Данило Галички
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Данило Галички | |
---|---|
![]() Статуа Данила Галичког | |
Лични подаци | |
Пуно име | Роман Романович |
Датум рођења | око 1205. |
Место рођења | Галич, |
Датум смрти | 1264. |
Место смрти | Холм, |
Породица | |
Супружник | Anna Mstislavna of Novgorod, Wife of Daniel of Galicia |
Потомство | Лав Галички |
Родитељи | Роман Велики Еуфрозина Анђел |
Династија | Рјуриковичи |
Кнез Галиције-Волиније | |
Период | 1229−1253. |
Претходник | Роман Велики |
Наследник | нема, Данило је последњи носио ту титулу |
Краљ Галиције-Волиније | |
Период | 1253−1264 |
Претходник | нема, Данило је први носио ту титулу |
Наследник | Лав Галички |
Данило Галички (укр. Данило Романович Галицький) (око 1205 — 1264) је био велики кнез Галиције-Волиније (1229—1253), а потом први краљ Галиције-Волиније (1253—1264) из династије Рјуриковича.
За време његове владавине Галиција-Волинија достиже врхунац своје славе. Он је сузбио самовољу својих великана, који су више пута и током многих година управљали земљом и спутавали њену моћ, постао је прави владар, какви су се почели јављати у Европи баш у XIII веку. Био је најмоћнији од свих руских кнежева. За време његове владавине је Галиција-Волинија била богата земља, која се успешно борила са суседима.
Борба са бојарима[уреди | уреди извор]
Међутим у овим плодним крајевима, раније него другде, бојари се учвршћују на својим поседима, образују сталеж велепоседника земље и подвргавају своме надзору велики део становништва, које их се боји. Ослањајући се на тај свој утицај, они теже да надјачају и кнежевску власт; чак и онако моћни кнежеви као што су били Данило и његов отац морају упорно да сузбијају њихове необуздане прохтеве.
Тај сукоб, који подрива снагу кнежевине, постаје утолико опаснији што се бојари не устежу да позову у помоћ своје суседе Угре и Пољаке. Због тога се спољне и унутрашње борбе неразмрсиво преплећу: непријатељи могу да се мешају у послове земље и да стварају савезнике међу становницима. У таквим приликама нема политичке стабилности. За време Данила кнежевина Галиција-Волинија се све више насељава, шири, обогаћује и победнички одбија нападе Половаца, Пољака и Угра; па ипак се унутрашњи немири не стишавају и представљају сталну претњу за благостање и безбедност земље. Ниједна од тих противничких снага не може да савлада свога супарника: бојари не успевају да наметну своју вољу кнежевима; а ови, опет, иако успевају да угуше побуну бојара и да их свирепо казне, ипак су немоћни да униште њихову социјалну моћ, која је основица њихових политичких стремљења. Оваква нестабилна равнотежа у унутрашњој политици кнежевине Галиције-Волиније олакшаће умногоме рад њених непријатеља и изазваће тешке међународне последице.[тражи се извор]
Краљевска титула[уреди | уреди извор]
Кад је Данилова кнежевина, као и остала Русија, потпала под татарску власт, он је развио широку међународну делатност да створи велики европски савез против Татара. С том намером он је ступио у тесну везу и са папом, који му је дао краљевски наслов; Данило се, после тога, године 1253. крунисао за краља у граду Дорогичину. Али савез са папом није довео до крсташког рата у који би Европа, на папски позив, притекла у помоћ Данилу; зато је Данило пред крај своје владавине и прекинуо везе са папом. Иначе, његова држава је неколико пута настрадала од Татара, а и он сам морао је да иде на поклоњење кану. Иако одлично дочекан у Хорди, он је ипак тешко осећао свој положај канова вазала, као што се види из забелешке летописца о његовој посети код кана:
Велико је зло почаст од Татара!
Породично стабло[уреди | уреди извор]
16. Мистислав I Велики | ||||||||||||||||
8. Изјаслав II Кијевски | ||||||||||||||||
17. Кристина Ингесдотер Шведска | ||||||||||||||||
4. Мстислав II од Кијева | ||||||||||||||||
18. Conrad III of Germany | ||||||||||||||||
9. Agnes von Stauffen | ||||||||||||||||
19. Gertrude of Comburg | ||||||||||||||||
2. Роман Велики | ||||||||||||||||
20. Владислав I Херман | ||||||||||||||||
10. Болеслав III Пјаст | ||||||||||||||||
21. Јудита од Чешке | ||||||||||||||||
5. Агнес од Пољске | ||||||||||||||||
22. Хајнрих, гроф од Берга | ||||||||||||||||
11. Саломеја од Берга | ||||||||||||||||
23. Adelaide of Mochental | ||||||||||||||||
1. Данило Галички | ||||||||||||||||
24. Константин Анђео | ||||||||||||||||
12. Андроник Дука Анђео | ||||||||||||||||
25. Теодора Комнина Анђелина | ||||||||||||||||
6. Исак II Анђео | ||||||||||||||||
13. Euphrosyne Kastamonitissa | ||||||||||||||||
3. Еуфрозина Анђел | ||||||||||||||||
7. Herina of Palaiologos | ||||||||||||||||
Литература[уреди | уреди извор]
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.