Хермон

Координате: 33° 24′ 58″ С; 35° 51′ 27″ И / 33.416111° С; 35.8575° И / 33.416111; 35.8575
С Википедије, слободне енциклопедије

За другу употребу, погледајте страницу Хермон (Њујорк).
Планина Хермон
Поглед на планину Хермон
Географске карактеристике
Највиша тачка2814
Координате33° 24′ 58″ С; 35° 51′ 27″ И / 33.416111° С; 35.8575° И / 33.416111; 35.8575
33° 24′ 58″ С; 35° 51′ 27″ И / 33.416111° С; 35.8575° И / 33.416111; 35.8575
Географија
Хермон на карти Golan Heights
Хермон
Хермон
ДржавеСирија и Либан
МасивАнтилибанонски венац

Планина Хермон (арап. جبل الشيخ‎; хебр. הר חרמון‎) је 2814 метара[1] висока планина, на граници између Либана и Сирије, у склопу антилибанонског венца. То је највиша планина на источном делу Средоземног мора.[2]

Састоји се од вапненца и пјешчењака и протеже се неколико километара у даљину. На западном делу је прекривена шумом, док на источном делу већином нема никакве вегетације.[3]

Иако се налази на Блиском истоку, зими је већином прекривена снегом, због чега је популарна туристичка атракција. Топљењем снега, у пролеће је драгоцени извор воде за реку Јордан.[4]

Након Шестодневног рата 1967. године, израелска војска је заузела доњи део Хермона у склопу Голанске висоравни.[5] Упркос резолуцији 242 Вића безбедности УН-а која позива на повлачење израелске војске са Голана,[6] до данас се тај јужни део планине налази под израелском контролом. За Израел, то је подручје стратешки битно за сигурност јеврејске државе јер надгледа већи део Галилеје.[7]

Географија[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Религијски значај[уреди | уреди извор]

Главни чланак: храмови планине Хермон

У селима на обронцима планине Хермон могу се наћи разни храмови. Назив планине Хермон је био повезан са семитским појмом ḥrm, што значи „табу” или „освећен”, и арапским појмом „Ал-харам”, што значи свети кавез.[8]

Еп о Гилгамешу[уреди | уреди извор]

У епу о Гилгамешу се помиње да се планина Хермон поделила након што је Гилгамеш убио Хумбабу, чувара кедрове шуме. Један превод плоче V каже: „Земља се поделила испод ногу док су се вртели у круг, планина Хермон и Либан се раздвојише.”[9]

Угаритска религија[уреди | уреди извор]

Планина или врх се помиње као Сафон у угаритским текстовима, место где се налази палата Баала у миту о Атару.[10][11]

Стари Завет и апокрифи[уреди | уреди извор]

У Поновљеним законима 3:8-9 и Исус Навин 12:1 и 13:11, планина Хермон је приказана као северна граница Аморејског царства, које је након освајања Исуса Навина предат полу-племену Манасије источно од реке Јордан.[12]

Хебрејска Библија користи три имена планине Хермон, наводећи у Поновљеном закону 3:9 да „Сидоњани Хермон називају Сирион, док га Аморејци називају Сенир”, али на другом месту (Паралипоменон 5:23) разликују Сенир и Хермон, чиме се вероватно користе имена два од три врха гребена Хермон, док се у Псалмама 42:6 користи облик множине, Хермони, можда је то и референца на сва три врха.[13][14]

У књизи Паралипоменон 5:23-24 се помиње планина Хермон као место где су Ефер, Иши, Елиил, Азрил, Јеремија, Ходавија и Јахдил били поглавари својих породица.

У Псалму 42, који предводи псалме северног царства, псалмопевац се сећа Бога из јорданске и хермонитске земље. У песми 4:8 Хермон је пример егзотичног места, а у Псалму 133, једној од песама успона на планини Хермон.[15] у међувремену Књига пророка Језекиља (27:5) хвали његове кипарисе (називајући их алтернативним именом Сенир (Деутерономија 3:9).

У апокрифној књизи Еноховој, планина Хермон је место где је Чувар, класа палих анђела спустила се на земљу. На планини се заклињу да ће узети себи за жене жене кћери човечије и претрпети узајамно проклетство за свој грех (Енох 6).

Према контроверзној студији професора Израел Кнол са Хебрејског универзитета у својој књизи „Свевишњи”, планина Хермон је заправо Синајска гора у хебрејској Библији, при чему библијска историја подсећа на древну битку северних племена са Египћанима негде у долини реке Јордан или на Голанској висоравни.[16]

Нови Завет[уреди | уреди извор]

Р. Т. Франс у својој књизи о Јеванђељу по Матеју је истакао да је планина Хермон била могуће место Преображења.[17][18] једноставно пошто је у другим изворима ово место описано као место које је препознала већина научника.[19]

Натпис Каср Антар и Хермон као „планина заклетве”[уреди | уреди извор]

На врху планине Хермон налази се света зграда састављена од тесаних камених блокова. Познат као Каср Антар, највиши храм древног света који је документован 1869. године. Натпис на кречњачкој стели, који је Варен пронашао у Каср Антару, Џорџ Никелсбург је превео на следећи начин: „према заповести највећег (и) Светог Бога, они који се заклињу (излазе) одавде”. Никелсбург је повезао натпис са заклетвом коју су анђели дали под вођством Семјазе, који су заједно дали заклетву, свезани проклетством, како би узели људске жене у Еноховој књизи. Каже се да је Хермон постао познат као „планина заклетве”. Претпостављало се да је име Бога хеленизована верзија Баала или Хадада, и Никелсбург га је повезао са топонимом Баал-Хермон (тј. Господар Хермона) и божанство наведено у књизи Еноха као „велики светитељ”.[20]

Римски храм Деир ел Ахајер[уреди | уреди извор]

Други старогрчки натпис, пронађен у великом римском храму на северним обронцима Деир ел Ахајера, обележава годину постављања клупе 242. године током владавине Белиабоса, такође назван Диототос, син Абеданоса, врховног свештеника богова. Доба Киборејских богова је непознато, као и њихов положај, која се дефинитивно не поистовећује са Деир ал Ахаиером, али је можда била римско светилиште или име насеља на том подручју.[21]

Касноримски период[уреди | уреди извор]

Евсевије је признао религиозно значење Хермона у свом раду Ономастикон (вероватно написаном у првој четвртини IV века), рекавши: до данас је планина пред Баниасом и Либаном позната као Хермон, и народи је поштују као светилиште.[22]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mount Hermon, Lebanon Mountains”. Mountain Forecast. Приступљено 11. 2. 2011. 
  2. ^ Mount Hermon
  3. ^ Enciklopedija Leksikografskog Zavoda; Zagreb 1969, 3. HELIO-LAGO. стр. 17.
  4. ^ Sacred Mount Hermon and its associated cultural monuments
  5. ^ In Golan Heights, Doubts Plus a Bit of Confidence | New York Times Henry Kamm 1991
  6. ^ Syria accepts U.N. ruling on Shebaa Farms, envoy says|CNN 2000
  7. ^ Planina koja razdvaja život i smrt
  8. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Myers2010.
  9. ^ Kovacs, Maureen (1989). The Epic of Gilgamesh. Stanford, California: Stanford University Press. стр. 43. ISBN 0804715890. 
  10. ^ John C. L. Gibson; Wyatt, Nick; Wilfred G. E. Watson; Lloyd, Jeffery B. (1996). Ugarit, religion and culture: proceedings of the International Colloquium on Ugarit, religion and culture, Edinburgh, July 1994 : essays presented in honour of Professor John C.L. Gibson. Ugarit-Verlag. ISBN 978-3-927120-37-2. Приступљено 20. 6. 2011. 
  11. ^ Dietrich, Manfried; Loretz, Oswald (1996). Ugarit-Forschungen, p. 236. Verlag Butzon & Bercker. ISBN 978-3-7887-1588-5. Приступљено 20. 6. 2011. 
  12. ^ „Mount Hermon”. Encyclopedia Judaica. Приступљено 8. 6. 2020 — преко Jewish Virtual Library. 
  13. ^ Powell, Mark Allan, ур. (2009). Hermon. HarperCollins Bible Dictionary (condensed изд.). HarperCollins with the Society of Biblical Literature. ISBN 0061469076 — преко BibleOdyssey.org. 
  14. ^ Bible: Commentaries: Psalm 42:6 at Bible Hub for "Hermonim" with various interpretations. Accessed 20 July 2022.
  15. ^ Clifford, Richard J. (1. 11. 2003). Abingdon Old Testament Commentaries: Psalms 73-150. Abingdon Press. стр. 263—264. ISBN 978-1-4267-6009-9. „“Hermon” is an instance of an exotic locale, as in Song 4:8, where it occurs with several other place names. Mount Hermon was famous for its heavy dew. Though the Mediterranean climate of Palestine had no rainfall from May or June to September, it had dew. Dew was important in the summer and a supplement to rain. Zion was therefore a place of fertility which even in the rainless season has an abundance of dew, like that of mighty Hermon to the north. So plentiful is it that it “runs down [NRSV: “falls on”] the mountains of Zion” (Ps 133:3).” 
  16. ^ Pharaoh’s War with the Israelites: The Untold Story Israel Knohl, Azure Magazine #41, Summer 2010 (Azure Magazine website)
  17. ^ R.T. France, Matthew: An Introduction and Commentary (Tyndale New Testament Commentaries) (IVP Academic, 2008)
  18. ^ Harrington, Daniel (1991). Sacra Pagina: The Gospel of Matthew. Collegeville, Minnesota: The Liturgical Press. стр. 253. ISBN 0-8146-5803-2. 
  19. ^ Bromiley, Geoffrey William, ed. International Standard Bible Encyclopedia. "Transfiguration, Mount of." William B. Eerdmans Publishing, 1988.
  20. ^ Nickelsburg, 1 Enoch 1. A Commentary on the Book of 1 Enoch, 1–36; 81–108 (Minneapolis: Fortress, 2001.
  21. ^ Millar, Fergus (1993). The Roman Near East, 31 B.C.-A.D. 337. Harvard University Press. стр. 311—. ISBN 978-0-674-77886-3. Приступљено 18. 9. 2012. 
  22. ^ E. A. Myers (11. 2. 2010). The Ituraeans and the Roman Near East: Reassessing the Sources. Cambridge University Press. стр. 65—. ISBN 978-0-521-51887-1. Приступљено 18. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Хермон на Викимедијиној остави


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хермон&oldid=27041819”