Пређи на садржај

Бранко Костић

С Википедије, слободне енциклопедије
бранко костић
Бранко Костић, 1968. године
Лични подаци
Датум рођења(1939-08-28)28. август 1939.
Место рођењаРваши, код Цетиња, Краљевина Југославија
Датум смрти20. август 2020.(2020-08-20) (81 год.)
Место смртиПодгорица, Црна Гора
Професијаекономиста
Деловање
Члан СКЈ од1957.
в.д. председник Председништва
СФР Југославије
Период6. децембар 1991 — 15. јун 1992.
ПретходникСтјепан Месић
Наследникфункција укинута
генерални секретар
Покрета несврстаних
Период6. децембар 1991 — 15. јун 1992.
ПретходникСтјепан Месић
НаследникДобрица Ћосић
председник Председништва
СР Црне Горе
Период17. март 1989 — 23. децембар 1990.
ПретходникСлободан Симовић (вд)
НаследникМомир Булатовић
ОдликовањаОрден рада са златним венцем

Бранко Костић (Рваши, код Цетиња, 28. август 1939 — Подгорица, 20. август 2020) био је југословенски политичар, привредник, универзитетски професор. Као в.д. председника Председништва СФРЈ био је последњи на тој функцији.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је Економски факултет 1962, магистрирао 1977, докторирао 1980; све на Економском факултету у Београду.

Обављао је бројне одговорне политичке функције у доба Социјалистичке федеративне републике Југославије (СФРЈ):

  • Предсједник Централног комитета Савеза омладине Црне Горе (1963—1968)
  • Потпредсједник Извршног вијећа (Владе) Црне Горе (1986—1989)
  • Предсједник Предсједништва СР Црне Горе (1989—1991)
  • Делегат (посланик) у Скупштини СФРЈ и предсједавајући делегације Црне Горе у Вијећу република и покрајина (1991)
  • Потпредсједник Предсједништва СФРЈ и касније вршилац дужности предсједника Предсједништва СФРЈ (од половине маја 1991. до половине јуна 1992. године, када је та функција укинута).[1]

Као предсједник Предсједништва Црне Горе био је предсједник Одбора за пренос посмртних остатака краља Николе и чланова краљевске породице из Сан Рема на Цетиње.

Седамдесетих година 20. вијека изградио је каријеру у привреди и његово име се везује за најуспјешније године раста и развоја тада највећег предузећа у Црној Гори. Био је савјетник, а затим комерцијални (1969—1974) и генерални директор Комбината алуминијума у Титограду (1974—1978).

Након напуштања Комбината алуминијума наставио је каријеру на Универзитету Црне Горе. Био је научни савјетник у Институту за техничка истраживања, један од оснивача Грађевинског факултета и редовни професор економских предмета на свим техничким факултетима, до одласка у пензију 2003. године. Потпуни приказ објављених радова је дат у његовој био-библиографији у Споменици Грађевинског факултета (Споменица, 2000).[2]

Говорио је руски и француски, а служио се енглеским језиком. Умро је 20. августа 2020. у Подгорици.[3]

Био је носилац Ордена рада са златним вијенцем[4] и Плакете за допринос очувању југословенске државности и афирмацији етничких и самоопредијељених Југословена.[5]

Објављене књиге

[уреди | уреди извор]

-“Алуминијум и технички прогрес“, Институт за техничка истраживања – Технички факултети, Титоград, 1981

-„1991 – Да се не заборави“, Филип Вишњић, Београд и Ободско слово, Ријека Црнојевића, 1996[6]

- „Записи“, Ваша Књига, Београд, Пегаз, Бијело Поље, 2005[7]

-„Истина о разбијању Југославије – Моје свједочење у Хагу“, Пегаз, Бијело Поље, 2010[8]

-„Цеклински риболови“, 2011[9]

-„Костићи: братство у Цеклину, Стара Црна Гора ; родослов (од око 1490. до 2013)", 2014[10]

-„Нијесам погазио заклетву : интервјуи, говори, изјаве Том 1 & 2“, Пегаз, Бијело Поље, 2015[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ko je ko u Crnoj Gori“, Budva, 2004; Istorijski leksikon Crne Gore.
  2. ^ ed. Vujović, Arsenije (2000). Spomenica Građevinskog fakulteta. Podgorica: Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet u Podgorici. стр. 53—56. 
  3. ^ „Preminuo Branko Kostić, bivši član Predsedništva SFRJ”. rts.rs. Вијести. 20. август 2020. Приступљено 20. фебруар 2022. 
  4. ^ Georgijev, Slobodan (21. 02. 2002). „U red za medalju: Ordenje pokojne prošlosti”. Vreme. Beograd: NP Vreme d.o.o. Br. 581. Приступљено 11. 04. 2016. 
  5. ^ Elster, Robert J (2004). The international Who’s Who. London: Europa Publications, Taylor & Francis Group. 
  6. ^ Kostić, Branko (1996). 1991: da se ne zaboravi. Beograd; Rijeka Crnojevića: Filip Višnjić ; Obodsko slovo. ISBN 978-86-7363-173-8. OCLC 36571014. 
  7. ^ Kostić, Branko (2005). Zapisi. Bijelo Polje: Vaša knjiga. ISBN 978-86-7792-007-4. OCLC 213383856. 
  8. ^ International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991.; Kostić, Branko (2010). Istina o razbijanju Jugoslavije : moje svjedočenje u Hagu. Podgorica: Pegaz. ISBN 978-86-7792-244-3. 
  9. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Цеклински риболови : на Скадарском језеру у Црној Гори :: COBISS+”. plus.cg.cobiss.net. Архивирано из оригинала 10. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-10. 
  10. ^ Kostić, Branko (2014). Kostići: bratstvo u Ceklinu, Stara Crna Gora ; rodoslov (od oko 1490. do 2013). Podgorica: Pegaz. ISBN 978-86-7792-354-9. OCLC 934637671. 
  11. ^ Kostić, Branko (2015). Nijesam pogazio zakletvu: intervjui, govori, izjave Tom 1 Tom 1. ISBN 978-86-7792-375-4. OCLC 1099735390. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранко_Костић&oldid=28367728”