Стегосаур
Стегосаур Временски распон: касна Јура
| |
---|---|
![]() | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Надред: | |
Ред: | |
Подред: | |
Инфраред: | |
Породица: | |
Род: | Stegosaurus
|
Стегосаур је живео крајем периода Јуре. У 2006. години, примерак стегосаура је пронађен у Португалу, што је значило да су били присутни и у Европи. Због свог препознатљивог репа и бодљи, стегосаур је један од најпрепознатљивијих диносауpуса заједно са траносаурусом, трицератопсом и апатосауром. Име стегосаур значи „гуштер-кров“ (Грчки στέγος-, стегос- „кров“ и σαῦρος, -саурос"гуштер"). Живели су пре око 155 до 145 милиона година у подручју у коме су доминирали огромни сауроподи као што су Диплодокус, Камаросаур и Аптосаур. Стегосауруси су често били плен месождерима као што су алосаурус и цератосаурус. Имао је најманји мозак међу до сада откривеним диносаурусима. Научници су сматрали да има још један мозак у ногама, који је покретао други део тела. Ово је највећи пронађени диносаурус из породице стегосауридеа.
Изглед[уреди | уреди извор]
Тело му је било просечне дужине од око 9 метара, био је висок око 4 метра. Тело му је било прекривено крљуштима. Дуж повијених леђа имао је два реда коштаних плоча. Ове плоче вероватно су имале функцију да му одржавају температура. Када би се осетио у опасности плоче би се пуниле крвљу и плашиле непријатеља. Плоче су код женки бие манје и троугласте, док су мужјаци имали четвороугаоне. Такође, имао је два пара коштаних бодлји на репу са којима се бранио од месождера.предње ноге су му биле у висини главе, док су заднје биле знатно више поставлене.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Стегосаур на Викимедијиној остави. |