Даугавпилс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Даугавпилс
лет. Daugavpils, рус. Двинск
Old believers catholic.jpg
Детаљ из средишта Даугавпилса
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Летонија
Општина Даугавпилс
Становништво
Становништво
 — 2016. 95.467
 — густина 1.494/км2
Географске карактеристике
Координате 55°53′00″ СГШ; 26°32′00″ ИГД / 55.883333° СГШ; 26.533333° ИГД / 55.883333; 26.533333Координате: 55°53′00″ СГШ; 26°32′00″ ИГД / 55.883333° СГШ; 26.533333° ИГД / 55.883333; 26.533333
Надморска висина 94 м
Површина 72,48 км2
Даугавпилс на мапи Летоније
Даугавпилс
Даугавпилс
Даугавпилс на мапи Летоније
Остали подаци
Градоначелник Жанна Кулакова
Веб-сајт
www.daugavpils.lv

Даугавпилс или Двинск (лет. Daugavpils, рус. Двинск, Борисогљебск, нем. Dünaburg, пољ. Dźwinów) други је по величини град у Летонији, на крајњем југоистоку државе. Град чини самосталну градску општину у Летонији, око које се налази и сеоска општина Даугавпилс. Даугавпилс је и историјско средиште историјске покрајине Латгалије.

Порекло назива[уреди]

На летонском језику назив Даугавпилс у преводу значи „Град на Даугави“ (Даугава = Западна Двина, река на којој се град налази). И сви остали називи града (немачки, руски, пољски) везани су за име реке.

Природни услови[уреди]

Град Даугавпилс смештен је на крајњем југоистоку Летоније, близу државне тромеђе са Белорусијом (33 km) и Литванијом (25 km). Од главног града Риге град је удаљен 230 км југоисточно.

Рељеф: Даугавпилс се налази у историјској покрајини Латгалији. Град се налази у равничарском подручју, на приближно 94 метра надморске висине.

Клима: У Даугавпилсу влада континентална клима.

Воде: Град Даугавпилс развио се око реке Даугаве, којој дугује име (у преводу „град на Даугави"). Река дели град на већи, северни и мањи, јужни део. Град је окружен са више мањих језера ледничког порекла.

Историја[уреди]

Подручје Даугавпилса било је насељено још у време праисторије. Данашње насеље под немачким називом Дунабург основали су немачки витезови тевтонци 1275. године. 1561. године град је прикључен Државној заједници Пољске и Литваније. 1667. године град заузима Руско царство и мења назив у Борисогљебк.

У 19. веку град доживљава привредни процврат, чему је допринело и бројно јеврејско становништво (44% 1897. године).

Град у 20. век ушао са 70 хиљада становника. 1920. године он је прикључен новооснованој Летонији. 1940. године прикључен је СССР-у, али је ускоро пао у руке Трећег рајха (1941-44.). После рата град је био у саставу Летонске ССР, да би се поновним успостављањем летонске независности 1991. године нашао у границама Летоније.

Становништво[уреди]

Градска тврђава
Ришка улица - главна пешачка зона Даугавпилса

Последњих деценија број страновника у Даугавпилсу опада због пограничног карактера града (како у држави тако и у Европској унији), великог удела нелетонског становништва и лоше градске привреде.

Етнички састав: Током 20. века градско становништво из корена је промењено - Немци и Јевреји су нестали, Пољаци су изгублили некадашњи значај, а број Летонаца и Руса је значајно нарастао. Словенско становништво чини више од 80% становништва града, по чему је Даугавпилс први у Летонији. Матични Летонци чине свега шестину становништва. Национални састав је следећи:

Градске знаменитости[уреди]

Даугавпилс поседује старо градско језгро са великим бројем старих здања и цркава различитих вероисповести (православне, католичке, протестанске).

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]