Пређи на садржај

Челопек (Старо Нагоричанe)

Координате: 42° 13′ 38″ С; 21° 49′ 35″ И / 42.2272° С; 21.8264° И / 42.2272; 21.8264
С Википедије, слободне енциклопедије
Челопек
мкд. Челопек
Челопек
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаСтаро Нагоричане
Становништво
 — 2002.283
Географске карактеристике
Координате42° 13′ 38″ С; 21° 49′ 35″ И / 42.2272° С; 21.8264° И / 42.2272; 21.8264
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина450 m
Челопек на карти Северне Македоније
Челопек
Челопек
Челопек на карти Северне Македоније
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаKU

Челопек (мкд. Челопек) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Челопек припада општини Старо Нагоричане.

Географија

[уреди | уреди извор]

Челопек је смештен у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 15 km североисточно.

Село Челопек се налази у историјској области Средорек, у долини реке Пчиње, на око 450 метара надморске висине. Западно од села се издиже планина Рујен.

Месна клима је континентална.

Историја

[уреди | уреди извор]

Помиње се место у време српског цара Душана 1337-1346. године. Постојала су два дела насеља; у утврђеном Горњем Челопеку пре доласка Турака становао је са дружином богати властелин Јорго Војвода. Војвода се није успео одупрети Турцима 1389. године и пострадао је.[1]

У селу је фебруара 1896. године пописано 15 српских кућа.[2]

У месту је 1900. године прослављена школска слава Св. Сава у српској цркви и школи. Светосавску беседу је изговорио парох поп Стеван Стајковић.[3]

На вису више Челопека одиграла се на Велику суботу 16/29 априла 1905. године чувена борба између српских четника и турске војске, коју су предводили реформни официри, а којој су притекли у помоћ Арнаути из околних села Сушева и Мутилова. У борби је учествовало неколико српских чета са око 120 четника, под командом војвода Доксима Михаиловића, Чича Павла Младеновића, Аксентија Бацетовића, Лазара Кујунџића,Саватија Милошевића, Борка Паштровића,Ђорђа Ристића Скопљанчета, и Војислава Танкосића . Захвативши сва три врха Челопечког виса, четници су имали стратешку предност и после победоносне борбе нанели су тешке губитке Турцима и Арнаутима (преко 200 мртвих и рањених), док су сами имали свега два мртва[4]. У борби погинули су потпоручник Петар Тодоровић и четник Радул Косовац.

21. јануарa 1906. године на истом вису, такође у борби с турском војском, војвода Василије Трбић је изгубио скоро целу своју чету (22 четника). Било је то услед дојаве Арнаута, а преживео је Трбић са само двојицом четника.[5][6]

Године 1926. покренута је акција за подизање споменика на славни бој из 1905. Тада су српске комите победиле Турке, али страдало је притом велика чета српских родољуба. У Одбору за подизање достојног споменика налазио се славни др Арчибалд Рајс, који је преко листа "Политике", позвао народ да приложи за градњу споменика у Челопеку.[7]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Челопек је према последњем попису из 2002. године имао 283 становника.

Огромна већина становништва у насељу су етнички Македонци (97%), а остало Срби.

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јован Трифуноски: "Македонизирање Јужне Србије", Београд 1995.
  2. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  4. ^ Владимир Илић: Српска четничка акција 1903-1912, pp. 55
  5. ^ "Политика", Београд 3. новембра 1924.
  6. ^ "Политика", 26. јан. 1941
  7. ^ "Политика", Београд 1926. године

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]