Фосфор(V)-оксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фосфор пентоксид
Phosphorus pentoxide
Phosphorus pentoxide
Други називи Дифосфор пентоксид
фосфор(V) оксид
фосфорни анхдрид
Тетрафосфор декаоксид
Тетрафосфор декоксид
Идентификација
CAS регистарски број 1314-56-3 YesY
[16752-60-6] (P4O10)
PubChem[1][2] 14812
ChemSpider[3] 14128 YesY
База података биолошки релевантних молекула 37376
RTECS TH3945000
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула O10P4
Моларна маса 283.89 g mol−1
Тачна маса 283,889048 g/mol
Агрегатно стање beli prah
Густина 2,39 g/cm3
Тачка топљења

340 °C, 613 K, 644 °F

Тачка кључања

360 °C (sublimira)

Растворљивост у води egzotermna hidroliza
Напон паре 1 mmHg @ 385 °C
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) MSDS
ЕУ-класификација nije na listi
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
3
3
W

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Фосфор(V)-оксид је неорганско једињење са молекулском формулом P2O5. Он је анхидрид фосфорне киселине, H3PO4, па спада у класу киселих оксида.

Структура[уреди]

P2O5 кристалише у више облика. Најпознатији је управо онај приказан десно, P4O10. Та кристална решетка је хексагонална, али није густо пакована. Ван дер Валсове силе код ње су слабе. Густина те решетке је 2,30 g/cm3. На 423 °C кључа, уколико се јаче загрева, сублимисаће. Аморфан облик је стакласти, а настаје спајањем више различитих решетки.

Добијање[уреди]

Фосфор(V)-оксид се добија сагоревањем фосфора у присуству довољне количине кисеоника.

P4 + 5 O2 → 2 P2O5

У двадесетом веку, овај оксид је био коришћен за добијање чисте концентоване фосфорне киселине. При термичком процесу, P2O5 добијен сагоревањем се растварао у разблаженој фосфорној киселини да би наградио концентрисану. Дехидратација фосфорне киселине за добијање овог оксида није практичнач због тога што ће се метафосфорна киселина (HPO3) разложиди пре но што изгуби воду.

Примена[уреди]

Овај оксид је добар дехидратациони реагенс као што показује егзотермна природа његове хидролизе.

P4O10 (am) + 6H2O (lq) → 4H3PO4 (c)   (-177 kJ)

Ипак, његова способност исушивости је ограничена због његове тежње да створи заштитни вискозан слој који спречава даљу дехидратацију од стране неупотребљеног материјала. Гранулиран облик P2O5 се корсити као исушивач. Због јаке исушивачке моћи, користи се у органској синтези за дехидратацију. Ту му је највећа употреба у претварању амида у нитриле.

P4O10 + RC(O)NH2 → P4O9(OH)2 + RCN

Показани међупроизвод, P4O9(OH)2, је усклађена формула која означава производ хидратације P4O10. Наизглед, када реагује са карбоксилном киселином, производ је одговарајући анхидрид.

P4O10 + RCO2H → P4O9(OH)2 + [RC(O)]2O

Исушивачка моћ овог оксида фосфора је довољно јака да претвори многе минералне киселине у њихове оксиде. Примери: Азотна киселина (HNO3) се претвара у азот(V)-оксид (N2O5); Сумпорна киселина (H2SO4) у сумпор(VI)-оксид (SO3); Перхлорна киселина (HClO4) у хлор(VII)-оксид (Cl2O7) итд.

Повезани оксиди фосфора[уреди]

Поред комерцијално битних P4O6 и P4O10, фосфорови оксиди су познати са репроматеријалима.

Phosphorus oxides: P4O6, P4O7, P4O8, P4O9, and P4O10.

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фосфор(V)-оксид