Тираносаурус

С Википедије, слободне енциклопедије

Тираносаурус
Временски распон: касна креда, 68–66 Ma
↓
Реконструкција типске врсте T. rex (CM 9380) у Природњачком музеју Карнеги
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Dinosauria
Кладус: Saurischia
Кладус: Theropoda
Породица: †Tyrannosauridae
Потпородица: †Tyrannosaurinae
Племе: †Tyrannosaurini
Род: †Tyrannosaurus
Osborn, 1905
Типска врста
†Tyrannosaurus rex
Osborn, 1905
Остале врсте
Синоними
Синоними рода
  • Dinotyrannus
    Olshevsky & Ford, 1995
  • Dynamosaurus
    Osborn, 1905
  • Manospondylus
    Cope, 1892
  • Nanotyrannus
    Bakker, Williams & Currie, 1988
  • Stygivenator
    Olshevsky, 1995
  • Tarbosaurus?
    Maleev, 1955
Синоними врсте

Тираносаурус (име значи „гуштер-тиранин”) су се појавили у доба креде, око 75 милиона година пре нове ере[1], постојали све до нестанка нонавијалног диносауруса, апроксимативно 65,5 милиона година пре нове ере. Величина ових животиња варирала је од 11,8м у аксиалној дужини и око 3,7 m у висини пелвиса па чак до могућих 16м у аксијалној дужини и 4,8м у висини пелвиса [2][3]. Имали су мале и неразвијене предње удове. Ипак, новије студије њихове мускулатуре показују да су, упркос малој величини, били у могућности да подигну нешто тежине данашње краве. Међутим, на снажном и развијеном врату налазила се огромна глава са чељустима са до и 70 оштрих зуба. Ови зуби су достизали дужину до 30 сантиметара а заједно са канџама на задњим удовима представљали су убојито оружје овог крволочног месождера.

Бихевиорална биологија[уреди | уреди извор]

Чула[уреди | уреди извор]

Студије неурокранијалне анатомије Тираносауруса показале су да је поседовао изузетно велико олфакторијално ткиво, које представља центар за мирис у мозгу. Његово олфакторијално ткиво било је пропорционално неколико пута веће од олфакторијалног ткива код модерних алигатора, који су познати по свом веома израженом чулу мириса. Орбиталне фенестре су постављене на предњој страни кранијума, дајући му бинокуларни вид бољи него код савремених птица грабљивица, са вероватно ширим спектром боја. Тираносаурус је имао карактеристичне сензоре на стопалима задњих екстремитета, који су били повезани са средњим увом, и тако могли да детектују вибрације из земље са епицентром километрима удаљеним[4]. Такође су се у постериор-кранијуму налазиле ваздушне коморе које су такође водиле до средњег ува, што је појачавало Тираносаурусову сензитивност на инфразвук. Данашњи слонови, делфини и китови користе инфразвук за вокалну комуникацију, али га делфини и китови користе и да ехолоцирају плен. Тираносаурус је ово највероватније користио на исти начин.Био је дугачак од 10-16 метара,висок од 5,4-6,8 метара и тежак од 6000-11800кг.

Начин живота[уреди | уреди извор]

Палеонтолог Фил Кари изнео је хипотезу да је Тираносаурус највероватније живео у чопорима, базирано на фосилним примерцима пронађеним у групама његових блиских филогенетичких рођака, попут Албертосауруса, Тарбосауруса и Дасплетосауруса [5]. Кари сматра да је социјална предација код Тираносауруса била кључна, јер је већина Тираносаурусовог потенцијалног плена или било брже од њега (Орнитомимус, Дромицеиомимус), или боље опремљено (Анкилосаурус, Трицератопс). Тираносаурус је такође имао довољно развијен церебрум за овакве когнитивне способности. Ипак, палеонтолог Лоренс Витмер изнео је другачију хипотезу - хипотезу о комуналној предацији. Модерни комодо-змајеви практикују овакав начин предације. Привремено се скупљају у мале групице да би лакше уловили већи плен, али сваки лови за себе[6]. Хипотеза социјалне предације сматра се најприхватљивијом, због недавно пронађених отисака стопала Тираносауруса, који имплицирају да су се неколико јединки кретале заједно. Палеонтолози Фил Менинг, Кит Ригби и Питер Ларсон сматрају да су Тираносауруси неговали једни друге унутар чопора, будући да постоје примерци који нису могли активно да лове, попут такозваног „Вајрекса” коме фали чак пола репа, или код „Сју”, која такође показује енорман број јако озбиљних патологија, а очигледно је да су преживљавали. Једино могуће решење је да им је неко доносио храну [7].

Уметникова интерпретација Тираносауруса (RJ Palmer)

Начин лова[уреди | уреди извор]

Тираносаурус је искључиво био активан предатор, који је могао да потрчи брзином до 36 километара на час, иако поједини палеонтолози сматрајy да је био и опортуниста. Његов плен су углавном били велики диносауруси биљоједи, попут рогатиx цератопсида и хадросаура, „паткокљуних” биљоједа. Остатке његовог плена користили су мањи рептили, као и сисари. Пронађен је примерак Хадросауруса са Тираносаурусовим зубом који је урастао у његов каудални пршљен, што доказује да је Тираносаурус напао животињу, али је она преживела и рана је зарасла.

Онтогеничке промене[уреди | уреди извор]

Мали филогенетички сродник Тираносауруса рекса, познат као Нанотиранус лансенсис, од релативно недавно убраја се у јуниорске синониме Тираносауруса. И ако се палеонтолози попут Роберта Бакера, Фила Карија и Питера Ларсона противе овој идеји, због специфичних морфолошких аутопоморфија код Нанотирануса[8], највећи део палеонтолошке заједнице прихвата ову идеју. Палеонтолози Томас Кар и Џек Хорнер изнели су неке непобитне доказе да Нанотиранус заиста представља младог Тираносауруса[9]. Код свих примерака Нанотирануса структура кости много је „сунђерастија” него код одраслих индивидуа Тираносауруса, што имплицира да су биле још незреле[10], а студије коштане хистологије показале су да ни један од пронађених примерака Нанотирануса није старији од 11 година[9]. За Тираносауруса је познато да је кроз онтогенију губио зубе, те стога већи примерци већином имају мањи број зуба од мањих[10]. Нанотиранусов број зуба у дентарији износи 16-17, док код одраслих Тираносауруса варира између 12 и 13, што опет представља један од доказа да је Нанотиранус јувенилни Тираносаурус[10]. Такође, палеонтолог Џек Хорнер пронашао је и један примерак субадултног Тираносауруса, под називом „B-rex” који представља морфолошку и онтогеничку везу између Нанотирануса и Тираносауруса. Хистолошке анализе показале су да је старији од свих пронађених примерака Нанотирануса, а млађи од свих пронађених Тираносауруса, а такође је имао и средњи број зуба, као и морфолошке карактеристике виђене код обе „врсте”.

Нанотиранус је био много грацилнији од одраслог Тираносауруса. Такође је имао и дуже и другачије грађене задње екстремитете, што алудира на јако велику брзину трчања, много већу него код одраслих индивидуа. Овај прелаз из грацилног у робусно, или из брзог у релативно споро током онтогеничког развоја, не виђа се само код Тираносауруса, већ и код његових блиских сродника, попут Албертосауруса и Горгосауруса[11]. Ова чињеница подржава идеју о социјалној предацији, и алудира да су млађе индивидуе можда гониле плен, док су старије примењивале силу да плен усмрте.

Порекло[уреди | уреди извор]

Еволутивно порекло Тираносауруса и даље је помало контроверзна тема, без обзира што је Тираносаурус без сумње један од врста нонавијалних диносауруса о којима највише знамо. У палеонтолошкој заједници, најприхваћеније су три хипотезе:

Порекло од Тарбосауруса[уреди | уреди извор]

Тарбосаурус је најсродинији филогенетички рођак Тираносауруса до сада пронађен. Јако је мали број битнијих аутапоморфија код Тарбосауруса које га разликују од Тираносауруса. Неке битније су:

  • Пропорционално дужи и ужи кранијум код Тарбосауруса[12][13] (консеквентно и орбиталне фенестре помало померене уназад у односу на Тираносаурусове, што је резултовало у мањем пољу бинокуларног вида),
  • Пропорционално краћи предњи екстремитети код Тарбосауруса[13]
  • Корпулентнија грађа код Тираносауруса [12]

Ово је навело многе палеонтологе 20. века да Тарбосауруса класификују као јуниорског синонима Тираносауруса, али та идеја данас није широко прихваћена у палеонтолошкој заједници.

Сви описани фосилни примерци Тарбосауруса потичу из периода око 70 милиона година п. н. е, док је најстарији дефинитивни примерак Тираносауруса, претходно поменути „B-rex”, 68 милиона година стар. Услед оволико морфолошких сличности и временског поклапања, палеонтолог Фил Кари је још крајем 20. века изнео хипотезу да Тираносаурус потиче од Тарбосауруса. Ова хипотеза је кореспондентна са новом студијом палеонтолога Стивена Брусатеа из 2016, која о Тираносаурусу говори као о инвазивној врсти на подручју Северне Америке, која је највероватније мигрирала из Азије[14], где је опет, живео Тарбосаурус.

Порекло од јужног северноамеричког Тираносаурида[уреди | уреди извор]

У Северној Америци постојале су 2 категорије Тираносаурида - северни и јужни. Ови на северном делу континента, попут Дасплетосауруса, Албертосауруса и Горгосауруса, имали су малу „бразду” на четвртом метатарзалу, коју Тираносауриди са јужног дела континента, попут Тератофонеуса и Литронакса, нису имали. То имплицира да су се ове две групе у једном тренутку одвојиле, и успед еволуције у изолацији кренуле да развијају неке уникатне карактеристике. Према студији палеонтолога Трејси Томас из 2013, Тираносаурус потиче од јужних Тираносаурида, који су мигрирали северно.[15]

Порекло од Дасплетосауруса[уреди | уреди извор]

Најчешће прихваћена хипотеза у палеонтолошкој заједници јесте да Тираносаурус потиче од Дасплетосауруса. Једине битније морфолошке разлике између ова два генуса јесу:

  • Пропорционално већи зуби код Дасплетосауруса[16][17]
  • Пропорционално већи предњи екстремитети код Дасплетосауруса[17]
  • Пропорционално мања стопала код Дасплетосауруса
  • Корпулентија грађа код Дасплетосауруса[17]

Још 1988. године, палеонтолог Грегори Пол је изнео хипотезу да је Тираносаурус настао од Дасплетосауруса путем анагенезе, и да је самим тим, Дасплетосаурус само јуниорски синоним Тираносауруса (пошто је именован након њега)[18]. Палеонтолог Џек Хорнер и колеге су 1992. године у формацији Ту Медисин у Монтани пронашли 2-3 примерка Тираносаурида, које су идентификовали као „прелазне стадијуме између Дасплетосауруса и Тираносауруса” и датирали их на 74 милиона година пре нове ере[19]. Фил Кари је исте касније идентификовао као трећу врсту Дасплетосауруса[20].

Још 90-их година прошлог века, такође у Монтани у Џудит Ривер формацији пронађен је лакримал Тираносаурида, који је убрзо заборављен. Палеонтолози Урбан и Ламана су 2006. године коначно описали овај лакримал, и идентификовали су га као Тираносаурусов[1]. Проблем је што је лакримал датиран на 75 милиона година пре нове ере, док је најстарији дефинитивни Тираносаурус, „B-rex” свега 68 милиона година стар. Неки палеонтолози сматрају да, због старости, ово није био Тираносаурус рекс, већ друга, ранија врста Тираносауруса.

Стога, паралеле између Тираносаурида из Ту Медисина и Тираносауруса из Џудит Ривера су више него евидентне. Обе животиње су старе око 75 милиона година, пронађене су у Монтани и идентификоване су као преци Тираносауруса.

Дасплетосаурус, такође поседује орбиталну фенестру која у неку руку представља прелазан облик између орбита код примитивнијих Тираносаурида и Тираносаурусове орбите[17][20].

Тираносаур у односу на човека

Пажња у модерној култури[уреди | уреди извор]

Сама појава тираносауруса изазива велики страх, а када се на то све додају разне информације о његовој агресивности добија се савршен лик за хорор филм. И управо то је урађено у филму „Парк из доба јуре“ (енгл. JurassicPark) где тираносаурус представља крволочну зверку која је доспела на слободу. На основу имена врсте, тираносаурус рекс (Tirannosaurus rex) изашао је и надимак Ти-рекс (енгл. Т-rex).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Urban, Michael; Lamanna, Matthew (2006) „EVIDENCE OF A GIANT TYRANNOSAURID (DINOSAURIA: THEROPODA) FROM THE UPPER CRETACEOUS (?CAMPANIAN) OF MONTANA Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2016)”, Annals of Carnegie Museum
  2. ^ Blagić, David (2017) „Tyrannosaurus rex size estimation”
  3. ^ Switek, Brian (2013) „My T. rex is bigger than yours” Laelaps, National Geographic
  4. ^ „Jurassic Fight Club – T. rex Hunter”
  5. ^ Wallis, Paul (2012) „T. rex pack hunters? Scary, but likely to be true” Science
  6. ^ Witmer, Lawrence (2011). „Dino Gangs: solitary, communal, or cooperative hunting in tyrannosaurs”. Pick & Scalpel WitmerLab at Ohio University
  7. ^ „T. rex – Ultimate Survivor” National Geographic
  8. ^ Larson, Peter. „The case for Nanotyrannus.” Tyrannosaurid paleobiology. Indiana University Press Bloomington, Indiana, 2013. 14-53.
  9. ^ а б Brusatte, Stephen L., et al. "Dentary groove morphology does not distinguish ‘Nanotyrannus’ as a valid taxon of tyrannosauroid dinosaur. Comment on:“Distribution of the dentary groove of theropod dinosaurs: Implications for theropod phylogeny and the validity of the genus Nanotyrannus Bakker et al., 1988”." Cretaceous Research 65 (2016): 232-237.
  10. ^ а б в Horner, Jack (2012) „Shape-shifting dinosaurs”, TED-talk
  11. ^ Albertosaurus on „Prehistoric Wildlife”
  12. ^ а б Берни, Дејвид (2001) „Велика енциклопедија диносауруса” Змај. Нови Сад.
  13. ^ а б Курочкин, Е. Н. (2003) „Атлас диносауруса и других изумрлих животиња” Евро, Београд
  14. ^ Geggel, Laura (2016) „T. rex Was Likely an Invasive Species“ Livescience
  15. ^ Thomson, T., Irmis, R., Loewen, M. (2013) „First occurrence of a tyrannosaurid dinosaur from the Mesaverde Group (Neslen Formation) of Utah: Implications for upper Campanian Laramidian biogeography.” Cretaceous Research.
  16. ^ McNab, Chris; Benton, Michael (2012) “The complete guide to Dinosaurs and other extinct reptiles” Marshall Editions, London
  17. ^ а б в г Holtz, Thomas R. (2004). „Tyrannosauroidea”. In Weishampel, David B.; Dodson, Peter; & Osmólska, Halszka (eds.). The Dinosauria (Second ed.). Berkeley: University of California Press
  18. ^ Paul, Gregory S. (1988). „Predatory Dinosaurs of the World”. New York: Simon & Schuster.
  19. ^ Horner, John R.; Varricchio, David J.; Goodwin, Mark B. (1992). „Marine transgressions and the evolution of Cretaceous dinosaurs”. Nature.
  20. ^ а б Currie, Philip J. (2003). „Cranial anatomy of tyrannosaurids from the Late Cretaceous of Alberta”. Acta Palaeontologica Polonica.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тираносаурус на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тираносаурус&oldid=25976088”