Пређи на садржај

Епископ шабачко-ваљевски Симеон

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Симеон Станковић)
Симеон (Станковић)
Лични подаци
Датум рођења(1886-10-17)17. октобар 1886.
Место рођењаЛежимир код Сремске Митровице, Аустроугарска
Датум смрти30. јануар 1960.(1960-01-30) (73 год.)
Место смртиШабац, ФНРЈ

Епископ Симеон Станковић (Лежимир, Срем, 4/17. октобар 1886Шабац, 30. јануар 1960) био је епископ Српске православне цркве.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 17. октобра 1886. године у Лежимиру код Сремске Митровице.[1]

Године 1908. завршио је с великом матуром гимназију у Сремској Митровици и и Сремским Карловцима. 1914. године завршио Богословски факултет са степеном доктора, у Черновицама. Студирао је потом филозофију на универзитетима у Бечу и Загребу.

Замонашио га је 27. октобра 1919. године у фрушкогорском манастиру Малој Ремети игуман Корнелије (Зубовић). Рукоположен је за Јерођакона 9. новембра 1919, а за јеромонаха на Цвети 1920. у београдској Саборној цркви.

До 1922. био је наставник гимназије у Сремској Митровици и Београду као и богословије у Сремским Карловцима, када је изабран и постављен за доцента, а касније и за ванредног професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Најпре је био доцент на катедри за Свето писмо Старог завета, а потом је прешао на катедру за морално богословље (хришћанска етика), за предмет за који се одувек и припремао. Год. 1927. изабран је за ванредног професора исте катедре и на том положају затекао га је избор за епископа.

За епископа захумско-херцеговачког (мостарског) изабран је 2. октобра 1931. године, а хиротонисан у Саборној београдској цркви 31. јануара 1932.

Дана 19. априла 1934, премештен је по свом пристанку за епископа шабачког и устоличен 7. октобра.[2]

Као епископ шабачко-ваљевски нарочито се старао о припремању свештеничког подмлатка, посебно после Другог светског рата. За његово време је подигнуто у епархији око четрдесет нових парохијских храмова.

Читавог живота бавио се и научним радом. Рад о Штросмајеру, његово животно дело, још није објављен.

Умро је 30. јануара 1960. у Шапцу и сахрањен у епископској гробници.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", Београд 1938. године
  2. ^ "Време", 8. окт. 1934

Литература

[уреди | уреди извор]


епископ захумско-херцеговачки
19311934.
епископ шабачко-ваљевски
19341960.