Милорад Екмечић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милорад Екмечић

MiloradEkmecic.jpg
Милорад Екмечић

Општи подаци
Датум рођења (1928-10-04) 4. октобар 1928.
Место рођења Пребиловци (Краљевина Југославија Краљевина СХС)
Датум смрти 29. август 2015.(2015-08-29)(86 год.)
Место смрти Београд (Србија Србија)
Рад

Милорад Екмечић (Пребиловци, Краљевина СХС, 4. октобар 1928Београд, Србија, 29. август 2015) је био српски историчар, академик и члан Сената Републике Српске.

Биографија[уреди]

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у Грацу).

Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.

У мају 1992. ухапшен је од стране муслиманских „Зелених беретки“ заједно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да тајно пребегне на територију Републике Српске. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.

За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973, а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и уметности ван радог састава постао 16. новембра 1978; у радни састав преведен 1. јула 1992. године. Дописни члан је и Црногорске академије наука и умјетности од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године.

Награде[уреди]

Дана 1. новембра 2010. године предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић га је одликовао Орденом части са златним зрацима.[1] Добитник је Кочићеве награде 2004. године, а децембра 2011. добио је Орден Светог Саве.[2]

Библиографија[уреди]

  • Историјске и стратешке основе Републике Српске, научни скуп: Република Српска - 15 година опстанка и развоја, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бањалука (26. и 27. јуни 2007)
  • Србија између Средње Европе и Европе. - Београд : Политика : БМГ, 1992. - 129 стр. ; 21cm. - (Библиотека Српско питање)
  • Ратни циљеви Србије : 1914-1918. - Београд : Политика : БМГ, 1992. - 229стр. ; 21cm. - (Библиотека Српско питање)
  • Жива реч Милорада Екмечића / Милорад Екмечић ; (разговоре водио) Милош Јевтић. - Горњи Милановац : Дечје новине, 1990. - 139 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Одговори / Милош Јевтић ; 11) (Библиотека Разговори)
  • Стварање Југославије: 1790-1918. - Београд : Просвета, 1989. - 2 књ. (662 ; 842 стр.) ; 24 cm
  • Ратни циљеви Србије 1914., Београд 1973. (2. изд. - Београд: Просвета, 1990. - 550стр. ; 25cm. Библиотека Историјско-мемоарска дела )
  • Историја Југославије са Владимиром Дедијером, Иваном Божићем и Симом Ћирковићем, " Просвета ", Београд, 1972. (превод: History of Yugoslavia, Њујорк 1974;
  • Устанак у Босни: 1875-1878, Сарајево 1960 (II изд. 1973, III. измењено изд. - Београд : Службени лист СРЈ : Балканолошки институт САНУ, 1996. - 428стр.; 25 cm.);
  • Основе грађанске диктатуре у Европи између два рата, Сарајево 1965;

Збирке студија:

  • Огледи из историје, " Службени лист ", Београд, 1999. pp. 498
  • Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, БИГЗ, Београд, 1997. pp. 483.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]