Шаг (Тимиш)

Координате: 45° 38′ 54″ N 21° 10′ 32″ E / 45.64833° С; 21.17556° И / 45.64833; 21.17556
С Википедије, слободне енциклопедије

Шаг
рум. Şag
Насеље
RO
RO
Шаг
Локација у Румунији
Координате: 45° 38′ 54″ N 21° 10′ 32″ E / 45.64833° С; 21.17556° И / 45.64833; 21.17556
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаШаг
Надморска висина86 m (282 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно4.506
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод668269

Шаг (рум. Şag) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Шаг.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 86 m.

Историја[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1332. године. Име насеља је српског порекла. Пописом из 1717. године забележено је у насељу 65 кућа. Шааг је 1764. године православна парохија у Темишварском протопрезвирату.[4] Године 1776. отворена је прва школа и изграђена православна црква. Досељавају се 1823. године колонисти Немци.

Шаг је старо насеље које се под тим именом помиње 1660. године. Тада су дошли калуђери српског манастира Пећке патријаршије да скупљају прилог. У селу су записали поп Вују који је за себе платио 100 литургија и од парохијана скупљених 6 арслана.[5]

По државном шематизму православног клира Угарске у месту "Saag" је било 1846. године 1290 православаца. Православно парохијско звање је основано 1795. године, и од тада се воде црквене матрикуле, изузев оне венчаних од 1794. године. Када је 1797. године пописан православни клир у месту су чинодејствовала три свештеника. Пароси, поп Михаил Мартиновић (рукоп. 1765) и поп Михаил Павловић (1784), те ђакон Василије Поповић (1789) говорили су српским и румунским језиком.[6]

Шаг је 1846. године насеље са 1290 становника. Православне матрикуле су уведене 1795. године, и то рођених и умрлих. Месно парохијско свештенство чинили су 1846. године поп Вићентије Мартиновић и поп Стефан Кириловић. Постојала је православна народна школа у коју је ишло 34 ђака, а учитељ био Петар Аврамуц.[7]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 4506 становника.[1]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
3.690 81,9%
Мађари
  
468 10,4%
Роми
  
97 2,2%
Украјинци
  
7 0,2%
Немци
  
155 3,4%
Срби
  
73 1,6%
Словаци
  
4 0,1%
Бугари
  
4 0,1%
други
  
7 0,2%

Хронологија[уреди | уреди извор]

Хронологија броја становника[8]
Година19921993199419951996199719981999200020012002200320042005200620072008200920102011201220132014201520162017
Становништво39073996399239643977399140874142415541814238428727652777280628282904291129392988312632053279337034403580

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  5. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  6. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  7. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Budae 1846.
  8. ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]