Изјаслав I Јарославич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Изјаслав I Јарославич
Minskizjaslav.jpg
Датум рођења 1024.
Место рођења Велики Новгород
Датум смрти 3. октобар 1078.(1078-10-03) (53/54 год.)
Место смрти Нижин
Династија Рјуриковичи
Отац Јарослав Мудри
Мајка Ингегерд Олофсдотер
Супружник Гертруда од Пољске
Потомство Јарополк Изјаславич, Свјатополк II Изјаславич
Велики кнез Кијева
Претходник Јарослав Мудри
Наследник Свјатослав II Јарославич

Изјаслав I Јарославич (1024 - 3. октобар 1078) је био кијевски кнез (1054—1068), (1069—1073) и (1076—1078) из династије Рјурковича.

Отац, Јарослав Мудри му је оставио Кијев и Новгород, док је остале територије поделио међу својим синовима.

Ова подела још не значи потпуно уништење политичке организације нити претварање покрајина у наследна кнежевска добра; напротив, Изјаслав, који је остао велики кнез кијевски, треба да буде породични старешина свих осталих, којима се додељују по старешинству упражњени кнежевски поседи. Другим речима, у кнежевске односе уноси се начело које влада и у приватном животу, засновано на племенском уређењу. Свеколика руска земља сматра се као породично добро кнежевске породице, и свим кнежевима, „унуцима једнога истог деде”, признаје се право на приходе са земље која им је додељена, па према томе и власт у извесној покрајини. Али те покрајине не припадају њима лично и нису им уступљене заувек; оне су им додељене према важности и плодности, а на основу ранга што га они заузимају у кнежевском родослову. Не наслеђује син оца, него брат наслеђује брата, најстарији нећак најмлађег стрица, итд. Последњи по рођењу добива најмање богату покрајину, али по смрти своје старије браће, њему се даје друга, боља област. Изјаслав је старешина породице; као господар најпространије области, Кијевске кнежевине, он мора да брани заједничке интересе, да влада целом „руском земљом” и да пази на одржавање добрих односа између свих кнежева.

Такво је начело, али је његова примена сасвим другачија. То уређење, које су Јарослављеви синови више или мање верно поштовали, проузроковало је распре које су се претварале у оружане сукобе; понекад су супарници призивали у помоћ своју сусетку Пољску.

Већ су се за Изјаслављеве владавине јавиле размирице између њега и браће; други брат Светислав, кнез черњиговски, отеравши Изјаслава, дошао је пре свога времена на великокнежевску столицу, што се касније стално замерало његовим потомцима. Изјаслав се обратио за помоћ цару Хенрику IV, па чак и самом папи Гргуру VII., али без успеха. Тек после смрти Светислављеве он је мирно завршио свој живот као велики кнез 3. октобра 1078. године.

Његов син је Свјатополк II Изјаславич.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Игор Рјурикович
 
 
 
 
 
 
 
8. Свјатослав I Кијевски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Олга Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
4. Владимир Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Малуша
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Рогволод
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Рогнеда од Полоцка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Изјаслав I Јарославич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Ерик Победнички
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Олаф Шетконунг
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ингегерд Олофсдотер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Естрид од Бодрића
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]