Фађет
Фађет Făget | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Румунија |
Жупанија | Тимиш |
Становништво | |
Становништво | |
— 2002. | 7.519 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 51′ С; 22° 11′ И / 45.85° С; 22.18° И |
Фађет (рум. Făget) град је и локална самоуправа, која припада жупанији Тимиш у Републици Румунији. Град Фађет обухвата и насељена места Батешти, Бегеју Мик, Бикиђи, Бранешти, Буња Маре, Колонија Мика, Поварђина и Темерешти.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Фађет се налази у источном, румунском Банату. Насеље се налази у крајње источном делу Баната, 90 km источно до Темишвара, а близу Лугоша. Насељски атар је брежуљкастог карактера.
Прошлост
[уреди | уреди извор]Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године костатовао да место "Фачет" припада истоименом округу, Лугожког дистрикта. Ту су били управна канцеларија, римокатолички манастир, поштанска станица и царинарница а становништво је било измешано немачко и влашко.[1] Када је 1797. године пописан православни клир ту су четири свештеника. Пароси, протпрезвитер поп Петар Петровић (рукоп. 1759), поп Јосиф Поповић (1771), поп Јован Јаношевић (1772) и капелан поп Јосиф Поповић (1797) служе се само румунским језиком. Парохијска филијала било је у то време село Повергина.[2]
Године 1846. Фађет је варошица са 974 становника. Православно парохијско звање је основано и црквене матрикуле су заведене 1779. године. Парох је и протопрезвитер поп Јован Поповић, којем помаже капелан Димитрије Поповић. Основну народну школу похађа 1846/1847. године 30 ђака, које учи Петар Мустрец.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњем попису из 2002. општина Фађет је имала 7.519 становника., од чега Румуни чине око 92%, Мађари 3%, Украјинци 2%. Последњих деценија број становништва опада.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Положај града Фађет на територији жупаније Тимиш
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 10/2018.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. (језик: мађарски) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2009)