Средњоевропска низија

Средњоевропска низија, Прибалтичка низија или Немачко-пољска низија, је низија која се простире у дужини од око 600 km (и упола толико по ширини) и налази на северу средње Европе. Она захвата северне делове Немачке и Пољске (одатле јој и назив Немачко-пољска низија)

Састоји се од ниских равница између херцинске Европе^[1]^[2]^[3] (Средњоевропско горје^[4]^[5]^[6]) на југу и обала Северног мора и Балтичког мора на северу. Ова два мора раздваја полуострво Јутланд (Данска). Северноевропска равница је повезана са источноевропском равницом, заједно чинећи већину Велике европске равнице (Европска низија).

Географија

Надморска висина варира између 0 и 200 m (0 до око 650 стопа). Иако се углавном користи као пољопривредно земљиште, регион такође садржи мочваре, вресишта и језера. Ваденско море, велико подручје плиме и осеке, налази се на обали Северног мора.

Бројне слатководне лагуне, укључујући Шчећинску лагуну,^[7]^[8] лагуну Висла^[9] и Куршску лагуну^[10]^[11] налазе се на обали Балтичког мора.

Одлике и рељеф

Средњоевропска низија је широка од 150 km на западу до више од 400 km на истоку, благо нагнута од средогорја према северу. На крајњем југу низије, на прелазу према средогорју, пространа су подручја прекривена прапором, према северу све је више слабије плодног моренског материјала. Морене су преобликоване у благо валовите платое између којих су влажније прадолине, обликоване токовима који су за леденог доба текли испод и рубом леденог покрова. Најсевернији део низије покривен је наносима, слабије се одводњава па се местимично јављају мочваре, посебно у источном делу.

Локација

Северноевропска равница обухвата Фландрију (северна Белгија и северна Француска), Холандију, северну Немачку, Данску и већи део централно-западне Пољске; додирује и Чешку и југозападни део Шведске.

Делови источне Енглеске се такође могу сматрати делом исте равнице; пошто деле њен низински карактер и били су повезани копном са континентом током последњег леденог доба. Северноевропске равнице се такође налазе испод Балтичког мора.

Реке

Главни сливови река обухватају, од запада ка истоку: Рајну, Емс, Везер, Лаба, Одру и Вислу.

Подножје ових река је тешко са танким земљиштем, што отежава пољопривреду да напредује у близини ових река.

Под-региони

Ниске земље

Историјски, посебно у средњем веку и раном модерном периоду, западни део је био познат као Ниске земље.

Севернонемачка равница

Севернонемачка равница се налази северно од Централног средњегорја Немачке.

Пољска равница

Део у данашњој Пољској назива се „Пољска равница“ (пољ. Niż Polski или Пољска низија) и протеже се од Балтичког мора на северу до Судета и Карпата. енглеске равнице

Енглеске равнице

Проширење равнице у Енглеску састоји се углавном од равница Источне Англије, Фенса и Линколншира, где је пејзаж у деловима упадљиво сличан оном у Холандији.

Референце

^ Martínez Catalán, José R. (2012-07-01). „The Central Iberian arc, an orocline centered in the Iberian Massif and some implications for the Variscan belt”. International Journal of Earth Sciences (на језику: енглески). 101 (5): 1299—1314. Bibcode:2012IJEaS.101.1299M. ISSN 1437-3262. S2CID 195334509. doi:10.1007/s00531-011-0715-6.
^ Crespo-Blanc, Ana; Orozco, Miguel (1991-10-01). „The boundary between the Ossa-Morena and Southportuguese Zones (Southern Iberian Massif): Major suture in the European Hercynian Chain”. Geologische Rundschau (на језику: енглески). 80 (3): 691—702. Bibcode:1991GeoRu..80..691C. ISSN 1432-1149. S2CID 128688878. doi:10.1007/BF01803695.
^ Lee, K. Y. (1989). „Geology of petroleum and coal deposits in the North China Basin, Eastern China”. USGS Bulletin 1871. Архивирано из оригинала 2019-09-13. г. Приступљено 2017-09-17. Table 1, p. 3.
^ Pusch, Martin; Behrendt, Horst; Gancarczyk, Aleksandra; Kronvang, Brian; Sandin, Leonard; Stendera, Sonja; Wolter, Christian; Andersen, Hans E.; Fischer, Helmut (2009-01-01), Tockner, Klement; Uehlinger, Urs; Robinson, Christopher T., ур., „Chapter 14 - Rivers of the Central European Highlands and Plains”, Rivers of Europe (на језику: енглески), London: Academic Press, стр. 525—576, ISBN 978-0-12-369449-2, S2CID 128731308, doi:10.1016/b978-0-12-369449-2.00014-x, Приступљено 2021-09-29
^ Pusch, Martin; Behrendt, Horst; Gancarczyk, Aleksandra; Kronvang, Brian; Sandin, Leonard; Stendera, Sonja; Wolter, Christian; Andersen, Hans E.; Fischer, Helmut; Hoffmann, Carl. C.; Nowacki, Franciszek; Schöll, Franz; Svendsen, Lars M.; Bäthe, Jürgen; Friberg, Nikolai; Hachoł, Justyna; Pedersen, Morten L.; Scholten, Matthias; Wnuk-Gławdel, Ewa (2009). „Rivers of the Central European Highlands and Plains”. Rivers of Europe. стр. 525—576. ISBN 9780123694492. S2CID 128731308. doi:10.1016/B978-0-12-369449-2.00014-X — преко ResearchGate.
^ „Central European highlands and their hydrological role, with special”. studylib.net (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-29.
^ Gerald Schernewski, Baltic coastal ecosystems: structure, function, and coastal zone management, Springer, 2002, p.79, ISBN 3-540-42937-9
^ Ulrich Schiewer, Ecology of Baltic coastal waters, Springer, 2008, ISBN 3-540-73523-2
^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. 51, 56.
^ „Curonian Lagoon”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2009-10-17.
^ I. Ethem Gönenç, Angheluta Vadineanu (2008). Sustainable Use and Development of Watersheds. Springer. ISBN 978-1-4020-8557-4.

Литература

Тадић, Милутин; Ситарица, Рада (2016). Географија 6 за 6. разред основне школе (7. изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-19478-7.
„Одлике Немачке”. Приступљено 6. јануар 2018.
German Climate Архивирано 2007-04-22 на сајту Wayback Machine
Matte, P. (2001). „The Variscan collage and orogeny (480 ±290 Ma) and the tectonic definition of the Armorica microplate: a review”. Terra Nova. 13 (2): 122—128. Bibcode:2001TeNov..13..122M. S2CID 129727506. doi:10.1046/j.1365-3121.2001.00327.x.
Ziegler, P.A. (1990). Geological Atlas of Western and Central Europe (2 изд.). Shell Internationale Petroleum Maatschappij BV. ISBN 978-90-6644-125-5.
von Raumer, J.; Stampfli, G.M.; Borel, G.D.; Bussy, F. (2002). „The organisation of pre-Variscan basement areas at the north-Gondwanan margin” (PDF). International Journal of Earth Sciences. 91 (1): 35—52. Bibcode:2002IJEaS..91...35V. S2CID 131617311. doi:10.1007/s005310100200.
von Raumer, J.; Stampfli, G.M.; Bussy, F. (2003). „Gondwana-derived microcontinents - the constituents of the Variscan and Alpine collisional orogens”. Tectonophysics. 365 (1–4): 7—22. Bibcode:2003Tectp.365....7V. CiteSeerX 10.1.1.430.1420 . doi:10.1016/S0040-1951(03)00015-5.
Stampfli, GM; Borel, GD (2004). „The TRANSMED Transects in Space and Time: Constraints on the Paleotectonic Evolution of the Mediterranean Domain”. Ур.: Cavazza W; Roure F; Spakman W; Stampfli GM; Ziegler P. The TRANSMED Atlas: the Mediterranean Region from Crust to Mantle. Springer Verlag. ISBN 978-3-540-22181-4.
„German Climate and Weather”. World Travels. Globe Media Ltd. 2014. Приступљено 30. 11. 2006.
„Wetterrekorde Deutschland”. wetterdienst.de. Приступљено 8. 5. 2018.
„Ausgabe der Klimadaten: Monatswerte”. Архивирано из оригинала 12. 6. 2014. г. Приступљено 2019-06-12.
„Berlin, Germany - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Yu Media Group. Архивирано из оригинала 25. 11. 2021. г. Приступљено 2019-07-02.
„CIA – The World Factbook – Germany”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 26. 4. 2015. Приступљено 2015-04-26.
Murray, N.J.; Phinn, S.R.; DeWitt, M.; Ferrari, R.; Johnston, R.; Lyons, M.B.; Clinton, N.; Thau, D.; Fuller, R.A. (2019). „The global distribution and trajectory of tidal flats”. Nature. 565 (7738): 222—225. PMID 30568300. S2CID 56481043. doi:10.1038/s41586-018-0805-8.
„International Migrant Stock 2020”. UN Department of Economic and Social Affairs. Приступљено 15. 7. 2021.
„The Federal States”. www.bundesrat.de. Bundesrat of Germany. Приступљено 17. 7. 2011.
„Amtliche Bezeichnung der Bundesländer” [Official denomination of federated states] (PDF; download file „Englisch“). www.auswaertiges-amt.de (на језику: немачки). Federal Foreign Office. Приступљено 22. 10. 2011.
„Example for state constitution: "Constitution of the Land of North Rhine-Westphalia"”. Landtag (state assembly) of North Rhine-Westphalia. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 17. 7. 2011.
„Kreise und kreisfreie Städte zur Europawahl 2019” (на језику: немачки). Federal Returning Officer Deutschland. мај 2019. Приступљено 15. 7. 2021.
„Fusion der Stadt Eisenach mit dem Wartburgkreis 01.07.2021” (на језику: немачки). City Eisenach. 1. 7. 2021. Приступљено 15. 7. 2021.
„Bevölkerung nach Nationalität und Bundesländern am 31.12.2020” (на језику: немачки). Statistisches Bundesamt Deutschland. 21. 6. 2021. Приступљено 15. 7. 2021.
„Exploration And Extraction Of Sand And Gravel Resources In The Polish Exclusive Economical Zone Of The Baltic Sea” (PDF). Advanced Solutions International Inc. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 3. 2004. г. Приступљено 1. 4. 2017.
Centrum Informacyjne Lasów Państwowych (јун 2012), Raport o stanie lasów w Polsce (Report on the Status of Forests in Poland) (PDF file, direct download 4.12 MB) (на језику: пољски), Dyrekcja Generalna Lasów Państwowych (Main Directorate of State Forest), стр. 8, Приступљено 14. 9. 2013, „Określona według standardu międzynarodowego lesistość Polski na koniec roku 2011 wynosiła 30,5%.”
Glenn E. Curtis (1992). „Poland: A Country Study”. Library of Congress Country Studies (GPO Country Studies Index, Washington).
Gnel Gabrielyan, Domestic and Export Price Formation of U.S. Hops Архивирано април 26, 2014 на сајту Wayback Machine School of Economic Sciences at Washington State University. PDF file, direct download 220 KB. Retrieved 4 May 2014.
„Agriculture in the European Union. Statistical and Economic Information 2011” (PDF file, direct download 6.24 MB). World production and gross domestic production of main pigmeat-producing or exporting countries. European Union. Directorate-General for Agriculture and Rural Development. стр. 307. Приступљено 4. 5. 2014. „EU: official slaughter only. Source: FAO.”
„Poland.pl – White Stork – About White Stork”. Storks.poland.pl. Архивирано из оригинала 8. 2. 2009. г. Приступљено 6. 5. 2009.
Ministry of Foreign Affairs (2011). „Kingdom of birds”. Experience Poland » Geography » Environment » Fauna. „A real kingdom of birds is the Biebrza Basin, its wildlife making it one of the most unique areas in Poland. It is Europe's most valuable peatland/marshland and an important wildfowl breeding area on the continent, providing refuge for 263 bird species, including 185 nesting species.”
Kevin Hillstrom, Laurie Collier Hillstrom (2003). Europe: A Continental Overview of Environmental Issues, Volume 4. ABC-CLIO World geography. стр. 34. ISBN 1-57607-686-5.
Timothy Snyder (2003). The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569-1999. Yale University Press. стр. 111. ISBN 0-300-12841-X. „Commonwealth became the breadbasket of Western Europe, wrote Timothy Snyder, thanks to the presence of fertile southeastern regions of Podolia and east Galicia.”
Christine Zuchora-Walske (2013). „The Lakes Region”. Poland. ABDO Publishing. стр. 28. ISBN 978-1-61480-877-0. „'Insert: Poland is home to 9,300 lakes. Finland is the only European nation with a higher density of lakes than Poland.”
Ḥayah Bar-Yitsḥaḳ (2001). Jewish Poland – legends of Origin: Ethnopoetics and Legendary Chronicles. Wayne State University Press. стр. 93. ISBN 0-8143-2789-3.
TripAdvisor. „Top 10 Destinations – Poland”. Travelers' Choice 2013 (winners). TripAdvisor.ca The world largest travel site. стр. 1 of 10. Приступљено 25. 8. 2014.
Uzarowicz, Łukasz; Charzyński, Przemysław; Greinert, Andrzej; Hulisz, Piotr; Kabała, Cezary; Kusza, Grzegorz; Kwasowski, Wojciech; Pędziwiatr, Artur (2021-01-14). „Studies of technogenic soils in Poland: past, present, and future perspectives”. Soil Science Annual. Soil Science Society of Poland. 71 (4): 281—299. ISSN 2300-4967. doi:10.37501/soilsa/131615 .

Спољашње везе

[1] Martínez Catalán, José R. (2012-07-01). „The Central Iberian arc, an orocline centered in the Iberian Massif and some implications for the Variscan belt”. International Journal of Earth Sciences (на језику: енглески). 101 (5): 1299—1314. Bibcode:2012IJEaS.101.1299M. ISSN 1437-3262. S2CID 195334509. doi:10.1007/s00531-011-0715-6.

[2] Crespo-Blanc, Ana; Orozco, Miguel (1991-10-01). „The boundary between the Ossa-Morena and Southportuguese Zones (Southern Iberian Massif): Major suture in the European Hercynian Chain”. Geologische Rundschau (на језику: енглески). 80 (3): 691—702. Bibcode:1991GeoRu..80..691C. ISSN 1432-1149. S2CID 128688878. doi:10.1007/BF01803695.

[3] Lee, K. Y. (1989). „Geology of petroleum and coal deposits in the North China Basin, Eastern China”. USGS Bulletin 1871. Архивирано из оригинала 2019-09-13. г. Приступљено 2017-09-17. Table 1, p. 3.

[4] Pusch, Martin; Behrendt, Horst; Gancarczyk, Aleksandra; Kronvang, Brian; Sandin, Leonard; Stendera, Sonja; Wolter, Christian; Andersen, Hans E.; Fischer, Helmut (2009-01-01), Tockner, Klement; Uehlinger, Urs; Robinson, Christopher T., ур., „Chapter 14 - Rivers of the Central European Highlands and Plains”, Rivers of Europe (на језику: енглески), London: Academic Press, стр. 525—576, ISBN 978-0-12-369449-2, S2CID 128731308, doi:10.1016/b978-0-12-369449-2.00014-x, Приступљено 2021-09-29

[5] Pusch, Martin; Behrendt, Horst; Gancarczyk, Aleksandra; Kronvang, Brian; Sandin, Leonard; Stendera, Sonja; Wolter, Christian; Andersen, Hans E.; Fischer, Helmut; Hoffmann, Carl. C.; Nowacki, Franciszek; Schöll, Franz; Svendsen, Lars M.; Bäthe, Jürgen; Friberg, Nikolai; Hachoł, Justyna; Pedersen, Morten L.; Scholten, Matthias; Wnuk-Gławdel, Ewa (2009). „Rivers of the Central European Highlands and Plains”. Rivers of Europe. стр. 525—576. ISBN 9780123694492. S2CID 128731308. doi:10.1016/B978-0-12-369449-2.00014-X — преко ResearchGate.

[6] „Central European highlands and their hydrological role, with special”. studylib.net (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-29.

[7] Gerald Schernewski, Baltic coastal ecosystems: structure, function, and coastal zone management, Springer, 2002, p.79, ISBN 3-540-42937-9

[Schiewer115-8] Ulrich Schiewer, Ecology of Baltic coastal waters, Springer, 2008, ISBN 3-540-73523-2

[9] Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. 51, 56.

[10] „Curonian Lagoon”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2009-10-17.

[sus-11] I. Ethem Gönenç, Angheluta Vadineanu (2008). Sustainable Use and Development of Watersheds. Springer. ISBN 978-1-4020-8557-4.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]