Тара (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тара
Kanjon Tare (2006).jpg
Кањон Таре
Опште информације
Дужина 146,4 km
Басен 1.853 km2
Пр. проток 25 m3s
Слив Црноморски
Водоток
Ушће Дрина
Географске карактеристике
Држава/е  Црна Гора
 Босна и Херцеговина
Република Српска
Лагано спуштање под водом у реци Тари. Дно покривено шљунком и камењем.

Тара је река у Црној Гори и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје од две речице Опасанице и Веруше испод планине Комови. Последњих 40 km реке и кањона Таре се налази у Босни и Херцеговини тј. Републици Српској, а на неколико места чини и границу између две државе. У Шћепан пољу, заједно са реком Пивом сачињава реку Дрину. Позната је као „Суза Европе“. У целом току вода из реке се може слободно пити.

Кањон реке Таре је дубок 1.333 m што га чини најдубљим у Европи, а другим у свету, после кањона реке Колорадо. Сама Тара је дугачка 146,4 km[1], са просечним падом 4,5 m/km, са површином слива 1.853 km². Већи део реке Таре (укључујући њен кањон) је под УНЕСКО-вом заштитом као део Националног парка Дурмитор. Ова река је идеална за сплаварење, рафтинг и риболов (посебно у делу крај Колашина где је идеална за мушичарење). Најатрактивнији део за сплаварење, рафтинг је последњих 25 km речног тока и кањона.

Мост на Ђурђевића Тари је дуг 365 m, грађен је од 1937. до 1940. године. Пројектовао га је Мијат Тројановић.[2]

Један од пионира који се залагао за заштиту реке Таре и против изградње хидроелектране на Тари био је географ Милорад Васовић. Он је у септембру 2004. године предао невладиној организацији „Мост“ податке о подршци 562 научника из Европе и света, као и податак да је Светски конгрес географа 1984. у Единбургу једногласно поздравио акцију за спас Таре. Резултат кампање „Нећу бару, хоћу Тару“ био је усвајање „Декларације о заштити реке Таре“ у скупштини Црне Горе 14. децембра 2004.[тражи се извор]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]