Списак великих кнежева Кијева

Ово је списак великих кнежева Кијева.

Пагански владари[уреди | уреди извор]

Владар Раздобље Напомене Слика
Аскољд и Дир
(Аскольд и Дир)
864—882
  • Кијев је 864. насељен Викинзима и освојен од Хазара.
  • Сукоби са Печењезима, Половчанима и Кривичима.
  • 882. — Убио их је Олег Вешти.
Аскољд и Дир
Олег Вешти
(Олег Вещий)
882—912
  • 882. — убио је Аскољда и Дира и заузео Кијев;
  • Рат против Хазара: покоравање суседних племена;
  • Кијев је мајка руских градова;
  • Опсада Цариграда (907): мир са Византијом;
    • Византија пристаје на данак Олегу;
    • Трговачки уговор са Византијом;
  • 911. — нови мир са Византијом;
  • 912. — Олег умире од уједа отровне змије.
Олег поред костију свог коња (цртеж из 1899).
Игор Рјурикович
(Игорь Рюрикович)
912—945 Рођак Олега Вештог;
  • 913. — победа над Древљанима;
  • 915. — примирје са Печењезима;
  • Руско-византијски рат (941): Игор је поражен;
  • Руско-византијски рат (943 – 944);
    • Византијски цар га на Дунаву сусрео с даровима: прекид започете офанзиве;
    • Војно-трговачки споразум са Византијом.
  • 945. — убијен је када је покушао да код Древљана побире данак.
Игор Рјуркович у руској хроници
Свјатослав I Кијевски
(Святослав Игоревич)
945—972 Син Игора Рјуриковича и Олге;
  • до 863. — под регентством своје мајке Олге;
    • Лукаво уништавање Древљана;
  • Брзо ширење Кијевске Русије: она постаје највећа држава Европе;
    • Покоравање Хазара и Бугара;
    • Пораз Алана и Кумана
    • Савези са Печењезима и Угрима;
    • Освајање долине Волге и украјинске степа;
  • 969. — престоница је пренета у Перејаславец на Дунаву;
  • Руско-византијски рат (970-971): Свјатослављев пораз;
  • 972. — смрт у борби са Печењезима: распад његове државе која је била јако крхка.
Свјатослав у руској хроници
Грађански рат 972—980
  • Сукобила су се три Свјатослављева сина: Јарополк I Кијевски, Олег Кијевски и Владимир I Велики;
  • 972. — Јарополк I Кијевски је наследио је кијевски престо пошто је био најстарији Свјатославов син;
  • Први је ковао свој новац у Кијевској Русији;
  • 976. — сукоб са својим братом и савладарем Олегом и са најмлађим братом Владимиром;
  • 980. — Олегов слом: Владимир уједињује Русију.
Убиство Јарополка, илустрација Бориса Чарикова из 19. века.

Врхунац Кијева[уреди | уреди извор]

Владар Раздобље Напомене Слика
Владимир I Велики
(Владимир Великий)
980—1015 Најмлађи син Свјатолсава;
  • 981. — освајање червенских градова;
  • 983. — покоравање Јатвиага;
  • 985. — победоносни рат против Бугара;
  • 987. — консултовање са бољарима око религије;
  • Руско-византијски рат (987);
  • 988. — Освајање Крима;
  • 988. — примање хришћанства;
  • Мирољубива политика: рат против Печењега;
  • Реформа власти;
  • Слави се као светац.
Свети Владимир, икона (Новгород, 16. век).
Свјатополк I Кијевски
(Святопо́лк Окаяный)
1015—1016 Син Јарополка и једне Гркиње;
  • 1015. — извршио је покољ своје браће;
  • Владао је ослањајући се на свог таста пољског кнеза;
  • 1016. — брат га је срушио с власти уз помоћ Викинга и Новгорода.
Печат кнеза Свјатополка.
Јарослав Мудри
(Ярослав Владимирович Мудрый)
1016—1018 Син Владимира Великог;
  • 1016. — срушио је брата уз помоћ Викинга и Новгорода
  • 1018. — брат га је срушио уз помоћ Пољака: Јарослав бежи у Велики Новгород.
Јарослав Мудри у руској хроници
Свјатополк I Кијевски, друга владавина 1018—1019
  • 1018. — повратак Кијева уз тастову помоћ;
  • Владао је ослањајући се на свог таста пољског кнеза;
  • 1019. — брат га је срушио с власти уз помоћ Викинга и Новгорода;
  • 1019. — Умро негде у изгнанству, ушавши у историју са надимком Проклети („Окаяный”).
Печат кнеза Свјатополка.
Јарослав Мудри, друга владавина 1019—1054 Син Владимира Великог;
  • Руско-византијски рат (1024): потпун пораз;
  • 1030. — повратак Црвене Рутеније;
  • Успешни рат против Естонаца;
  • Дизао је утврђења да би одбранио Кијев од спољних непријатеља;
  • Победа над Печењезима: они се више не усуђују окренути против Русије;
  • Руско-византијски рат (1043): пораз;
  • Донео је први руски законик Руска Правда;
  • Био је покровитељ писмености;
  • Врхунац Кијевске Русије.
Јарослав Мудри у руској хроници

Грађански ратови око наследства[уреди | уреди извор]

Владар Раздобље Напомене Слика
Изјаслав I Јарославич
(Изяслав Ярославич)
1054—1068 Први син Јарослава Мудрог и Ингегерд Олофсдотер;
  • Отац му је оставио најбогатије и највеће градове Кијев и Новгород;
  • Није био способан;
  • Није могао да наметне своју вољу браћи;
  • од 1061. — упади Кумана;
  • 1068. — пораз од Кумана: побуна у Кијеву у његово збацивање с власти.
Изјаслав Јарославич
Всеслав од Полоцка
(Изяслав Ярославич)
1068—1069 Праунук Владимира Великог;
  • 1068. — дошао је на престо уз помоћ једне побуне у Кијеву;
  • Упади Кумана;
  • 1069. — Изјаслав га је срушио с власти уз помоћ Пољака.
Всеслав од Полоцка
Изјаслав I Јарославич, друга владавина 1069—1073
  • 1069. — вратио се на престо уз Пољску помоћ;
  • Није био способан;
  • Није могао да наметне своју вољу браћи;
  • Упади Кумана;
  • 1073. — брат Свјатослав га је срушио с престола.
Изјаслав Јарославич
Свјатослав II Јарославич
(Святослав Ярославич)
1073—1076 Други син Јарослава Мудрог и Ингегерд Олофсдотер;
  • Отац му је оставио кнежевину Чернигов, са Муромом и Рјазњем;
  • Није био способан;
  • Није могао да наметне своју вољу браћи;
  • Упади Кумана;
  • Био је омрзнут од своје браће;
  • Изјаслав га је неуспешно покушавао збацити с власти уз помоћ папе и Светог римског царства.
Свјатослав II Јарославич
Изјаслав I Јарославич, трећа владавина 1076—1078 Први син Јарослава Мудрог и Ингегерд Олофсдотер;
  • 1076. — Свјатослав II Јарославич је умро: Изјаслав се враћа на престо
  • Није био способан;
  • Није могао да наметне своју вољу браћи;
  • Упади Кумана.
Изјаслав Јарославич
Всеволод I Јарославич
(Всеволод Ярославич)
1078—1093 Трећи син Јарослава Мудрог и Ингегерд Олофсдотер;
  • Отац му је оставио Перејаслављ и удаљену покрајину Суздаља са Бјелоозером;
  • Није био способан;
  • Није могао да наметне своју вољу браћи;
  • Упади Кумана.
Всеволод I Јарославич
Свјатополк Изјаславич
(Святопо́лк Изясла́вич)
1093—1113 Син Изјаслава Јарославича и једне немачке принцезе;
  • Отац му је оставио Новгород;
  • Није био способан;
  • Није могао да наметне своју вољу рођацима;
  • Жестоке борбе и ратови међу кнежевима;
  • Као његов узурпатор се истакао Владимир Мономах;
  • Против Свјатополка је устало Кијевско веће;
  • Тешке економске и социјалне прилике;
  • Упади Кумана;
  • 1112/1113. — Побуна кијевског становништва против зеленаша: пљачка жидова.
  • 1113. — Кијевско веће проглашава Свјатополка збаченим и за великог кнеза позива Владмира.
Свјатополков састанак са Владмиром Мономахом

Обнова моћи Кијева[уреди | уреди извор]

Владар Раздобље Напомене Слика
Владимир Мономах
(Влади́мир Монома́х)
1113—1125 Син Всеволода Јаролсавича и Мономахине;
  • Отац му је оставио Перејаслављ и удаљену покрајину Суздаља са Бјелоозером;
  • Био је неуморан ратник, путник, ловац, братољубив, милостив према сиромасима и страдалник за руску земљу;
  • 1113. — Кијевско веће га бира за великог кнеза;
  • 1113/1114. — осетно су смањене камате зеленаша;
  • Наметнуо је своју власт осталим кнежевинама: унутрашња консолидација Кијевске Русије;
  • Успешна одбрана земље од спољних непријатеља Кумана;
  • У већем делу његове владавине влада мир;
  • Јачање централне власти;
  • Имао је наклоност Кијевског становништва.
Владимир Мономах у руској хроници
Мистислав I Велики
(Мстисла́в Вели́кий)
1125—1132 Син Владимира Мономаха и Гите од Весекса;
  • Владао је Перејаслављем, Новгородом и Кијевом;
  • Унутрашња консолидација Кијевске Русије;
  • Успешна одбрана земље од спољних непријатеља Кумана;
  • Током целе његове владавине влада мир;
  • Још веће јачање централне власти;
  • Имао је наклоност Кијевског становништва.
Мстислав Велики у руској хроници
Јарополк Владмирович
(Яропо́лк Влади́мирович)
1132—1139 Син Владимира Мономаха и Гите од Весекса;
  • Рат против Кумана;
  • Рат против рођака;
  • Почетак распада Кијевске Русије;
  • Почетак слабљења централне власти;
  • Имао је наклоност Кијевског становништва.
Портрет са ликом Јарополка Владмировича
Вјачеслав I од Кијева
(Вячесла́в Влади́мирович)
1139—1139 Син Владимира Мономаха и Гите од Весекса;
  • Рат против Кумана;
  • Рат против рођака;
  • Почетак распада Кијевске Русије;
  • Почетак слабљења централне власти;
  • Имао је наклоност Кијевског становништва;
  • 1139. — поразио га и протерао Всеволод II Олгович.
Вјачеслав се мири са Изјаславом Мстиславичем
Всеволод II Кијевски
(Все́волод О́льгович)
1139—1146 Унук Свјатослава Јарославича;
  • 1139. — преотео је власт и протерао Вјачеслава;
  • Рат против Кумана;
  • Рат против рођака;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти;
  • Био је омрзнут Кијевског становништва;
  • Кијев је поприште крвавих борби: слабљење Кијева.
Портрет са ликом Всеволода Олговича
Игор II Кијевски
(И́горь О́льгович)
1146—1146 Унук Свјатослава Јарославича;
  • Отац му је оставио Чернигов;
  • Рат против Кумана;
  • Рат против рођака: Игор је поражен;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти;
  • Кијев је поприште крвавих борби: слабљење Кијева;
  • Био је омрзнут Кијевског становништва;
  • 1146. — отеран је у манастир и касније убијен.
Икона са ликом кнеза Игора II Кијевског
Изјаслав II Кијевски
(Изясла́в Мстисла́вич)
1146—1149 Син Мистислава Великог и Кристине Шведске;
  • 1146. — на власт је дошао уз помоћ рођака и побуњеног Кијевског становништва;
  • Рат против Кумана;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти;
  • Имао је наклоност Кијевског становништва;
  • 1149. — Стриц Јуриј Долгоруки га је срушио с власти.
Портрет са ликом Изјаслава II Кијевског
Јуриј Долгоруки
(Юрий Долгорукий)
1149—1151 Најмлађи син Владимира Монамаха и Јефимије;
  • 1149. — Освојио је власт у Кијеву;
  • Рат против Кумана;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Привремени мир у Кијевској Русији;
  • Имао је наклоност Кијевског становништва;
  • 1151. — Изјаслав је срушио Јурија и повратио престо.
Јуриј Долгоруки приказан у Царском титуларнику из 1672.
Изјаслав II Кијевски, друга владавина 1151—1154
  • 1151. — срушио је Јурија и повратио престо;
  • Неуспешни рат против Кумана;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти.
Портрет са ликом Изјаслава II Кијевског
Ростислав I Кијевски
(Ростисла́в Мстисла́вич)
1154—1155 Син Мистислава Великог и Кристине Шведске;
  • Привремено је владао Кијевом;
  • Рат против Кумана;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти.
Портрет са ликом Ростислава Кијевског
Изјаслав III Кијевски
(Изяслав Давыдович)
1155—1155 Унук Свјатослава Јарославича;
  • Рат против Кумана;
  • Крвави рат између Свјатолсављевих и Мономахових наследника;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти;
  • март 1155. — потиснуо га је с власти моћни Јуриј Долгоруки.
Портрет са ликом Изјаслава Давидовича
Јуриј Долгоруки, друга владавина 1155—1157 Шести син Владимира Монамаха и Јефимије;
  • 1155. — срушио је Изјаслава Давидовича с кијевског престола;
  • Рат против Кумана;
  • Привремени мир у Кијевској Русији;
  • Имао је наклоност Кијевског становништва;
  • Учврстио се у Кијеву.
Јуриј Долгоруки приказан у Царском титуларнику из 1672.

Опадање Кијева[уреди | уреди извор]

Лагано опадање[уреди | уреди извор]

Владар Раздобље Напомене Слика
Изјаслав III Кијевски, друга владавина 1157—1159
  • Неуспешни рат против Кумана: Кумани поседају све трговачке путеве;
  • Крвави рат између Свјатолсављевих и Мономахових наследника;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти;
  • 1159. — Ростислав га је срушио с власти.
Портрет са ликом Изјаслава Давидовича
Ростислав I Кијевски, друга владавина 1159—1161
  • 1159. срушио је Изјаслава с власти;
  • Неуспешни рат против Кумана: Кумани поседају све трговачке путеве;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти;
  • 1161. — Изјаслав га је срушио с власти.
Портрет са ликом Ростислава Кијевског
Изјаслав III Кијевски, трећа владавина 1161—1161
  • 1161. — накратко је успео освојити Кијев;
  • Неуспешни рат против Кумана: Кумани поседају све трговачке путеве;
  • Крвави рат између Свјатолсављевих и Мономахових наследника;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти;
  • 1161. — Ростислав ослобађа Кијев.
Портрет са ликом Изјаслава Давидовича
Ростислав I Кијевски, трећа владавина 1161—1167
  • 1161. — Ростислав ослобађа Кијев;
  • Неуспешни рат против Кумана: Кумани поседају све трговачке путеве;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти.
Портрет са ликом Ростислава Кијевског
Владимир Мстиславич 1167—1167 Син Мистислава Великог и Мачешич;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти;
  • 1167. — срушио га је с власти синовац Мстислав Изјаславич.
Мстислав Изјаславич 1167—1169 Син Изјаслава Мстиславича и Агнес фон Штауфен;
  • 1167. — срушио је с власти свог сатрица Владимира Мстиславича;
  • Неуспешни рат против Кумана: Кумани поседају све трговачке путеве;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Распад Кијевске Русије;
  • Слабљење централне власти;
  • Рат против Владимир-Суздаља;
Портрет са ликом Мстислава Изјаславича

Нагло опадање — врховна власт Владимир-Суздаља[уреди | уреди извор]

Андреј Богољубски[уреди | уреди извор]

Владар Раздобље Напомене Слика
Глеб Кијевски
(Глеб Ю́рьевич)
1169—1171
  • 1169. — освајање Кијева;
    • Кијев је опљачкан и спаљен;
    • Глеб долази на власт у њему;
    • Центар Руске државе постаје Владимир-Суздаљ;
  • Неуспешни рат против Кумана: Кумани поседају све трговачке путеве;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • 1170. — Мстислав Изјаславич је окупирао Кијев, али га је Глеб ускоро вратио.
Владимир Мстиславич, друга владавина 1171—1171
Роман Ростиславич 1171—1173 Син Ростислава Мстиславича;
  • Био је кнез Смоленска;
  • 1171. — Андреј Богољубски га је довео на власт;
  • Неуспешни рат против Кумана: Кумани поседају све трговачке путеве;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • 1173. — Андреј Богољубски је одлучио да на кијевски престо доведе свог брата Михаила уместо Романа.
Михаил Јурјевич
(Михаи́л Ю́рьевич)
1173—1173 Син Јурија Долгоруког;
  • 1173. — његов брат Андреј Богољубски га је довео на власт, али га је убрзо потом свргнуо и на кијевски престо довео Михаиловог старијег брата Всеволода.
Портрет са Михаиловим ликом
Всеволд III
(Всеволод Юрьевич Большое Гнездо)
1173—1173 Син Јурија Долгоруког;
  • 1173. — његов брат Андреј Богољубски га је довео на власт, али га је убрзо с власти срушио Рјурик Кијевски.
Всеволд у руској хроници
Рјурик Кијевски
(Рюрик Ростиславич)
1173—1173 Син Ростислава I Кијевског;
  • 1173. — срушио је Всеволода с власти, али га је срушио моћни Андреј Богољубски, који је на власт довео Јарослава Изјаславича.
Јарослав II Кијевски
(Яросла́в Изясла́вич)
1173—1174 Син Изјаслава Мстиславича и Агнес фон Штауфен;
  • 1173. — Андреј Богољубски га је довео на власт;
  • Неуспешни рат против Кумана: Кумани поседају све трговачке путеве;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • 1174. — Андреј Богољубски је убијен: његова држава се распада
  • 1174. — Кијев осваја Свјатослав III Всеволодович, али га ускоро напушта;
  • 1174. — Јарослав враћа Кијев под своју власт, али град трајно осваја Роман Ростиславич.
Јарослав Изјаславич у летопису

Всеволд III Велико Гнездо[уреди | уреди извор]

Владар Раздобље Напомене Слика
Роман Ростиславич, друга владавина 1174—1176
  • Био је кнез Смоленска;
  • 1174. — срушио је Јарослава Изјаславича с власти;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • 1176. — неуспешни рат против Кумана: Кумани поседају све трговачке путеве и Роман због тога мора да сиђе са великокнежевске столице.
Свјатослав III Всеволодович
(Святослав Всеволодович)
1176—1194 Син Всеволода Олговича и Агафије Мстиславне;
  • Био је кнез Чернигова;
  • 1176. — освојио је Кијев и прогласио се великим кнезом;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • 1181. — Рјурик Ростиславич је освојио Кијев, али га је још исте године Свјатослав вратио;
  • Успешни рат против Кумана, који су посели све трговачке путеве.
Портрет са ликом Свјатослава Всеволодовича
Рјурик Кијевски, друга владавина 1194—1202
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • Упади Кумана;
  • 1202. — Владар Галиције-Волиније Роман Велики осваја Кијев: град је опљачкан и дошло је до покоља у граду.
Ингвар Јарославич
(Ингварь Ярославич)
1202—1203 Син Јарослава Изјаславича и Бохемијске принцезе;
  • 1202. — после Романовог повлачења је освојио Кијев
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • Упади Кумана;
  • 1203. — Рјурик је освојио Кијев и обновио своју власт.
Рјурик Кијевски, трећа владавина 1203—1204
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • Упади Кумана;
  • 1204. — Роман Велики поново осваја Кијев, али сада трајно.
Роман Велики
(Рома́н Вели́кий)
1204—1204
  • Био је кнез Галиције и Волиније;
  • 1204. — Роман осваја Кијев, али га још исте године из Кијева протерује Ростислав Рјурикович.
Роман Велики
Ростислав II Кијевски
(Ростисла́в Рю́рикович)
1204—1205 Син Рјурика Кијевског;
  • 1204. — протерао је Романа из Кијева;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • Упади Кумана;
  • 1205. — отац га је срушио с власти.
Рјурик Кијевски, четврта владавина 1205—1206
  • 1205. — срушио је сина с власти;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • Упади Кумана;
  • 1206. — Всеволд IV га је срушио с власти.
Всеволд IV
(Всеволод)
1206—1207 Син Свјатослава Всеволодовича;
  • 1206. — срушио је Рјурика с власти;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • Упади Кумана;
  • 1207. — Рјурик је повратио власт у Кијеву.
Рјурик Кијевски, пета владавина 1207—1210
  • 1207. — повратио је власт у Кијеву;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • Упади Кумана;
  • 1210. — Всеволд IV га је поново срушио с власти.
Всеволд IV, друга владавина 1210—1214
  • 1210. — срушио је Рјурика с власти;
  • 1210. — Кумани су дефинитивно поражени и више не представљају претњу Кијеву;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових: слабљење Кијева;
  • Нагло опадање Кијева;
  • 1212. — Ингевар је освојио Кијев.

Јуриј II[уреди | уреди извор]

Владар Раздобље Напомене Слика
Ингвар Јарославич, друга владавина 1214—1214
  • 1214. — Ингвар привремено осваја Кијев, али га је срушио Мстислав Романович још исте године.
Мстислав III Романович Стари
(Мстисла́в Рома́нович Ста́рый)
1214—1223 Син Романа Ростиславича;
  • 1214. — Срушио је Ингвара с власти;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових;
  • Почетак обнове Кијевске моћи;
  • 1216. — Мстислав је у савезу са свим руским кнежевима напао Владимир-Суздаљ: Јуриј је поражен у бици кид Лупецка;
  • 1217. — Јуриј је обновио своју власт и Кијев га је прихватио за врховног владара;
  • 1223. — поражен је од Татара у бици на Калци.
Владимир IV Рјурикович
(Владимир Рюрикович)
1223—1235 Син Рјурика Ростиславича и Ане Јурјевне;
  • 1223/1224. — поражен је од Татара у бици на Калци;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових;
  • 1235. — Изјаслав IV Владмирович осваја Кијев, али га још исте године Владимир враћа под своју власт.
Изјаслав IV Владмирович
(Изяслав Владимирович)
1235—1236 Наврунук Свјатослава Јарославича или син Мстислава Романовича;
  • 1235. — Изјаслав IV Владмирович осваја Кијев, али га још исте године Владимир враћа под своју власт.
  • 1235/1236. — Татари подјармљују Кумане;
  • Крвави рат између унука и праунука Мономахових;
  • 1236. — Јуриј је на власт у Кијеву довео свог брата Јарослав II од Владимира рушећи истовремено и Изјаслава с власти.
Јарослав II од Владимира
(Яросла́в Все́володович)
1236—1238 Унук Јурија Долгоруког;
  • 1237. — Татари освајају Рјазањ;
  • 1238. — Битка на Сити у којој је Јуриј погинуо; Јарослав напушта Кијев и одлази да преузме престо у Владимиру;
  • Његов одлазак искоришћава Михаил Черниговски који осваја Кијев.
  • Москву, Владимир и Суздаљ освајају Татари;
  • Татари пустоше Русију.
Јаролсав Всеволодович приказан на једној фресци

Јарослав II[уреди | уреди извор]

Владар Раздобље Напомене Слика
Михаил Черниговски
(Михаи́л Черни́говский)
1238—1239 Син Всеволда IV и Марије;
  • 1238. — освојио је Кијев;
  • Москву, Владимир и Суздаљ освајају Татари;
  • Татари пустоше Русију;
  • 1239. — Татари освајају долину Дњепра и градове Перејаслављ и Чернигов: Михаил бежи у Угарску.
Михаил Черниговски на икони
Ростислав Мстиславич 1239—1240 Праунук Ростислава Мстиславича;
  • 1239. — освојио је Кијев;
  • Татари пљачкају јужну Русију.
Данило Галички 1240—1240 Син Романа Великог;
  • 1240. — освојио је Кијев;
  • 1240. — Татари су заузели Кијев, опљачкали га, спалили и масакрирали његово становништво: Кијев постаје село са једва 200 кућа.

Кијев као сеоце[уреди | уреди извор]

Владар Раздобље Напомене Слика
Михаил Черниговски, друга владавина 1241—1243
  • 1241. — умро је татарски кан и Михаил је повратио Кијев;
  • 1243. — уз помоћ Татара га је из Кијева отерао Јарослав.
Михаил Черниговски на икони
Јарослав II од Владимира, друга владавина 1243—1246
  • 1243. — уз помоћ Татара он осваја Кијев
  • Имао је подршку Татара;
  • 1246. — умро је и почео је седмогодишњи грађански рат око наследства.
Јаролсав Всеволодович приказан на једној фресци
Александар Невски
(Алекса́ндр Яросла́вич Не́вский)
1246—1263 Син Јарослава Всеволодовича
  • 1246. до 1253. — Грађански рат око наследства;
    • 1249. — татарски кан га је признао за владара Владимира, Суздаља и Кијева;
    • Одбио је да прими католицизам;
    • од 1252. — Александар носи титулу великог кнеза;
  • 1257. — сукоби с Татарима;
  • 1263. — замонашио се и ускоро умро.
Александар Невски

Напомена[уреди | уреди извор]

Александар је био последњи који је носио титулу великог кнеза Кијева.

Литература[уреди | уреди извор]