованих извођача, чиме су песме које су отпевале трајно сачуване у Архиву Радио Београда.[1] Године 2018. основале су школу певања „Славујчићи” при Храму Светог Саве. Баве се и писањем својих песама, а многе од њих потписују и Милутин Поповић Захар, Саша Милошевић Маре и други аутори.[1][2]
Током своје досадашње каријере сцену су делиле са великим музичким именима, али су одржале и немале самосталне концерте поводом значајних датума и свечаности, на којима је често гостовао хор њихове школе „Славујчићи”. Оне изводе песме и држе предавања о значају очувања матичне културне баштине и у дијаспори и региону, пре свега у Мађарској и Румунији, под покровитњљством ресорних институција. Лауреаткиње су многобројних награда и признања за очување српске изворне музике, допринос култури, уметничко стваралаштво и рад са најмлађима.[1][2]
Сестре Гобовић су 2024. године увршћене у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[3]
Живе у родном граду са супрузима и децом.[1][2]
Дискографија[уреди | уреди извор]
| Година | Назив | Издавач | |
|---|---|---|---|
| Синглови | |||
| 2011 | Сећање на славуја (посвећено Тошету Проеском)[4] | ||
| 2011 | Љубав је горко вино | ||
| 2011 | Бисер суза | ||
| 2014 | Девојачко вече | City Records | |
| 2021 | Србија | ||
| 2023 | 1389[5] | ПГП РТС | |
| 2023 | Хоћу да певам | ПГП РТС | |
| Студијски албуми | |||
| 2014 | Зора | City Records | |
| 2015 | Пробуди се | City Records | |
| 2018 | Деци на дар | ||
| 2023 | Лепота је у традицији | ПГП РТС | |
| 2023 | Свети Сава | Храм Светог Саве | |
Избор наступа[уреди | уреди извор]
- Концерт Усније Реџепове у Београду (2010) – као пратећи вокали
- Концерт Дејана Петровића на Сабору трубача у Гучи (2013) – као специјалне гошће
- Концерт „Лепота је у традицији” у Сава центру (2016)
- Ускршњи концерт у Цириху (2017)
- Концерт у Словенији (2017)
- Концерт у Храму Светог Саве са ђацима школе „Славујчићи” (2022)
- Концерт на Краљевом тргу на Златибору (2023)
Избор награда и признања[уреди | уреди извор]
- Признање „Дама године” (2017)[6]
- Награда „Београдски победник“ (2017)[7]
- Награда „Први оскар Србије“ (2019)
- Награда на манифестацији „Србија – више од лепоте” за најбољу родољубиву православну песму (Врњачка Бања, 2022)[8]
- Орден „Крст вожда Ђорђа Стратимировића” за допринос и истрајавање на вредностима светосавске духовности и очувању традиције (Манастир Ђурђеви ступови, 2023)[9]
- Награда „У духу Тесле” (енгл. Tesla Spirit Award) Теслине научне фондације за стваралаштво и допринос српској култури (Њујорк, 2024)
- Златна Медаља за заслуге Републике Србије (Београд, 2024)[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е „По повратку са америчке турнеје, Сестре Гобовић дочекало најлепше изненађење – Сретењски орден”, РТС, 16. фебруар 2024. Посећено 26. фебруара 2024.
- ^ а б в г д „Дијаспора – српско срце које куца ван матице”, РТС, 23. фебруар 2024. Посећено 26. фебруара 2024.
- ^ Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1.
- ^ „Сестре близнакиње, Марина и Марија Гобовић, анђеоског гласа и стаса”, TopSrbija, 20. август 2012. Посећено 26. фебруара 2024.
- ^ „Сестре Гобовић: Песма 1389 говори о Косовском боју, светињама и прецима, поносне смо”, Kosovo Online, 18. новембар 2022. Посећено 26. фебруара 2024.
- ^ „Сестре Гобовић проглашене за даме године”, Курир, 11. октобар 2017. Посећено 26. фебруара 2024.
- ^ „Треће признање за годину дана: Сестре Гобовић освојиле Београдског победника”, Glossy, 9. новембар 2017. Посећено 26. фебруара 2024.
- ^ „Сестре Марина и Марија су написале најлепшу песму о Србији”, РТС, 12. август 2022. Посећено 26. фебруара 2024.
- ^ „Подвиг године: Сестре Гобовић одликоване Крстом вожда Ђорђа Стратимировића”, Вечерње новости, 23. новембар 2023. Посећено 26. фебруара 2024.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сестре Гобовић на сајту YouTube
