Данило Галички

Из Википедије, слободне енциклопедије
Данило Галички
Daniel of Galicia-Volhynia.jpg
Статуа Данила Галичког
Пуно име Роман Романович
Датум рођења око 1205.
Место рођења Галич
Датум смрти 1264.
Место смрти Холм
Династија Рјуриковичи
Отац Роман Велики
Мајка Anna-Euphrosyne
Супружник Anna Mstislavna of Novgorod, Wife of Daniel of Galicia
Потомство Лав Галички
Кнез Галиције-Волиније
Период 1229−1253
Претходник Роман Велики
Наследник нема, Данило је последњи носио ту титулу
Краљ Галиције-Волиније
Период 1253−1264
Претходник нема, Данило је први носио ту титулу
Наследник Лав Галички

Данило Галички (укр. Данило Романович (Галицький)) (око 1205 - 1264) је био велики кнез Галиције-Волиније (1229—1253), а потом први краљ Галиције-Волиније (1253—1264) из династије Рјуриковича.

За време његове владавине Галиција-Волинија достиже врхунац своје славе. Он је сузбио самовољу својих великаша, који су више пута и током многих година управљали земљом и спутавали њену моћ, постао је прави владар, какви су се почели јављати у Европи баш у XIII веку. Био је најмоћнији од свих руских кнежева. За време његове владавине је Галиција-Волинија богата земља, која се успешно борила са суседима.

Борба са бојарима[уреди]

Међутим у овим плодним крајевима, раније него другде, бојари се учвршћују на својим поседима, образују сталеж велепоседника земље и подвргавају своме надзору велики део становништва, које их се боји. Ослањајући се на тај свој утицај, они теже да надјачају и кнежевску власт; чак и онако моћни кнежеви као што су били Данило и његов отац морају упорно да сузбијају њихове необуздане прохтеве.

Тај сукоб, који подрива снагу кнежевине, постаје утолико опаснији што се бојари не устежу да позову у помоћ своје суседе Угре и Пољаке. Због тога се спољне и унутрашње борбе неразмрсиво преплећу: непријатељи могу да се мешају у послове земље и да стварају савезнике међу становницима. У таквим приликама нема политичке стабилности. За време Данила кнежевина Галиција-Волинија се све више насељава, шири, обогаћује и победнички одбија нападе Половаца, Пољака и Угра; па ипак се унутрашњи немири не стишавају и представљају сталну претњу за благостање и безбедност земље. Ниједна од тих противничких снага не може да савлада свога супарника: бојари не успевају да наметну своју вољу кнежевима; а ови, опет, иако успевају да угуше побуну бојара и да их свирепо казне, ипак су немоћни да униште њихову социјалну моћ, која је основица њихових политичких стремљења. Оваква нестабилна равнотежа у унутрашњој политици кнежевине Галиције-Волиније олакшаће у многоме рад њених непријатеља и изазваће тешке међународне последице.[тражи се извор]

Краљевска титула[уреди]

Кад је Данилова кнежевина, као и остала Русија, потпала под татарску власт, он је развио широку међународну делатност да створи велики европски савез против Татара. С том намером он је ступио у тесну везу и са папом, који му је дао краљевски наслов; Данило се, после тога, године 1253. крунисао за краља у граду Дорогичину. Али савез са папом није довео до крсташког рата у који би Европа, на папски позив, притекла у помоћ Данилу; зато је Данило пред крај своје владавине и прекинуо везе са папом. Иначе, његова држава је неколико пута настрадала од Татара, а и он сам морао је да иде на поклоњење кану. Иако одлично дочекан у Хорди, он је ипак тешко осећао свој положај канова вазала, као што се види из забелешке летописца о његовој посети код кана:

„Велико је зло почаст од Татара!”

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Мистислав I Велики
 
 
 
 
 
 
 
8. Изјаслав II Кијевски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Кристина Ингесдотер Шведска
 
 
 
 
 
 
 
4. Mstislav II of Kiev
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Conrad III of Germany
 
 
 
 
 
 
 
9. Agnes von Stauffen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Gertrude of Comburg
 
 
 
 
 
 
 
2. Роман Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Владислав I Херман
 
 
 
 
 
 
 
10. Болеслав III Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јудита од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
5. Agnes of Poland
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Henry, Count of Berg
 
 
 
 
 
 
 
11. Саломеја од Берга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Adelaide of Mochental
 
 
 
 
 
 
 
1. Данило Галички
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Константин Анђео
 
 
 
 
 
 
 
12. Андроник Дука Анђео
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Теодора Комнина Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
6. Исак II Анђео
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Euphrosyne Kastamonitissa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Anna-Euphrosyne
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Herina of Palaiologos
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]