Срби (племе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Племе Срба (рус. Сербы) на карти |лужичкосрпских племена у 8. и 9. вијеку[1][2][3]

Срби, или Сорби (лат. Sorbs), били су западнословенске племе, које је заједно са Далеминцима, Милчанима, Лужичанима, Нишанима, Суслима и другим племенима чинили племенски савез Лужичких Срба.[4] Срби су преци Лужичких Срба, словенског народа које живе на истоку Њемачке.[5]Баварски географ” у 9. вијеку племе Срба назива Surbi.[6]

Племе Срби је у другој половини 1. миленијума населило земљу сјеверно од Рудних гора између ријеке Зале и Мулде на сјеверу данашње Њемачке (покрајина Саксонија). Сјеверни сусједи су им била племена Сули, Нишани и Худићи, источни Далеминци, западни Германи, а јужни Чеси, као и неколико мањих словенских племена, која су касније ступила у савез са Србима.[1][3]

Територија којојм је владао кнез Дерван у саставу Самове државе у 7. вијеку

Према руском археологу Валентину Седову племе Срби је повезано са каснијим досељавањем Словена у међурјечје Лабе и Зале (вј. почетком 7. вијека) међу словенска племена, односно у Прашку културу, која су ту раније дошла (у 6. вијеку).[7] Прво помињање Срба је 631. године, у историјским изворам се тврди, како словенска племена (лат. gens) предводи кнез (лат. dux). Срби су првобитно насељавали земље код ријеке Мулде, а касније су се ујединила сва словенска племена између Лабе и Зале, образујући племенски савез Срба. Већ од 7. вијека Словени из међурјечја Лабе и Зале у малим скупинама крећу на запад, мијешајући се са Германима у Тирингији.[4] Тридесетих година 7. вијека Срби су Францима исплаћивали данак. Уласком у Самову државу, Срби на челу са кнезом Дерваном, привремено се ослобађају франачке власти.[8]

Од 9. вијека територија племенског савеза Срба се шири укључујући подружје Лужице, етноним Срби се шири на исток до ријеке Одре међу Лужичане, Милчане и друга племена. Српске земље политичке организоване су подијељене на племенске области, које су обухватале 50 „градских округа” са сједиштем у граду (утврђена насеља). Градови су били сједиште племенског племства, а у временима опасности су служили као уточиште за народ из окружења. Владар српских племена у 9. вијеку је био кнез Милидух, чије се име помиње у историјским изворима из 806. године.[4] Крајем 8. вијека словенски сукоби са Францима се појачавају, познато је 14 великих ратова са Франачком, касније Источна Франачка (у једном од њих је погинуо Милидух), неки од тих ратова су били успјешни за Словене, када су упадали у геманске земље и разарали их. Ипак, од 10. вијека, српска племена су германски феудалци потпуно покорили.[8]

Тренутно етноним Срби као своје име користи словенски народ у Њемачкој, Лужички Срби (глсрп. Serbja; длсрп. Serby; нем. Sorben).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Большая Советская Энциклопедия”. Архивирано из оригинала на датум 2. 6. 2012. »Карта из статьи «Полабские славяне» в БСЭ. Полабские славяне в 8—10 вв« 
  2. ^ Гл. ред. А. М. Прохоров, ур. (1969—1978). „Статья Полабские славяне”. Большая советская энциклопедия. 20 (3-е изд изд.). Москва: «Сов. энциклопедия». 
  3. 3,0 3,1 „Commons.wikimedia.org”. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2012. »Heiliges Römisches Reich 1000« 
  4. 4,0 4,1 4,2 Седов 1995, стр. 143.
  5. ^ „Etnolog.ru. Энциклопедия народов мира”. »Лужичане« 
  6. ^ Херрман И. (1988). „Ruzzi. Forsderen Liudi. Fresiti. К вопросу об исторических и этнографических основах «Баварского Географа» (первая половина IX в.)”. Ур.: Ответственный редактор Тимощук Б. А. Древности славян и Руси. Москва: Наука. стр. 162—163. ISBN 978-5-02-009419-2. 
  7. ^ Седов 1995, стр. 141.
  8. 8,0 8,1 Седов 1995, стр. 144.

Лутература[уреди]