Тодо Куртовић
| Тодо Куртовић | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
Тодо Куртовић | ||||||
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 10. мај 1919. | |||||
| Место рођења | Зачула, код Требиња, Краљевство СХС | |||||
| Датум смрти | 28. новембар 1997. (77/78 год.) | |||||
| Место смрти | Сарајево, | |||||
| Члан КПЈ од | 1941. | |||||
| Војна каријера | ||||||
| Служба | ||||||
| Чин | потпуковник у резерви | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Председник Савезне конференције ССРНЈ | ||||||
| Период | 1977 — 1981. | |||||
| Претходник | Душан Петровић Шане | |||||
| Одликовања |
| |||||
Тодор Тодо Куртовић (Зачула, код Требиња, 10. мај 1919 — Сарајево, 28. новембар 1997) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Босне и Херцеговине и СФР Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у селу Зачула, у требињском срезу. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Требињу.[1]
Учесник је Народноослободилачке борбе и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1941. године.[1][2]
Након завршетка Другог светског рата био је секретар Окружног комитета КПЈ за јужну Херцеговину и секретар Среског комитета КПЈ за Требиње. Године 1946. и 1950. биран је за народног посланика Народне скупштине НР Босне и Херцеговине, а 1953. за народног посланика Савезне народне скупштине. Налазио се на дужности секретара Народне скупштине НР Босне и Херцеговине. Завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић” у Београду.[1][2]
Потом се налазио на дужности секретара Окружног комитета СКБиХ за Херцеговину, председника Пољопривредне коморе НР Босне и Херцеговине, члана и председника Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине, потпредседника Извршног већа Скупштине СР Босне и Херцеговине (1967—1969). У Савезној конференцији Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ) налазио се најпре на дужности секретара, а потом и председника од 1977. до 1981. године.[2]
Биран је за члана Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине и Централног комитета Савеза комуниста Југославије, члана Извршног бироа ЦК СКЈ, члана Председништва ЦК СКЈ и секретара Извршног бироа Председништва ЦК СКЈ.[2]
Крајем 1980-их разрешен је чланства у Савету федерације због афере са градњом функционерских вила у Неуму.[3]
Умро је 28. новембра 1997. у Сарајеву.[4]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ првог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден братства и јединства другог реда, Орден за храброст и др.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Ko je ko 1957, стр. 371.
- ^ а б в г Ko je ko 1970, стр. 536.
- ^ „Posljednji udarac bosanskohercegovačkom komunističkom rukovodstvu: Afera Neum”. noviplamen.net. n.d.
- ^ „Danas u Sarajevu umro Todo Kurtović”. idoconline.info. n.d. Архивирано из оригинала 02. 08. 2023. г. Приступљено 02. 08. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Рођени 1919.
- Умрли 1997.
- Требињци
- Комунисти Босне и Херцеговине
- Југословенски партизани
- Омладина у Народноослободилачкој борби
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Друштвено-политички радници СР БиХ
- Посланици Скупштине СФРЈ
- Посланици Скупштине СР БиХ
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Чланови Централног комитета СКЈ
- Чланови Савета федерације СФРЈ
- Чланови Централног комитета КП/СК Босне и Херцеговине
- Добитници Награде ЗАВНОБиХ-а