Всеволод I Јарославич

С Википедије, слободне енциклопедије
Всеволод I Јарославич
Всеволод I Јарославич
Лични подаци
Датум рођења1030.
Датум смрти13. април 1093.(1093-04-13) (62/63 год.)
Место смртиВишгород, Кијевска Русија
Породица
СупружникАнастасија, Ана
ПотомствоВладимир Мономах, Еупраксија Кијевска, Ростислав, Катарина, Марија
РодитељиЈарослав Мудри
Ингегерда Шведска
ДинастијаРјуриковичи
Велики кнез Кијевске Русије
Период1076—1093
ПретходникСвјатослав II Јарославич
НаследникСвјатополк II Изјаславич

Всеволод I Јарославич (рус. Всеволод I Ярославич; 1030[1] — 13. април 1093) био је велики кнез Кијевске Русије од 1078. године до своје смрти.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Всеволод је био син великог кнеза Јарослава Мудрог и Ингегерде Шведске.[3] Године 1043. између Русије и Византије је вођен рат. Након окончања рата, Јарослав је свога сина Всеволода оженио византијском племкињом Анастасијом. Анастасија (Мономахина) му је родила сина Владимира, будућег великог кнеза Кијева.

Јарослав умире 1054. године. Наследила су га тројица синова — Свјатослав II, Изјаслав I и Всеволод. Браћа су завела тријумвират и поделила државу на три дела. Всеволоду су припала подручја Перејаслава, Ростова, Суздаља и Белозјорск. Године 1067. Всеволоду умире прва жена. За другу жену одабрао је куманску принцезу Ану. Она му је родила ћерку Еупраксију (будућу светоримску царицу, супругу Хенрика IV) и још неколико деце.

Свјатослав и Всеволод склапају заверу против свога брата и 1073. године протерују Изјаслава из Кијева. Свјатослав умире 1076. године. Изјаслав се враћа на престо, али и он умире две године касније. Сада Всеволод преузима власт. Током своје дугогодишње владавине, Всеволод је избегавао ратове. Вођство над армијама препуштао је своме сину Владимиру. Умро је након вишегодишње болести (1093).

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Игор Рјурикович
 
 
 
 
 
 
 
8. Свјатослав I Кијевски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Олга Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
4. Владимир I Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Малуша
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Рогволод
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Рогнеда од Полоцка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Всеволод I Јарославич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Ерик Победнички
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Олаф Шетконунг
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ингегерд Олофсдотер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Естрид од Бодрића
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Raffensperger 2012, стр. 99.
  2. ^ Raffensperger 2012, стр. 36, 99.
  3. ^ Martin 1993, стр. 32.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]