El Clásico

Из Википедије, слободне енциклопедије

El Clásico (španski: el ˈklasiko; katalonski: El Clàssic) popularni je naziv za svaki fudbalski meč između rivala Real Madrida i Barselone. Pre se odnosio samo na utakmice održane u Španskom prvenstvu, a danas je ovaj termin uopšten i nastoji da uključi svaki susret ova dva kluba: Liga šampiona, Kup kralja... Pored finala Lige prvaka, smatra se za jednu od najvećih klupskih utakmica na svetu i jedno je od najgledanijih sportskih dešavanja. Obe strane su ovaj meč gledale sa puno strasti.

Madrid i Barselona su dva najveća španska grada sa različitim političkim interesovanjima, gde Madrid predstavlja Španski nacionalizam, a Barselona Katalonski nacionalizam i sa tim dolazi i njihovo rivalstvo. Njihovo rivalstvo je pozicionirano kao jedno od najvećih u svetu sporta. Ova dva kluba su među najbogatijim i najuspešnijim fudbalskim klubovima na svetu; Forbs ih je 2014. svrstao u dva najvrednija svetska sportska kluba. Oba kluba imaju svoje obožavatelje širom sveta; oni su dva najpraćenija sportska kluba na društvenim mrežama.

Real Madrid vodi u neizvesnom naticanju u takmičarskim mečevima sa 93 pobede prema Barseloni, koja ih ima 91, dok Barselona ima prednost u svim mečevima sa 110 pobeda, prema Realu koji ima 97 pobeda. Zajedno sa Atletik Bilbaom, oni su dva kluba koji nikada nisu bili izbačeni iz španske La Lige.

Rivalstvo[уреди]

Istorija[уреди]

Sukobi između Real Madrida i Barselone su dosta prevazišli sportske okvire, pa su izbori za klupskog predsednika strogo politički određeni.

Rane 1930. godine, Barselona je "razvila ugled, koji je bio simbol Katalonskog identiteta, nasuprot Madridu koji je imao centralizovane težnje." Kada je, 1936, Francisko Franko zapoceo Coup d'état ("Udar države"), protiv demokratske Druge Španske Republike, predsednik Barselone, Jozep Suniol, član republike koja je bila "levo krilo" Katalonije, Republike Levo od Katalonije i pripadnik Španskog suda, bio je uhapšen i pogubljen bez suđenja od strane Franciskovih trupa (Suniol je uvežbavao svoje političke aktivnosti, posećujući Republikanske trupe severno od Madrida).

Barselona ja bila prva na listi pročišćenja Nacionalne ili Pobunjeničke frakcije, malo posle komunista, anarhista i katalonskih nezavisnika. U toku Frankove diktature, većina građana Barselone se strogo protivila njegovom režimu, koji je bio nalik fašističkom. Autor knjige "Morbo: Priča o Španskom fudbalu", Fil Bol, rekao je sledeće o meču: "mrze jedni druge sa intenzitetom koji šokira gledaoce".

U toku diktature Migela Prima de Rivere i Franciska Franka, svi lokalni jezici i odlike Španske kulture su ukinuti. U ovom periodu je fudbalski klub Barselona osnovao svoj moto Més que un club (Srpski: Više od kluba), baš zbog njegove povezanosti sa Katalonskim nacionalizmom i verovanjem u neki napredak. Tokom Frankovog režima, Barselona je imala dobar profit zbog njenih dobrih odnosa sa diktatorom na poslovnom nivou, čak mu je dala dve nagrade. Veza između predstavnika Real Madrida i Frankovog režima nije se mogla poricati. Za mnoge Katalonce, Real Madrid je bio elitni klub, klub moćnika, uprkos činjenici da su predsednici oba kluba, Jozep Suniol i Rafael Sančez Guera, bili u šakama Frankovih pomoćnika u Španskom Civilnom ratu.

Na ugled oba kluba uticalo je stvaranje navijačkih Ultras grupa, od kojih su većina bili huligani. Tokom 1980. godine, vodeca navijačka grupa Real Madrida postaje "Ultras Sur", paralelno sa njom, nastaje i navijačka grupa Barselone po imenu "Boixos Nois" što u prevodu znači "Ludi momci". Obe grupe su postale poznate po svojim nasilničkim delima. O tome najbolje govori činjenica da je jedna od navijačkih grupa Barselone, zvana "Casuals", postala prava kriminalna organizacija.

Za mnoge, Barselona se još uvek smatra za "pobunjenički klub", suprotstavljajući se Madridovom konzervatizmu. Sudeći po istraživanjima CIS-a, Real Madrid je najviše favorizovan kod stanovnika Španije, dok je Barselona na drugom mestu. U Kataloniji su političke situacije na strani Barselone, ali podrška Balugrane prelazi granice te države, gde pridobija srca mladih ljudi, moćnika Španije i pristalica socijalizma uopšte, dok sa druge strane Real Madrid dobija podršku konzervativaca.

Finale "Flaša"[уреди]

Petog jula 1968, Barselona je savladala Real Madrid rezultatom 1-0 u finalu "Kupu Kralja" na Santijago Bernabeu. Besni zbog suđenja, Realovi navijači počinju da bacaju staklene flaše na sudiju i na Barsine igrače u poslednjim minutima meča. Sudija finala, Antonijo Rigo, optužen je zbog pristrasnosti prema Barseloni. Izjavio je: "Nakon finala 1968, postao sam više "antimadridista" nego navijač Barselone. Ali sa razlogom. Shvatio sam da je Real Madrid digao "ruku" na mene i naudio mi... Barsa mi nije nikad ništa ponudila, čak ni običan bedz. Bilo kako bilo, Antonio Kalderon, Realov menadžer, ušao je u moju svlačionicu pre utakmice i rekao mi da želi nešto da mi pokloni. To je bio Realov običaj poklanjanja zlatnih satova. Izgleda da je taj poklon bio uslovljen pobedom njegovog tima, jer ja još uvek čekam taj poklon." Na dve situacije u kojima nije dosudio penale, on je odgovorio: "Nisu postojali penali nad Amansijom i Serenom. Serena je hteo da mi podvali time što je pokušao da uđe u kazneni prostor i isfolira penal." General Franko je uručio kup Barseloni na stadionu koji je bio pun flaša. Po tome je kup i dobio ime.

Skorašnji problemi[уреди]

U toku prethodne tri decenije rivalstvo se povećalo novijom španskom tradicijom zvanom Pasillo, gde jedan klub odaje počast drugom klubu koji je prethodno osigurao titulu u prvenstvu. Ovo se dogodilo 3 puta. Prvi put, tokom El Klasika koji se odigrao 30. Aprila 1988, gde je Real Madrid osigurao titulu u prethodnom kolu. Zatim, 3 godine kasnije, kada je Barsa osigurala titulu 2 kola pred meč sa Realom, 8. Juna 1991. Poslednji Pasillo i ujedno onaj koji se najskorije odigrao, zauzeo je mesto 7. Maja 2008, gde je Real osvojio ligu.

Ova dva tima su se opet srela u polufinalu Lige prvaka 2002. godine, gde je Real pobedio rezultatom 2-0 u Barseloni, a u Madridu je bio nerešen ishod, 1-1. Španski mediji su ovaj meč navodili kao "Utakmicu veka".

Iako se na El Klasiko gleda kao na jedno od najveećih rivalstava u svetu sporta, retko se dešavalo da igrači jednog, dobiju ovacije od navijača protivničkog kluba. Lori Kaninghem je bio prvi igrač Reala koji je dobio aplauz od Barsinih navijača na Nou Kampu 1980; nakon odigrane odlične utakmice protiv najvećeg rivala i nakon pobede Reala rezultatom 2-0, Kaninghem je napustio teren dobivši velike ovacije od strane lokalnih navijača. Tokom revanš utakmice finala Kupa lige, koja je odigrana 26. Juna 1983. na Bernabeu u Madridu, prošavši protivničkog golmana, Barselonina zvezda, Diego Maradona, trči ka protivničkom golu kada je ispred njega uklizao Realov igrač udarivši u stativu. Maradona je zastao sa loptom tačno kada je ispred njega igrač uklizao i na prazan gol ubacio loptu u mrežu. Taj potez Maradone je proizveo ogromno oduševljenje Realovih navijača koji su mu aplaudirali. Novembra 2005, Ronaldinjo postaje drugi navijač koji je dobio ovacije celog Madrida na Bernabeu, prošavši dva puta celu odbranu Reala i oba puta postigavši pogodak u pobedi od 3-0. Treći igrač kome su se divili Realovi navijači bio je Andres Iniesta, koji je, 21. Novembra 2015, izašao sa terena uz gromoglasan aplauz pri rezultatu od 4-0 u gostima. Iniesta se 3. upisao na listu strelaca na tom meču.

Statistike Centra Socijoloških Istraživanja su 2007. godine pokazale da 32% Španije favorizuje Real Madrid, dok je sa 25% na drugom mestu bila Barselona. Treća je bila Valensija sa 5%. Prema maketi koju je pokrenuo Ikerfel 2011, 44% španske populacije je bilo na strani Barse, a Real je bio na drugom mestu sa 37%. Atletiko Madrid, Valencia i Atletik Bilbao su zajedno sa njima činili prvih 5 favorita. I Barselona i Real imaju fanove širom sveta i veoma su popularni na društvenim mrežama - na Fejzbuku, u Martu 2016. godine, Barselona je imala 91 milion pratilaca, dok je Real imao 87 miliona.

Rivalstvo postaje jačeg intenziteta 2011. u finalu Kupa Kralja i susreta u Ligi prvaka. Time je za ova dva kluba bilo predviđeno 4 međusobna susreta za 18 dana. U nekoliko situacija su se igrači oba kluba nesportski ponašali i koristili neprikladan rečnik što je bilo kažnjeno crvenim kartonima. Čak 4 crvena kartona su pokazana u ova 4 susreta. Selektor španske fudbalske reprezentacije Visente del Boske izjavio je da je zabrinut, jer bi zbog ovakvih incidenata moglo doći do nesklada u španskom timu.