Стадион Ренцо Барбера

С Википедије, слободне енциклопедије
Стадион Ренцо Барбера
Стадион Ренцо Барбера
МестоПалермо,  Италија
Градња почела1931.
Отворен24. јануараа 1932.
Реновиран1948, 1984, 1988.
ВласникОпштина Палермо
Капацитет36.349[1]
Подлогатрава
АрхитектаЂован Батиста (1931)
Ђулијано Гудучи (1987)
Димензије106 x 68 m
Корисници
ФК Палермо

Стадион Ренцо Барбера (итал. Stadio Renzo Barbera) је фудбалски стадион у Палерму, Италија. На њему своје домаће утакмице игра ФК Палермо. Укупан капацитет стадиона је 36.349 седећих места.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Градња првобитног стадиона, по пројекту инжењера Ђована Батисте Сантанђела, почела је 1931. године. Стадион је отворен 24. јануара 1932. утакмицом између Палерма и Аталанте, у којој је домаћи тим победио са 5:1.[2] Прво име стадиона је било Литоријо и изграђен је од стране фашистичког режима, са намером да замени стари терен „Ранкибиле“. На овом стадиону је постојала атлетска стаза око терена и није било трибина иза голова, а стадион је могао да прими око 20 хиљада гледалаца.[3]

Стадион је 27. јуна 1937. променио име у Микеле Мароне, у част бившег фудбалера Палерма и официра Барсаљерија, који је априла исте године погинуо у Шпанском грађанском рату.[4] Стадион је задржао ово име до краја Другог светског рата.

На крају Другог светског рата име је поново промењено у Ла Фаворита, по истоименом парку. Године 1948. је дошло до првог већег реновирања, уклоњена је атлетска стаза и изграђене две трибине иза голова, као што је оригинални пројекат и предвидео.

Године 1984. је урађена друга велика реконструкција, када је дограђен други прстен трибина, чиме је капацитет стадион повећан на 50.000 гледалаца. У новембру 1986. постављена су четири рефлекторска стуба.

Када је 1986. стадион изабран као један од домаћина утакмица Светског првенства 1990, првобитно се размишљало о изградњи новог стадиона, али је на крају због мањих трошкова, одлучено да се уради јачање и подмлађивање структуре; међутим постојале су велике потешкоће у добијању потребних средстава за реконструкцију, па је због свих одлагања организациони одбор претио и да ће домаћинство доделити неком другом граду. На крају је изабран пројекат за реконструкцију Ђулијана Гудучија из 1987. године, а 17. марта 1988. је коначно одобрено 25 милијарди лира за реконструкцију.

Да би се задовољили сви безбедносни стандарди капацитет стадиона био је након реконструкције смањен на око 37.000 места. Током реновирања 5 радника је погинуло у колапсу 30. августа 1989, а за њих је постављена комеморативна плоча унутар стадиона. Свечано отварање реновираног стадиона је било 30. маја 1990, само неколико дана пре почетка Светског првенства, када је одигран реванш меч Купа Италије за Серију Ц, у којем је Палермо изгубио од Лукезеа на пеналима. На Светском првенству 1990. на овом стадиону су одиграна три меча у такмичењу по групама.

18. септембра 2002. стадион је преименован у Ренцо Барбера, у част бившег председника Палерма од 1970. до 1980. године.[1]

Међународне утакмице[уреди | уреди извор]

Утакмице Светског првенства 1990.[уреди | уреди извор]

На Светском првенству у фудбалу 1990. стадион је био домаћин три утакмице.

Датум Време 1. Тим Рез. 2. Тим Коло Гледалаца
12. јун 1990. 21:00  Холандија 1 : 1  Египат Група Ф 33.421
17. јун 1990. 17:00  Република Ирска 0 : 0  Египат Група Ф 33.288
21. јун 1990. 21:00  Република Ирска 1 : 1  Холандија Група Ф 33.288

Утакмице репрезентације[уреди | уреди извор]

Фудбалска репрезентација Италије је на овом стадиону до сада одиграла 12 утакмица, од тога 7 у квалификацијама за светска и европска првенства, 1 у Купу Централне Европе и 4 пријатељске.

Суперкуп Европе 1997.[уреди | уреди извор]

Реванш утакмица између Јувентуса и Пари Сен Жермена у финалу Суперкупа Европе 1997. је одиграна на стадиону Ла Фаворита. Први меч у Паризу је завршен са 6:1, па је због већ скоро обезбеђеног трофеја Јувентус желео да подари велики меч значајном броју Јувентусових навијача на Сицилији.

Име стадиона[уреди | уреди извор]

Време Име
1932—1937 Стадион Литоријо
1937—1945 Микеле Мароне - војник и спортиста, погинуо у Шпанском грађанском рату
1945 - 1960 Стадион Комунале (Општински стадион)
1960 - 2002 Ла Фаворита - истоимени парк
од 2002 Ренцо Барбера - председник клуба седамдесетих
Панорамска слика стадиона.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Стадион Ренцо Барбера”. palermocalcio.it. Архивирано из оригинала 24. 04. 2013. г. Приступљено 20. 5. 2013. 
  2. ^ „Inaugurando lo stadio del Littorio con largo punteggio sull'Atalanta riafferma il diritto ai migliori successi”. Il Littoriale. 25. 1. 1932. стр. 3. Архивирано из оригинала 11. 05. 2015. г. Приступљено 20. 5. 2013. 
  3. ^ „Историја Палерма - 1932”. palermocalcio.it. Архивирано из оригинала 21. 05. 2013. г. Приступљено 20. 5. 2013. 
  4. ^ Mancuso, Claudio (10. 12. 2008). „Palermo in camicia nera. Le trasformazioni dell'identità urbana (1922-1943)” (PDF). Storiamediterranea.it. Приступљено 20. 5. 2013. 
  5. ^ „Supercoppa europea 1996”. Myjuve.it. 5. 2. 1997. Архивирано из оригинала 08. 08. 2014. г. Приступљено 20. 5. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стадион Ренцо Барбера на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стадион_Ренцо_Барбера&oldid=27505598”