Хронологија инвазије Русије на Украјину (јун 2022)
Овај чланак обухвата дешавања која су се догодила у јуну 2022. године, за време инвазије Русије на Украјину.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
← мај 2022 | јул 2022 → |
Хронологија
[уреди извор]1. јун
[уреди | уреди извор]Сједињене Државе су пристале да пошаљу у Украјину ракетни систем високе покретљивости ("М142 HIMARS") уз уверавање од стране лидера те земље да неће бити коришћен против циљева у Русији. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да овај потез „долива уље на ватру“.[1][2]
Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је да ће Немачка снабдевати Украјину савременим ракетама земља-ваздух за заштиту градова од руских ваздушних напада.[3]
2. јун
[уреди | уреди извор]Сајбер команда Сједињених Америчких Држава потврдила је да спроводи сајбер операције у име Украјине. Генерал Пол Накасон, командант USCYBERCOM," рекао је: „Спровели смо серију операција у целом спектру: офанзивне, одбрамбене, [и] информативне операције.[4]
Председник Зеленски је рекао да је на дан 2. јуна Русија контролисала 20 одсто украјинске територије, што је еквивалентно скоро 125.000 km².[5]
3. јун
[уреди | уреди извор]Сергеј Гајдај је изјавио да су украјинске трупе ушле у борбу блок по блок за град Северодоњецк и успеле да потисну руске снаге.[6]
4. јун
[уреди | уреди извор]Александар Богомаз, гувернер руске Брјанске области, рекао је да су украјинске снаге извршиле ударе на једно село у региону.[7]
Русија је саопштила да је у близини Одесе оборила украјински војни транспортни авион са оружјем и муницијом.[8]
Украјина је саопштила да је руска ракета летела "критично ниско" изнад велике нуклеарне електране.[9]
5. јун
[уреди | уреди извор]Украјина је саопштила да је убила команданта 29. комбиноване армије, генерала-потпуковника Романа Бердникова. Поред тога, смрт генерал-мајора Романа Кутузова потврдила је руска државна телевизија.[10]
6. јун
[уреди | уреди извор]Украјинска армија је саопштила да је потиснула руску Црноморску флоту на удаљеност већу од 100 km од украјинске обале Црног мора.[11]
7. јун
[уреди | уреди извор]7. јуна је био хакован сајт руског Министарства грађевинарства и стамбено-комуналних услуга. Покушаји отварања веб странице путем интернет претраге доводили су кориснике до натписа „Слава Украјини“ на украјинском језику.[12]
8. јун
[уреди | уреди извор]До 100 тела пронађених у рушевинама високих зграда у Маријупољу превезено је у мртвачнице и депонији, рекао је у среду помоћник градоначелника, а вест је пренео АП. Петро Андрјушченко је уклањање тела описао као „бескрајни караван смрти“ у посту на Телеграму.[13]
Главни рабин Москве Пинхас Голдшмит побегао је из Русије након што је одбио да јавно подржи рат у Украјини.[14]
9. јун
[уреди | уреди извор]Сергеј Гајдај је изјавио да руске снаге контролишу велики део Северодоњецка, док се украјинске снаге налазе у индустријској зони.[15]
10. јун
[уреди | уреди извор]Званичници Украјине су саопштили да су залихе артиљеријске муниције скоро исцрпљене, уз употребу 5.000-6.000 метака дневно, и да се сада ослањају на Запад како би их поново снабдевао. Са стране Украјине је такође наведено да дневно губе 100-200 војника. Такође, Украјина је тврдила да Русија испаљује 60.000 метака и ракета дневно. Украјинска обавештајна служба је саопштила да је Русија извукла из складишта тенкове Т-62, нагазне мине из 1950-их и друге системе „MLRS“.[16][17][18][19][20]
Дмитро Живицки, гувернер Сумске области, рекао је да су руске трупе напале села у региону помоћу дронова камиказа и квадрокоптера. Он је навео да нико није повређен и да је оштећена једна кућа.[21]
11. јун
[уреди | уреди извор]Володимир Зеленски је рекао да је Украјина извела ваздушне ударе на јужни регион Херсона који је окупиран од стране Русије.[22]
Према речима локалних званичника, први руски пасоши су подељени грађанима у Херсонској и Запорошкој области.[23]
12. јун
[уреди | уреди извор]Руско Министарство одбране је саопштило да је користило крстареће ракете "Калибар" како би уништили велико складиште западног оружја у украјинској Тернопољској области. Такође је речено да су оборена три украјинска Су-25 авиона у близини Доњецка и Харкова.[24]
13. јун
[уреди | уреди извор]Сергеј Гајдај је изјавио да је уништен последњи од три моста који повезују Северодоњецк са остатком Украјине. Он је рекао да се становници који су остали у граду суочавају са „изузетно тешким условима“. Такође је изјавио да руске снаге контролишу 80 одсто града.[25]
14. јун
[уреди | уреди извор]Сепаратисти које подржава Русија саопштили су да је петоро људи погинуло, а двадесет двоје рањено у украјинском гранатирању Доњецка.[26]
15. јун
[уреди | уреди извор]Оружане снаге Русије су саопштиле да су уништиле складиште муниције у Доњецкој области и радарску станицу за контролу ваздуха у Лисичанску. Русија је такође саопштила да је убила 300 украјинских војника као резултат жестоких борби.[27]
Украјинске снаге су наводно постигле успех у Херсонској области.[28]
16. јун
[уреди | уреди извор]Украјина је саопштила да је потопила руски тегљач Спаситељ Василиј Бех са две ракете "Харпун".[29]
17. јун
[уреди | уреди извор]Адмирал Тони Радакин, начелник штаба одбране Уједињеног Краљевства, изјавио је: „Председник Путин је искористио око 25% моћи своје војске да освоји сићушну територију и 50.000 људи је мртво или повређено. Русија пропада.“[30]
Председник Путин је на економском форуму у Санкт Петербургу разговарао са инвеститорима о економским санкцијама, рекавши да „економски блицкриг против Русије није имао шансе да успе од самог почетка“. Он је даље рекао да ће више повредити оне који их намећу него Русију, називајући иһ „лудим и непромишљеним“. Руским инвеститорима је рекао: „Улажите овде. Безбедније је у сопственој кући. Они који ово нису хтели да слушају изгубили су милионе у иностранству.”[31]
18. јун
[уреди | уреди извор]САД су саопштиле да размишљају о удвостручавању броја "HIMARS" система који се испоручују Украјини. Украјина је такође затражила ракете дугог домета које "HIMARS" може да лансира.[32][33]
Према саопштењу аустралијске владе, од 14 оклопних транспортера М113АS4 које је Аустралија поклонила Украјини, 4 је утоварено у украјински авион Ан-24.[34]
19. јун
[уреди | уреди извор]Руски званичници су се жалили на ограничења Литваније у транспорту железничке робе између Русије и Калињинграда. Константин Косачов је на Телеграму написао: „Као држава чланица ЕУ, Литванија крши читав низ правно обавезујућих међународних правних аката." Он је такође рекао да ова "почетна блокада" утиче на 40-50% железничке робе.[35]
Њујорк тајмс је детаљно истражио руско оружје које се користи у Украјини и навео да је више од 210 типова оружја забрањено различитим међународним уговорима. Додаје се да је већина оружја које су користиле руске снаге била ненавођена (у смислу слободног лансирања).[36][37]
20. јун
[уреди | уреди извор]Жозеп Борељ, дипломата у ЕУ, назвао је руско блокирање жита "правим ратним злочином".[38]
21. јун
[уреди | уреди извор]Русија је позвала на разговор амбасадора ЕУ у Москви због забране Литваније да одређена роба иде железничким путем у Калињинград. Руско министарство спољних послова је саопштило: „Русија задржава право да предузме акције за заштиту својих националних интереса“, назвавши тај чин „без преседана“ и „незаконитим“. Литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис је изјавио: „Не ради Литванија ништа: то су европске санкције које су почеле да функционишу од 17. јуна... То је урађено уз консултације Европске комисије и према смерницама Европске комисије.“[39]
22. јун
[уреди | уреди извор]Две беспилотне летелице које су летеле из правца Украјине удариле су у велику руску рафинерију нафте у близини границе у Новошахтинску.[40]
23. јун
[уреди | уреди извор]Руске трупе су опколиле украјинске трупе у насељима Золоте и Хирске.[41][42]
24. јун
[уреди | уреди извор]Украјинским снагама је наређено да се повуку из града Северодоњецка. Према Сергеју Гајдају (гувернеру Луганске области): „Останак на положајима који су месецима немилосрдно гранатирани једноставно нема смисла. Добили су наређење да се повуку на нове положаје... и одатле да наставе њихове операције. Нема смисла остати на положајима који су уништени већ неколико месеци само ради останка“.Старешина Хирске општине Алексиј Бабченко саопштио је да је цео град под руском контролом. Руско Министарство одбране саопштило је да је опколило 2.000 украјинских војника у региону Золоте/Хирске.[43][44][45]
25. јун
[уреди | уреди извор]Украјина је почела да распоређује HIMARS. Према речима команданта украјинског Генералштаба, Валерија Залужног: „Артиљерац Оружаних снага Украјине вешто гађа одређене циљеве – војне циљеве непријатеља на нашој, крајинској, територији“.[46]
26. јун
[уреди | уреди извор]Русија је испалила 14 пројектила на Кијев (од којих су неке биле ракете X101 испаљене из бомбардера Ту-95 и Ту-160 изнад Каспијског мора), оштетивши стамбене зграде и једно обданиште. То су били први удари на Кијев након три недеље. Једна особа је погинула, а шесторо је повређено као последица овог напада.[47][48]
27. јун
[уреди | уреди извор]Русија је лансирала пројектиле на тржни центар у Кременчуку. У том тренутку, у објекту је било око 1.000 људи. Погинуло је најмање 20 људи. Русија је наводно негирала да је ударила у тржни центар, наводећи да је циљ била фабрика у чијој се близини налази тржни центар. Председник Зеленски је изјавио: „Миран град, обичан тржни центар са женама унутра, децом, обичним цивилима унутра. Само потпуно луди терористи, којима не би требало да буде место на Земљи, могу да гађају пројектиле на такав објекат."[49]
28. јун
[уреди | уреди извор]Руске снаге су наставиле да гранатирају град Харков и насеља у његовој близини. Штавише, покренули су неуспешне операције на северозападу Харковске области, вероватно да би спречили украјинске снаге да дођу до границе Русије и Украјине и да би одбранили своје положаје у близини Изјума.[47]
BBC је урадио детаљну анализу напада на тржни центар у Кременчуку који се догодио претходног дана. На основу свих расположивих информација закључено је да је једна ракета погодила тржни центар а друга оближњи парк, те се не може тврдити да је намера била искључиво погодити индустријско постројење које се налази између њих.[50]
29. јун
[уреди | уреди извор]Руске снаге су се повукле са Змијског острва, дозвољавајући тим потезом украјинској војсци да врати острво под своју контролу.[51]
Сирија је званично признала ДНР и ЛНР на међународном нивоу.[52]
30. јун
[уреди | уреди извор]Доњи дом Државне думе усвојио је нове законе којима се руском главном тужиоцу дозвољава да угаси стране медије из земаља које су забраниле руске медије, због наратива према рату у Украјини.[53]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Shear, Michael D. (2022-06-01). „U.S. to Send Ukraine $700 Million in Military Aid, Including Advanced Rockets”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-22.
- ^ „Russia warns West on new weapons for Ukraine”. www.9news.com.au. 2022-06-02. Приступљено 2023-05-22.
- ^ https://www.facebook.com/bbcnews (2022-06-04). „Ukraine war latest: Ukraine claims fight back in key eastern city”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-22.
- ^ CNN, By <a href="/profiles/helen-regan">Helen Regan</a>, <a href="/profiles/adrienne-vogt">Adrienne Vogt</a>, <a href="/profiles/meg-wagner">Meg Wagner</a>, <a href="/profiles/aditi-sandal">Aditi Sangal</a> and Elise Hammond (2022-06-02). „US confirms military hackers have conducted cyber operations in support of Ukraine”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25.
- ^ „Zelenskyy says Russia controls one fifth of Ukraine , while US targets yachts linked to Putin”. ABC News (на језику: енглески). 2022-06-02. Приступљено 2023-05-25.
- ^ Hopkins, Valerie; MacFarquhar, Neil; Erlanger, Steven; Levenson, Michael (2022-06-03). „Russian Invasion of Ukraine: What Happened on Day 100 of the War in Ukraine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-25.
- ^ „Russia Ukraine War News Highlights: Russia strikes Kyiv for first time in weeks as battle rages in east”. The Indian Express (на језику: енглески). 2022-06-04. Приступљено 2023-05-25.
- ^ „Ukrainian plane carrying weapons shot down in Odesa, claims Russia”. Hindustan Times (на језику: енглески). 2022-06-04. Приступљено 2023-05-25.
- ^ Zinets, Natalia; Polityuk, Pavel (2022-06-05). „Russia strikes Kyiv for first time in weeks, battle rages in east”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25.
- ^ „Ukraine forces 'kill two Russian generals'”. www.9news.com.au. 2022-06-06. Приступљено 2023-05-25.
- ^ „Ukraine partially repels Russian Black Sea fleet: Army”. The Times of India. 2022-06-06. ISSN 0971-8257. Приступљено 2023-05-25.
- ^ „Russian ministry site hacked, latest cyber attack against Moscow since Ukraine invasion”. The Indian Express (на језику: енглески). 2022-06-06. Приступљено 2023-05-26.
- ^ „Latest Developments in Ukraine: June 8”. VOA (на језику: енглески). 2022-06-08. Приступљено 2023-05-26.
- ^ Service, RFE/RL's Russian. „Chief Rabbi Of Moscow Leaves Russia After Refusing To Publicly Support Ukraine War”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-26.
- ^ „Russia-Ukraine war: What happened today (June 9) : NPR”. web.archive.org. 2022-06-10. Архивирано из оригинала 10. 06. 2022. г. Приступљено 2023-05-26.
- ^ Koshiw, Isobel (2022-06-10). „We’re almost out of ammunition and relying on western arms, says Ukraine”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-26.
- ^ Gibbons-Neff, Thomas; Kramer, Andrew E.; Yermak, Natalia (2022-06-10). „Shortage of Artillery Ammunition Saps Ukrainian Frontline Morale”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-26.
- ^ O'Grady, Siobhán; Sly, Liz (2022-06-12). „Ukraine is running out of ammunition as prospects dim on the battlefield”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-26.
- ^ „Institute for the Study of War”. Institute for the Study of War (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 03. 2022. г. Приступљено 2023-05-26.
- ^ „Russia Is Fielding 50-Year-Old Tanks in Ukraine, Which Is ... Not a Great Strategy”. Popular Mechanics (на језику: енглески). 2022-06-10. Приступљено 2023-05-26.
- ^ „Governor: Russia uses kamikaze drones to drop bombs on villages in Sumy Oblast.”. The Kyiv Independent (на језику: енглески). 2022-06-09. Приступљено 2023-05-26.
- ^ Siddiqui, Jihan Abdalla,Kate Mayberry,Federica Marsi,Usaid (2022-06-11). „Ukraine forces ‘out of ammo’ as battles rage with Russian troops”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-26.
- ^ https://www.facebook.com/bbcnews (2022-06-11). „As it happened: Human cost of eastern city battle 'simply terrifying' - Zelensky”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-26.
- ^ Alsaafin, Dalia Hatuqa,Hamza Mohamed,Linah (2022-06-12). „Ukraine latest updates: Moscow ‘destroys’ Western weapons depot”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-26.
- ^ „80% of Sievierodonetsk occupied, but Armed Forces of Ukraine have counterattacked and captured prisoners”. Yahoo News (на језику: енглески). 2022-06-01. Приступљено 2023-05-26.
- ^ Reuters (2022-06-14). „Five killed, 22 injured in Ukrainian artillery attacks in Donetsk, Russian-backed separatists say”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-26.
- ^ Ellyatt, Amanda Macias,Holly. „U.S. to send fresh military, humanitarian aid to Ukraine; Xi tells Putin he wants to see a settlement”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-26.
- ^ Axe, David. „Ukrainian Troops Are Pushing Back The Russians In The South”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-26.
- ^ „What is known about the ‘demilitarized’ Russian tug, the Vasily Bekh”. news.yahoo.com (на језику: енглески). 2022-06-17. Приступљено 2023-05-29.
- ^ „Russia has ‘strategically lost’ war, says UK defence chief, as Lavrov says Moscow unashamed”. The Guardian (на језику: енглески). 2022-06-17. ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-29.
- ^ „Russia's Putin condemns 'mad and thoughtless' Western sanctions”. BBC News (на језику: енглески). 2022-06-17. Приступљено 2023-05-29.
- ^ Seligman, Lara (2022-06-18). „U.S. officials weigh doubling the number of rocket launchers sent to Ukraine”. POLITICO (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-29.
- ^ https://www.facebook.com/willim.sam; https://www.facebook.com/willim.sam (2022-06-18). „US officials plan to double the number of rocket launchers sent to Ukraine”. goodwordnews.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-29.[мртва веза]
- ^ News, Mirage (2022-06-19). „First Armoured Personnel Carriers depart for Ukraine”. Mirage News (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-29.
- ^ „Russia claims Ukrainian 'generals' killed – DW – 06/19/2022”. dw.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-29.
- ^ Ivory, Danielle; Ismay, John; Lu, Denise; Hernandez, Marco; Queen, Cierra S.; Ruderman, Jess; White, Kristine; Higgins, Lauryn; Wong, Bonnie G. (2022-06-19). „What Hundreds of Photos of Weapons Reveal About Russia’s Brutal War Strategy”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-29.
- ^ Hatuqa, Zaheena Rasheed,Virginia Pietromarchi,Dalia (2022-06-19). „Russia-Ukraine latest updates: NATO warns war could last years”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-29.
- ^ Siebold, Sabine; Campenhout, Charlotte Van (2022-06-20). „EU's top diplomat calls Russia's blockade of Ukrainian grain a war crime”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-29.
- ^ „Africa is a hostage of Russia's war on Ukraine, Zelensky says”. BBC News (на језику: енглески). 2022-06-20. Приступљено 2023-05-29.
- ^ Reuters (2022-06-22). „Russian refinery says it was struck by drones from direction of Ukraine”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-30.
- ^ Bullen, Lee; News, Zenger (2022-06-23). „Chechen Leader Claims Forces Have Surrounded Ukrainian Troops in Zolote”. Newsweek (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-30.
- ^ Oliphant, Roland (2022-06-22). „Russia nears ‘tactical’ victory in Severodonetsk as villages fall”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2023-05-30.
- ^ „Ukraine war: Kyiv orders forces to withdraw from Severodonetsk”. BBC News (на језику: енглески). 2022-06-24. Приступљено 2023-05-30.
- ^ „The Russians captured the village of Hirske, Luhansk oblast”. babel.ua (на језику: енглески). 2022-06-24. Приступљено 2023-05-30.
- ^ „Russia claims it has encircled up to 2,000 Ukrainian soldiers in Donbas”. Egypt Independent (на језику: енглески). 2022-06-24. Приступљено 2023-05-30.
- ^ Siddiqui, Federica Marsi,Usaid (2022-06-25). „Severodonetsk under ‘full occupation of Russia’: Mayor”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-30.
- ^ а б „Institute for the Study of War”. Institute for the Study of War (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 03. 2022. г. Приступљено 2023-05-30.
- ^ Tondo, Lorenzo (2022-06-26). „Russian missiles strike Kyiv for first time in three weeks”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-30.
- ^ Reuters (2022-06-28). „Russia denies hitting Ukrainian shopping centre with missiles”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-30.
- ^ „Ukraine war: Kremenchuk shopping centre attack claims fact-checked”. BBC News (на језику: енглески). 2022-06-28. Приступљено 2023-05-30.
- ^ Nazarchuk, Iryna (2022-07-02). „Russian missile strikes near Ukraine's Odesa kill 21”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-30.
- ^ Reuters (2022-06-29). „Syria recognizes independence, sovereignty of Donetsk, Luhansk -state news agency”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-30.
- ^ Reuters (2022-06-30). „Russian Duma passes law on retaliation against foreign media”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-30.