Смаил-ага Ћемаловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смаил-ага Ћемаловић
Датум рођења (1884-11-23)23. новембар 1884.
Место рођења Мостар
Аустроугарска
Датум смрти 1945
Место смрти Логор Јасеновац

Смаил-ага Ћемаловић или Смаилага Ћемаловић (23. новембар 1884, Мостар, Аустроугарска — спаљен 1945. године у концентрационом логору Јасеновац), био је српски националиста, политичар и уредник листова "Мусават" и "Српска омладина". У вријеме Краљевине Југославије био је и председник мостарске општине.[1] Покренуо је листове Мусават (19061909) и Српска омладина (19121913) за просвјећивање српске омладине исламске вјере у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини. Поред тога што се на основу властитог поријекла осјећао као Србин исламске вјере, био је исламиста и присталица повратка османлијске власти у Европу, те истакнути противник аустроугарске окупације. Због непоколебљивог Српства, усташе су га спалиле у логору Јасеновац 1945. године.[2]

Биографија[уреди]

Основну и трговачку школу завршио је у Мостару, а трговачку академију у Грацу. Године 1906. је покренуо опозициони лист против аустроугарске окупације, под називом Мусават, који је под његовим уредништвом излазио до 1909. Лист Мусават уређивао је заједно са Османом Ђикићем. Због једног чланка у Мусавату био је осуђен на 6 мјесеци тешке тамнице у оковима. У том чланку је тражио, да се војници не заклињу цару Францу Јозефу, јер је сматрао да је суверен султан, односно залагао се за повратак турске власти на Балкан. Кад је Мусават премјештен у Сарајево и кад су се вође покрета за муслиманску вјерско-просвјетну аутономију приближили влади аустроугарске провинције, Ћемаловић је оставио Мусават и покренуо лист Српска омладина. Часопис Српска омладина је уређивао са Владимиром Гаћиновићем и Ђорђом Пејановићем. Смаилага Ћемаловић је био и власник сарајевског листа Српска омладина.

До Првог свјетског рата био је у блиским везама са истакнутијим људима Радикалне странке и Народне одбране у Србији. Када је почео Први свјетски рат, 2. августа 1914. затворен је у Рогашкој Слатини и одведен у Грац. Из Граца је преведен у Мостар у војни затвор као талац, па је интернисан у логор у Араду, гдје је остао до 1916. Послије рата био је у неколико наврата предсједник општине у Мостару. Постао је члан Народне радикалне странке.

Због његовог српског националног опредјељења, усташе су га спалиле у логору Јасеновац 1945. године.[3]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]