Милорад Екмечић
Милорад Екмечић | |
---|---|
![]() Милорад Екмечић | |
Датум рођења | 4. октобар 1928. |
Место рођења | Пребиловци![]() |
Датум смрти | 29. август 2015. (86 год.) |
Место смрти | Београд![]() |
Милорад Екмечић (Пребиловци, 4. октобар 1928 — Београд, 29. август 2015) био је српски историчар, академик и члан Сената Републике Српске.
Биографија[уреди]
Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре.
У току Другог светског рата, Екмечић је изгубио 78 чланова породице у масакру у Пребиловцима. Отац Илија, ујак и други чланови породице су убијени од стране комшије. Убијени у Пребиловцима су 2015. унети у именослов Српске православне цркве и канонизовани као Свети мученици пребиловачки.[1][2]
Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и мајке — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.
Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.” одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у Грацу).
Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.
У мају 1992. је био ухапшен од стране муслиманских „Зелених беретки” заједно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да тајно пребегне на територију Републике Српске. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.
За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973, а за редовног 1981. године. Постао је 16. новембра 1978 члан Српске академије наука и уметности ван радног састава, у радни састав преведен 1. јула 1992. године. Био је дописни члан и Црногорске академије наука и умјетности од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је био члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године.
Награде[уреди]
Дана 1. новембра 2010. године предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић га је одликовао Орденом части са златним зрацима.[3] Добитник је Кочићеве награде 2004. године, а децембра 2011. добио је Орден Светог Саве.[4]
По њему је названо Удружењe историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”.
Библиографија[уреди]
- Историјске и стратешке основе Републике Српске, научни скуп: Република Српска — 15 година опстанка и развоја, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бањалука (26. и 27. јуни 2007)
- Србија између Средње Европе и Европе. — Београд : Политика : БМГ, 1992. — 129 стр. ; 21cm. — (Библиотека Српско питање)
- Ратни циљеви Србије : 1914-1918. — Београд : Политика : БМГ, 1992. — 229стр. ; 21cm. — (Библиотека Српско питање)
- Жива реч Милорада Екмечића / Милорад Екмечић ; (разговоре водио) Милош Јевтић. — Горњи Милановац : Дечје новине, 1990. — 139 стр. : илустр. ; 20 cm. — (Одговори / Милош Јевтић ; 11) (Библиотека Разговори)
- Стварање Југославије: 1790-1918. — Београд : Просвета, 1989. — 2 књ. (662 ; 842 стр.) ; 24 cm
- Екмечић, Милорад (1981). „Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526.
- Екмечић, Милорад (1983). „Друштво, привреда и социјални немири у Босни и Херцеговини”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 555—603.
- Екмечић, Милорад (1983). „Национални покрет у Босни и Херцеговини”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 604—648.
- Екмечић, Милорад (1973). Ратни циљеви Србије 1914. Београд: Српска књижевна задруга.
- 2. издање: Екмечић, Милорад (1990). Ратни циљеви Србије 1914. Београд: Просвета.
- 3. издање: Екмечић, Милорад (2014). Ратни циљеви Србије 1914. Београд-Гацко: Филип Вишњић, Просвјета.
- Историја Југославије са Владимиром Дедијером, Иваном Божићем и Симом Ћирковићем, " Просвета ", Београд, 1972. (превод: History of Yugoslavia, Њујорк 1974;
- Устанак у Босни: 1875-1878, Сарајево 1960 (II изд. 1973, III. измењено изд. — Београд : Службени лист СРЈ : Балканолошки институт САНУ, 1996. — 428стр.; 25 cm.);
- Основе грађанске диктатуре у Европи између два рата, Сарајево 1965;
Збирке студија:
- Огледи из историје, " Службени лист ", Београд, 1999. pp. 498
- Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, БИГЗ, Београд, 1997. pp. 483.
Извори[уреди]
- ^ Judah, Tim (2000). The Serbs: History, Myth, and the Destruction of Yugoslavia. Yale University Press. стр. 127. Приступљено 23. 12. 2013.
- ^ Milorad Ekmecic (at SASA)
- ^ „Кузмановић одликивао девет појединаца и два колектива”. Rtrs.tv. Приступљено 29. 3. 2012.
- ^ „Академик Милорад Екмечић и архитекта Мирко Ковачевић одликовани орденом Светог Саве (СПЦ, 29. децембар 2011)”. Spc.rs. Приступљено 29. 3. 2012.
Спољашње везе[уреди]
- „Академија наука и умјетности Републике Српске: Биографија академика Милорада Екмечића” (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2015. Приступљено 15. 06. 2010.
- Биографија на сајту САНУ[мртва веза]
- Историјска библиотека: Милорад Екмечић
- Милорад Екмечић: У овакву Европу не треба журити („Вечерње новости“, 3. децембар 2011)
- Затишје пред буру („Политика”, 30. август 2015)
- Неће бити муслиманске државе у БиХ — историјске и стратешке основе Републике Српске (НСПМ, 2. септембар 2015)
- Кустурица: Да није било Екмечића, остале би магле у историји („Вечерње новости”, 27. мај 2018)
- Милорад Екмечић: Срби у Југославији 1918-1992 („Вечерње новости”, фељтон, децембар 2018)
- Рођени 1928.
- Умрли 2015.
- Чапљинци
- Српски научници из Босне и Херцеговине
- Сенатори Републике Српске
- Академици САНУ
- Академици ЦАНУ
- Академици АНУРС
- Култура Републике Српске
- Српски историчари
- Носиоци Ордена Светог Саве
- Доктори историјских наука
- Добитници Повеље Удружења књижевника Србије
- Наставници и сарадници Универзитета у Београду
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду