Административна подела Летоније
Република Летонија је 2009. године добила нову, једностепену управну поделу. Овим је поништена дотадашња двостепена подела државе на округе и општине из 1990. године, успостављена у време обнављања независности Летоније. Новом поделом значајно је промењен досадашњи распоред и величина подручних јединица унутар државе.
Управна подела 2009.
[уреди | уреди извор]По новој подели државе Летонија је управно подељена на 118 општина. Од тога су 9 тзв. републички градови (лет. множ. republikas pilsētas), док су осталих 109 општине (лет. множ. novadi), које се даље деле на парохије (које поседују неке елементе општинске управе).
Задржана су три типа подручних јединица:
- Класична подручна јединица - мањи град (седиште) са окружењем;
- Град-подручна јединица - 9 највећих градова Летоније као независне самоуправе од околине;
- Подручна јединица око градова - ових јединица има неколико и оне се налазе око пар већих градова и носе њихово име (нпр. око Даугавпилса, Валмијере). Седиште дате подручне јединице је смештено у већем граду, иако он подручно њој не припада.
Све подручне јединице, без обзира на тип, носе у називу место седишта, тј. значајних насеља у Летонији.
Списак подручних јединица
[уреди | уреди извор]
Општине „класичног вида":
Стара управна подела 1990.
[уреди | уреди извор]Летонија је 1990. управно подељена на 33 управне јединице нивоа округа. Она се састојала из 26 округа (лет. rajons) и 7 самосталних градова-округа (лет. lielpilsēta), махом наслеђених из времена СССРа. Окрузи су се даље делили на општине.
Списак округа
- Градови-окрузи су назначени масним словима.