Општина Фојница
Фојница | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Средњобосански кантон |
Становништво | |
— | 12.356[1] |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 306 km2 |
Остали подаци | |
Начелник општине | Сабахудин Клисура (СДА) () |
Позивни број | (+387) 30 |
Веб-сајт | www.fojnica.ba |
Општина Фојница је општина у централном дјелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ. Сједиште општине је истоимени градић. Општина заузима површину од 306 km².
Географија
[уреди | уреди извор]Фојница се налази у централном дијелу Босне и Херцеговине, око 50 километара западно од Сарајева. Граничи се са слиједећим општинама: Горњи Вакуф-Ускопље, Нови Травник, Витез, Бусовача, Кисељак, Крешево и Коњиц. Велики дио површине општине заузимају виоравни, пашњаци и поља, и то 46% у односу на укупну површину општине, а од тога 10% поља, 20% висоравни и 16% пашњаци.
Планине
[уреди | уреди извор]На подручју општине налазе се 4 планине, и то:
Враница — 2112 м
Зец — 1800 м
Захор — 1400 м
Погорелица — 1432 м
Највиши врх зове се Надкрстац и има надморску висину од 2112 м. Налази се на планини Враница. На Враници се налази и природно Прокошко језеро на надморској висини од 1670 метара. Језеро је познато по присуству Тритона, ендемске врсте водоземца.
Ријеке
[уреди | уреди извор]Подручје цијеле општине богато је воденим ресурсима. Ријеке су током читаве године богате рибом, а неки од ријечних токова имају капацитет за изградњу хидроелектрана.
Кроз подручје Општине Фојница протичу три ријеке:
Термалне воде
[уреди | уреди извор]Фојница је данас најпознатија по својој бањи чија се радиоактивност и љековитост испитивала још крајем 19. вијека, а експлоатација почела послије Првог светског рата. Фојничка радиоактивна минерална вода припада слабо минерализованим термалним водама, са температуром која износи 31,5 °C.
Становништво
[уреди | уреди извор]По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Фојница је имала 16.296 становника, распоређених у 55 насељених мјеста.
Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
Муслимани | 8.024 (49,23%) | 7.637 (50,76%) | 6.473 (50,45%) |
Хрвати | 6.623 (40,64%) | 6.432 (42,75%) | 5.948 (46,36%) |
Срби | 157 (0,96%) | 422 (2,80%) | 223 (1,73%) |
Југословени | 407 (2,49%) | 392 (2,60%) | 85 (0,66%) |
остали и непознато | 1.085 (6,65%) | 162 (1,07%) | 100 (0,77%) |
Укупно | 16.296 | 15.045 | 12.829 |
Насељена мјеста, 1991.
[уреди | уреди извор]* | насељено мјесто | број становника |
---|---|---|
1. | Баковићи | 989 |
2. | Баковићка Цитоња | 80 |
3. | Бања | 222 |
4. | Бистрица | 155 |
5. | Божићи | 118 |
6. | Ботун | 185 |
7. | Владићи | 37 |
8. | Вољевац | 195 |
9. | Вукељићи | 86 |
10. | Гојевићи | 615 |
11. | Грабовик | 126 |
12. | Градина | 182 |
13. | Дједов До | 116 |
14. | Драгачићи | 105 |
15. | Дусина | 771 |
16. | Живчићи | 260 |
17. | Клисура | 78 |
18. | Козица | 52 |
19. | Кујушићи | 67 |
20. | Лопар | 10 |
21. | Лужине | 419 |
22. | Лучице | 288 |
23. | Мајдан | 12 |
24. | Маринићи | 48 |
25. | Мерџанићи | 230 |
26. | Мујаковићи | 55 |
27. | Надбаре | 468 |
28. | Обојак | 208 |
29. | Оглавак | 145 |
30. | Орманов Поток | 153 |
31. | Острушка Цитоња | 26 |
32. | Отигошће | 330 |
33. | Паљике | 26 |
34. | Плочари | 67 |
35. | Плочари Поље | 400 |
36. | Подгора | 106 |
37. | Подцитоња | 142 |
38. | Поље Остружница | 962 |
39. | Поље Шћитово | 282 |
40. | Поњушина | 71 |
41. | Пораће | 22 |
42. | Рагале | 539 |
43. | Рајетићи | 73 |
44. | Ризвићи | 204 |
45. | Селаковићи | 34 |
46. | Селиште | 19 |
47. | Ситишће | 62 |
48. | Смајловићи | 171 |
49. | Тјешило | 335 |
50. | Товариште | 126 |
51. | Турковићи | 434 |
52. | Фојница | 4.225 |
53. | Царев До | 11 |
54. | Чемерница | 176 |
55. | Шавник | 978 |
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Фојница је, у цјелини, ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i polu, po naseljenim mjestima 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf