Пређи на садржај

Томас Нагел

С Википедије, слободне енциклопедије
Томас Нагел
Лични подаци
Пуно имеТомас Нагел
Датум рођења(1937-07-04)4. јул 1937.
Место рођењаБеоград, Југославија, данас Србија
УниверзитетУниверзитет у Оксфорду
Универзитет Корнел
Званични веб-сајт

Томас Нагел (Београд, 4. јул 1937) амерички је филозоф и професор. Нагел је универзитетски професор филозофије и права емеритус на Универзитету у Њујорку,[1] где је предавао од 1980. до 2016.[2] Главне области његовог филозофског интересовања су правна филозофија, политичка филозофија и етика.[3]

Рад[уреди | уреди извор]

Нагел је познат по својој критици материјалних редукционистичких приказа ума, посебно у свом есеју What Is It Like to Be a Bat? (1974), и по доприносу либералној моралној и политичкој теорији у The Possibility of Altruism (1970) и каснијим списима. Наставио је критику редукционизма у делу [1]Mind and Cosmos (2012), у којем се залаже против неодарвинистичког погледа на појаву свести.

Нагел предаје етику (2008)

Доживите себе као добро[уреди | уреди извор]

Нагел је рекао: „Постоје елементи који, ако се додају нечијем искуству, чине живот бољим; постоје други елементи који ако се додају нечијем искуству, погоршавају живот. Али оно што остаје када се ови оставе по страни није само неутрално: то је наглашено позитивно. ... Додатну позитивну тежину даје само искуство, а не било која последица искуства.“[4][5]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Нагел се оженио Дорис Блум 1954. године, а развео се 1973. године. Године 1979. оженио се Ен Холандер, која је умрла 2014.[6]

Награде[уреди | уреди извор]

Нагел је 1996. добио награду ПЕН/Диамонстеин-Спиелвогел за уметност есеја за друге умове (1995). Такође је награђен Балзан наградом за моралну филозофију (2008), наградом Ролф Шок за логику и филозофију Краљевске шведске академије наука (2008) и наградом за угледна достигнућа Мелон фондације (2006).[2]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Чланци[уреди | уреди извор]

  • 1959, "Hobbes's Concept of Obligation", Philosophical Review, pp. 68–83.
  • 1959, "Dreaming", Analysis, pp. 112–6.
  • 1965, "Physicalism", Philosophical Review, pp. 339–56.
  • 1969, "Sexual Perversion", Journal of Philosophy, pp. 5–17 (repr. in Mortal Questions).
  • 1969, "The Boundaries of Inner Space", Journal of Philosophy, pp. 452–8.
  • 1970, "Death", Nous, pp. 73–80 (repr. in Mortal Questions).
  • 1970, "Armstrong on the Mind", Philosophical Review, pp. 394–403 (a discussion review of A Materialist Theory of the Mind by D. M. Armstrong).
  • 1971, "Brain Bisection and the Unity of Consciousness", Synthese, pp. 396–413 (repr. in Mortal Questions).
  • 1971, "The Absurd", Journal of Philosophy, pp. 716–27 (repr. in Mortal Questions).
  • 1972, "War and Massacre", Philosophy & Public Affairs, vol. 1, pp. 123–44 (repr. in Mortal Questions).
  • 1973, "Rawls on Justice", Philosophical Review, pp. 220–34 (a discussion review of A Theory of Justice by John Rawls).
  • 1973, "Equal Treatment and Compensatory Discrimination", Philosophy & Public Affairs, vol. 2, pp. 348–62.
  • 1974, "What Is it Like to Be a Bat?", Philosophical Review, pp. 435–50 (repr. in Mortal Questions). Online text Архивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2023)
  • 1976, "Moral Luck", Proceedings of the Aristotelian Society Supplementary vol. 50, pp. 137–55 (repr. in Mortal Questions).
  • 1979, "The Meaning of Equality", Washington University Law Quarterly, pp. 25–31.
  • 1981, "Tactical Nuclear Weapons and the Ethics of Conflict", Parameters: Journal of the U.S. Army War College, pp. 327–8.
  • 1983, "The Objective Self", in Carl Ginet and Sydney Shoemaker (eds.), Knowledge and Mind, Oxford University Press, pp. 211–232.
  • 1987, "Moral Conflict and Political Legitimacy", Philosophy & Public Affairs, pp. 215–240.
  • 1994, "Consciousness and Objective Reality", in R. Warner and T. Szubka (eds.), The Mind-Body Problem, Blackwell.
  • 1995, "Personal Rights and Public Space", Philosophy & Public Affairs, vol. 24, no. 2, pp. 83–107.
  • 1997, "Assisted Suicide: The Philosophers' Brief" (with R. Dworkin, R. Nozick, J. Rawls, T. Scanlon, and J. J. Thomson), New York Review of Books, March 27, 1997.
  • 1998, "Reductionism and Antireductionism", in The Limits of Reductionism in Biology, Novartis Symposium 213, John Wiley & Sons, pp. 3–10.
  • 1998, "Concealment and Exposure", Philosophy & Public Affairs, vol. 27, no. 1, pp. 3–30. Online text
  • 1998, "Conceiving the Impossible and the Mind-Body Problem", Philosophy, vol. 73, no. 285, pp. 337–352. Online PDF Архивирано 2006-09-01 на сајту Wayback Machine
  • 2000, "The Psychophysical Nexus", in Paul Boghossian and Christopher Peacocke (eds.) New Essays on the A Priori, Oxford: Clarendon Press, pp. 432–471. Online PDF Архивирано 2006-09-01 на сајту Wayback Machine
  • 2003, "Rawls and Liberalism", in Samuel Freeman (ed.) The Cambridge Companion to Rawls, Cambridge University Press, pp. 62–85.
  • 2003, "John Rawls and Affirmative Action", The Journal of Blacks in Higher Education, no. 39, pp. 82–4.
  • 2008, "Public Education and Intelligent Design", Philosophy and Public Affairs
  • 2009, "The I in Me", a review article of Selves: An Essay in Revisionary Metaphysics by Galen Strawson, Oxford, 448 pp. ISBN 0-19-825006-1, lrb.co.uk
  • 2021, Thomas Nagel, "Types of Intuition: Thomas Nagel on human rights and moral knowledge", London Review of Books, vol. 43, no. 11 (3 June 2021), pp. 3, 5–6, 8. Deontology, consequentialism, utilitarianism.
  • 2023: "Leader of the Martians" (review of M.W. Rowe, J.L. Austin: Philosopher and D-Day Intelligence Officer, Oxford, May 2023. ISBN 978 0 19 870758 5, 660 pp.), London Review of Books, vol. 45, no. 17 (7 September 2023), pp. 9–10.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Thomas Nagel”. as.nyu.edu. Приступљено 19. 8. 2019. 
  2. ^ а б „Thomas Nagel – Biography”. NYU School of Law. Приступљено 7. 3. 2017. 
  3. ^ „Thomas Nagel - Overview | NYU School of Law”. its.law.nyu.edu. Приступљено 19. 8. 2019. 
  4. ^ The full quotation is "... the natural view that death is an evil because it brings to an end all the goods that life contains. We need not give an account of these goods here, except to observe that some of them, like perception, desire, activity, and thought, are so general as to be constitutive of human life. They are widely regarded as formidable benefits in themselves, despite the fact that they are conditions of misery as well as of happiness, and that a sufficient quantity of more particular evils can perhaps outweigh them. That is what is meant, I think by the allegation that it is good simply to be alive, even if one is undergoing terrible experiences. The situation is roughly this: There are elements which, it added to one's experience, make life better; there are other elements which if added to one's experience, make life worse. But what remains when these are set aside is not merely neutral: it is emphatically positive. Therefore life is worth living even when the bad elements of experience are plentiful, and the good ones too meager to outweigh the bad ones on their own. The additional positive weight is supplied by experience itself, rather than by any of its consequences." 'Death' (essay), Thomas Nagel, CUP, 1979 http://dbanach.com/death.htm Note that the paragraph in the earlier 1970 version of the essay published in Nous; Death Author(s): Thomas Nagel Source: Noûs, Vol. 4, No. 1 (Feb ... static1.1.sqspcdn.com/static/f/1011404/27295252/.../Nagel_Death.pdf?token... https://faculty.arts.ubc.ca/maydede/mind/Nagel_Death.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2020) ends at "perhaps outweigh them."
  5. ^ Rhys Southan explains such ordinary experiences as having value "... because of the almost unbelievable fact that there is a world at all, and that we're conscious beings who get to be in it, feelings its sensations, and interacting with it and other similarly improbable existers." http://www.oxonianreview.org/wp/the-vise-side-of-life/
  6. ^ „Nagel, Thomas 1937-”. Encyclopedia.com. 2021-11-24. Приступљено 2021-12-06. 
  7. ^ Larmore, Charles (октобар 1998). „Review: The Last Word by Thomas Nagel”. Ethics. 109 (1): 166—168. JSTOR 10.1086/233878. S2CID 171277680. doi:10.1086/233878. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Thomas, Alan (2015), Thomas Nagel, Routledge 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]