Тажин
 | |
| Врста јела | Главно јело |
|---|---|
| Регије или држава | Арапски Магреб |
| Део националне кухиње | Мароко, Алжир, Тунис и Либија |
| Главни састојци | месо, поврће и зачини |
 Медији: Тажин | |
Тажин (арапски: طاجين) је северноафричко јело, названо по земљаној посуди у којој се кува.[1] Такође се зове марак или марка. Једно је од најпознатијих традиционалних јела у Мароку, Алжиру, Тунису и Либији.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Арапски طاجين (тажин) потиче од берберског ṭajin што значи „плитак земљани лонац”, од старогрчког ταγηνον (тагенон) што значи „тигањ, лонац”.[2][3]
Порекло[уреди | уреди извор]
Већина људи се слаже да порекло потиче из касног 8. века када је пети абасидски халифа Харун ал Рашид [4] владао Исламским царством. Међутим, постоји мишљење да је употреба керамике у мароканском кувању вероватно римског утицаја; Римљани су били познати по својој керамици и вероватно су ту традицију донели у своју владавину римском Африком. Начин кувања у тажину појављује се у чувеној Хиљаду и једној ноћи, збирци прича на арапском језику из 9. века.[5]
Данас се ова глинена посуда и њено традиционална јело првенствено припремају на Блиском истоку и у северној Африци.
Глинена посуда[уреди | уреди извор]
Посуда за кување је направљена од глине или керамике и може се оставити таква каква јесте или премазана глазуром. Омиљени је неглазирани глинени тажин због јединственог земљаног укуса којег даје јелима. Тажини долазе у свим величинама; у најмањем се може скувати храна за једну или две особе, док у највећем за осам или више људи.
Дно је широка, плитка кружна посуда која се користи и за кување и за сервирање, док је врх тажина изразито обликован у заобљену куполу или конус. Сврха врха у облику куполе или конуса је да врати влагу назад у храну, стварајући влажно и укусно јело.[6]
Врсте тажина[уреди | уреди извор]
Марокански и алжирски[уреди | уреди извор]
У Мароку и Алжиру тажин је лагано куванo јело које се обично састоји од исеченог меса, живине или рибе заједно са поврћем или воћем.[7] Додају се и зачини, ораси и суво воће. Уобичајени зачини укључују ђумбир, ким, куркуму, цимет и шафран. Паприка и чили се користе у тажинима од поврћа. Слатко-кисела комбинација је уобичајена у тажинским јелима попут јагњетине са сувим шљивама и зачинима. Тажини се углавном служе уз хлеб или кускус.
Туниски и либијски[уреди | уреди извор]
Оно што Тунижани називају тажином разликује се од мароканског и алжирског. Туниски тажин више личи на француски киш, док је либијски сличнији италијанској фритати. Туниски тажин се не спрема традиционално у глиненој посуди[8], већ се пече у рерни. Најкласичнији туниски тажин се прави од јаја, кромпира, лука, белог лука, першуна, ренданог сира, соли, бибера и куркуме. Затим по жељи додаје пилетина, туњевина, млевено месо или спанаћ.
Магрепско-јеврејски[уреди | уреди извор]
Јевреји из Магреба такође једу и припремају тажине, захваљујући њиховом историјском присуству у северној Африци. Тажин је веома важно јело у сефардској кухињи који се обично припрема за шабатске вечере у сефардској заједници и служи се са кус-кусом. Сефарди из различитих региона припремају различите стилове тажина, на пример марокански Јевреји често припремају тажин са сувим воћем, док Јевреји из Туниса често припремају тажин од поврћа попут кромпира, шаргарепе и тиквице исечене на велике коцкице. Тажин се такође обично припрема за јеврејске празнике као што су Рош Хашана и Јом Кипур. [9]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Марокански тажин -
Туниски тажин -
Тажин са рибом -
Тажин са шљивама -
Чорбасти тажин -
Кување тажина
.png)
_2017.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Siddiq, Muhammad; Uebersax, Mark A. (2012-08-29). Dry Beans and Pulses: Production, Processing and Nutrition (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-44828-1.
- ^ „الطاجين المغربي يقاوم التشويه” (на језику: енглески). 2008-05-31. Приступљено 2023-12-18.
- ^ „Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, τάγηνον”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2023-12-18.
- ^ Roden, Claudia (2008-12-24). The New Book of Middle Eastern Food (на језику: енглески). Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-307-55856-5.
- ^ Snodgrass, Mary Ellen (2004-12-29). Encyclopedia of Kitchen History (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-45571-2.
- ^ „The Moroccan Tagine Defined: It's Cookware and a Stew”. The Spruce Eats (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-18.
- ^ Long, Lucy M. (2015-07-17). Ethnic American Food Today: A Cultural Encyclopedia (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-2731-6.
- ^ „Recipe: Tunisian Egg and Parsley Tagine”. www.paula-wolfert.com. Приступљено 2023-12-18.
- ^ „Tagine recipe: For Rosh Hashanah, Yom Kippur, or just because you’re hungry.”. web.archive.org. 2019-10-18. Архивирано из оригинала 18. 10. 2019. г. Приступљено 2023-12-18.