Црни слез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црни слез
Malva sylvestris - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-222.jpg
Црни слез — илустрација
Mallow January 2008-1.jpg
Црни слез
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Malvales
Породица: Malvaceae
Потпородица: Malvoideae
Племе: Malveae
Род: Malva
Врста: M. sylvestris
Биномијална номенклатура
Malva sylvestris
L.
Синоними [1][2]
  • Malva ambigua Guss.
  • Malva mauritiana L.
  • Malva erecta C.Presl
  • Malva gymnocarpa Pomel

Црни слез (лат. Malva sylvestris) је двогодишња или вишегодишња зељаста (биљка) из фамилије слезова (Malvaceae).[3] У народу је познат и под именом гушћерњак, ћурећа трава, црни сљез, велика слезовача и планински слез.

Опис биљке[уреди]

Стабло је зељасто, при основи одрвенело, може порасти до 1,5 метара висине. Најчешће је усправно и разгранато. По себи има длачице које су полегле или штрче.[4]

Листови варирају по величини и облику; могу бити бубрежасти, овално-срцасти, режњевити. Режњеви по ободу назубљени. Лиске су на дугим дршкама, а на наличју прекривене звездастим и простим длачицама.

Цветови груписани од 2 до 6 у пазуху листова. Чашица је двојна (calyx duplex). Спољашња чашица је ланцетаста или елиптична, дуга 4-5 mm. Чашица дуга око 6 mm са звездастим длачицама. Крунични листићи су објајасто клинасти, на врху усечени и дужи од чашичних. Боја им варира од ружичасте до љубичасте. Многобројни прашници су срасли у цев. Тучак се састоји од десетак оплодних листића. Цвета од маја до септембра.

Плод је шизокарпан, дисколик и распада се на одговарајући број плодића који су на леђној страни мрежасто наборани, мало длакави или голи.

Станиште[уреди]

Као коровска и рудерална врста распрострањена је широм Старог Света, по насељима, утринама и пољанама. Ситнолисни црни слез расте поред плотова и путева, на развалинама и старим зидовима, али и у непосредној близини насељених места. Ако се нађе далеко од насеља, то је сигуран знак да је на том месту некада био салаш или кућа.

Употреба црног слеза[уреди]

Употребљава се у народној медицини, где се користе цветови и листови, специфично осушени. Најчешће се користе у виду чаја.


Цвет црног слеза[уреди]

Цветови црног слеза се беру кад су у пуном цвату, по сувом времену и брзо се суше у сушници загрејаној на 40-50 °C. Цветови су обично ружичасто-љубичасти, а сушењем помодре. Цвет црног слеза садржи слузи и антоцијана малвина, због чега је инфуз (чај) слузаст и мало плавкастозеленкаст. Употребљава се у облику чаја, и то само цвеће, или у саставу плућних чајева, за ублажавање кашља. Осушен цвет црног слеза мора се чувати од светлости и влаге, иначе ће избледети и поплеснивити.

Лист црног слеза[уреди]

Лишће се бере кад је биљка у цвету. Лишће је округло; при дну мало срцасто изрезано или бубрежасто и има дугачке дршке; широко је око 8 ст, има 5—7 прстасто поређаних нерава и одговарајући број кришака или је нејасно исцепано; по рубу је двојно зупчасто-рецкасто. Горња страна листа је тамнозелена, а доња је блеђа и помало длакава. Лист је без мириса, а укуса је слузастог и помало опорог.

Лековита својства[уреди]

Чај од црног слеза ефикасан је, пре свега код упала слузница разних органа у унутрашњости организма. Дакле, он је делотворан код гастритиса, упала слузница бешике, желудачног цревног канала и усне шупљине, као и код чира на желуцу и цревима. У овом случају се од листова црног слеза и јечма прави чорба, и то тако што се јечам прво скува, па прохлади а тек потом се додају листови црног слеза.

Ова чорба се посебно препоручује код плућа пуних слузи, код катара бронхија и кашља, као и код промуклости, али и када је реч о упали грла и крајника или о сувоћи уста. Да се слузне материје, које се налазе у биљци не би уништиле, црни слез се преко ноћи потопи у хладну воду. Дневно се пију две до три шоље мало угрејаног чаја, и то у гутљајима. Црни слез доприноси оздрављењу чак и код изузетно упорног и наизглед неизлечивог емфизема плућа који често изазива јако гушење. Требало би пити најмање три шоље чаја дневно, као што је напоменуто, а ноћу преко плућа и бронхија стављати облоге од попарених и добро угрејаних листова и цветова ове лековите биљке.

Код недостатка сузне течности изванредно су се показале купке и облоге с малаким чајем од црног слеза. Сушење очију није честа појава, али је веома непријатно и болесника у извесном смислу чини беспомоћним.

Код алергијских осипа на кожи лица који сврбе и пецкају, умивање млаким чајем од црног слеза веома прија. Споља се црни слез употребљава код рана, чирева и отока ногу или руку који потичу од прелома или од упала вена. У овим случајевима примењују се купке од чаја.

Начин употребе[уреди]

  • Припремање чаја: Једну пуну малу кашику слеза оставити у једној четвртини воде да преноћи. Ујутру мало загрејати и тако припремљен чај пити.
  • Купка за руке и ноге: Прегршт црног слеза држати у пет литара хладне воде током ноћи. Сутрадан угрејати купку до температуре коју руке и ноге могу да поднесу и држати их у купки двадесет минута.
  • Облози: Биљни остаци (талог) од припремања чаја се мало угреју у нешто воде и помешају са јечменим брашном у кашу. Овакав мелем се ставља на памучну тканину и још док је топао користи се као облог.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Flora Europaea Search Results”. Flora Europaea. Royal Botanic Garden Edinburgh. Приступљено 9. 5. 2008. 
  2. Malva sylvestris L. record n° 81830”. African Plants Database. South African National Biodiversity Institute, the Conservatoire et Jardin botaniques de la Ville de Genève and Tela Botanica. Приступљено 9. 5. 2008. 
  3. C. Stace, R. van der Meijden (ed.) & I. de Kort (ed.). Malva sylvestris (Mallow, Common)”. Interactive Flora of NW Europe. Netherlands Biodiversity Information Facility. Приступљено 9. 5. 2008. 
  4. M. Grieve (1931). „MALLOW, BLUE”. A Modern Herbal. © Copyright Protected 1995–2008 Botanical.com. Приступљено 10. 5. 2008. 

Литература[уреди]

  • Туцаков, Ј. 1996. Лечење биљем: фитотерапија. Рад: Београд.
  • Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
  • Требен М., Здравље из Божје апотеке, Београд 2012.

Spoljašnje veze[уреди]

Медији везани за чланак Црни слез на Викимедијиној остави
Подаци везани за чланак Malva sylvestris на Викиврстава