Манастир Мала Ремета

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Мала Ремета
Manastir Mala Remeta 048.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање13. век
ОснивачСтефан Драгутин
Управникнастојатељица Февронија Јовановић
МестоМала Ремета
Држава Србија

Манастир Мала Ремета или Реметица[1] припада Епархији сремској Српске православне цркве који се налази на Фрушкој гори, поред истоименог села. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Положај и прошлост[уреди | уреди извор]

Налази се на јужном средишњем делу Фрушке горе, уз манастирски прњавор село Мала Ремета. Име манастира значи Мала пустиња.[2]

Манастирска црква је посвећена Богородичином покрову. Традиција оснивање манастира везује за српског краља Драгутина. У протоколу манастира Беочина, наводи се 1844. године да је манастир Мала Ремета „стар 601 годину”, а што би могло да значи — 1243. године.[2] Кратку историју манастира Мала Ремета, написао је 23. новембра 1738. године хоповски игуман Иринеј Радић,[3] у манастиру Беочину. Поуздане податке пружају једино турски документи, у којима је манастир први пут забележен 1546, али је врло брзо после тога спаљен.[4] Крајем 17. века манастир су обновили избегли монаси Манастира Рача на Дрини. Из тога времена потиче и манастирски печат и од тада[4], па до 1920. године манастир се води као метох Манастира Беочин. На месту старе цркве, саграђена је нова, трећа[2] по реду грађевина 1739. године.

Манастирску цркву су сазидали (по контракту из 1738.) на "грунту беочинском" мајстори Тодор и Никола, а ктитор је био Станко Милинковић[1] из Шуљма[4]. Из исте године потиче заштитна повеља издата од генерала Валиса Манастиру Беочин у којој се помиње и штити Мала Ремета.[1] Јован Јовановић оберлајтант Петроварадинске регименте је манастирску цркву изнутра репарирао[2], као и са северне стране испод ћелија од камена, подрум саградио 1754. године. Поручникова удова Ружица је подигла по вољи покојниковој још три монашке ћелије са малом кухињом у средини. На челу манастира је од 1749. године игуман Атанасије. Престоне иконе за ову цркву радио је иконописац Јанко Халкозовић 1759. године.

Године 1845. јеромонах и надзиратељ манастира био је Венимијан Бороцки.[5]

У Другом светском рату страдао је конак као и манастирска библиотека.

Данас манастир чине црква, једнокрилни конак, нови дрвени звоник и капела.[6]

У манастиру су написане и чувају се две вредне рукописне књиге из XVII века.[7]

Старешине манастира[уреди | уреди извор]

  • Рафаила Марковић, игуманија манастира (1969—2020).
  • Февронија Јовановић, настојатељица манастира (2021—данас).

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Манастири: Манастир Мала Ремета Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2016), Приступљено 18. фебруар 2013.
  2. ^ а б в г „Србски народни лист”, Будим 1844. године
  3. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1938.
  4. ^ а б в Епархија Сремска: Мала Ремета, Приступљено 18. фебруар 2013.
  5. ^ „Србски народни лист”, Будим 1845. године
  6. ^ Две сестре — цело сестринство („Вечерње новости”, 16. јун 2014)
  7. ^ Православље бр. 1099—1100: Библиотека манастира Велика Ремета, Весна Петровић[мртва веза], Приступљено 18. фебруар 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]