Луис Суарез

С Википедије, слободне енциклопедије
Луис Суарез
Luis Suárez Atlético Madrid.jpg
Суарез у дресу Атлетико Мадрида 2020.
Лични подаци
Пуно име Луис Алберто Суарез Дијаз[1]
Рођење (1987-01-24)24. јануар 1987.(34 год.)[1]
Салто, Уругвај
Држављанство  Уругвај
Висина 1,82 m[1]
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Атлетико Мадрид
Број 9
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2006 Насионал 27 10
2006—2007 Гронинген 29 (10)
2007—2011 Ајакс 110 (81)
2011—2014 Ливерпул 110 (69)
2014—2020 Барселона 191 (147)
2020— Атлетико Мадрид 32 (21)
Репрезентативна каријера
2007
2012
2007—
Уругвај до 20
Уругвај до 23
Уругвај
4
4
116
(2)
(3)
(63)

Луис Алберто Суарез Дијаз (шп. Luis Alberto Suárez Díaz; Салто, 24. јануар 1987.) професионални је уругвајски фудбалер који тренутно игра за Атлетико Мадрид и за репрезентацију Уругваја на позицији нападача.[2] Означен је од стране многих као један од најбољих фудбалера своје генерације и као један од најбољих нападача свих времена.[3][4][5][6][7][8][9] Освојио је 20 трофеја у каријери, укључујући седам титула првака државе и титулу у Лиги шампиона на клупском нивоу, као и Копа Америку са репрезентацијом Уругваја. Освојио је два пута Златну копачку, за најбољег стријелца Европе, а по једном је освојио награду за најбољег стријелца Ередивизие, Премијер лиге и Ла лиге, док је постигао преко 500 голова у каријери, за клуб и репрезентацију.[10][11]

Познат под надимком El Pistolero,[12] каријеру је почео у Насионалу 2005. Са 19 година, прешао је у холандски клуб Гронинген, гдје је провео двије године, након чега је прешао у Ајакс 2007, са којим је освојио титулу првака Холандије и Куп. Године 2011, прешао је у Ливерпул, са којим је освојио Лига куп у сезони 2011/12, док је у сезони 2013/14. био најбољи стријелац Премијер лиге, изјадначивши рекорд по броју постигнутих голова у једној сезони Премијер лиге откако се игра 38 кола, са 31 голом, а такође, освојио је Златну копачку по први пут и проглашен је за најбољег играча Премијер лиге.

На љето 2014, прешао је у Барселону, за 82,3 милиона евра, чиме је постао један од најскупље плаћених фудбалера икада.[13][14] У првој сезони у клубу, освојио је троструку круну, Ла лигу, Куп краља и Лигу шампиона. У другој сезони, освојио је награду Пичичи, за најбољег стријелца Ла лиге и Златну копачку, поставши тако први играч након Лионела Месија и Кристијана Роналда, који је освојио обје награде у истој сезони.[15] Такође, сезону је завршио и као најбољи асистент, поставши тако први играч у историји Ла лиге који је био најбољи стријелац и најбољи асистент у истој сезони.[16][17] Са Барселоном, освојио је титулу у сезонама 2017/18. и 2018/19, Куп Краља у сезонама 2016/17. и 2017/18, као и Суперкуп 2016. и 2018. На крају 2020, Барселона је одлучила да не продужи уговор са њим.

У септембру 2020, прешао је у Атлетико Мадрид, за 6 милиона евра,[18] а у првој сезони у клубу, освојио је Ла лигу, пети пут у каријери и прву за Атлетико након седам година.[19]

Најбољи је стријелац у историји репрезентације Уругваја, са којом је завршио на четвртом мјесту на Свјетском првенству 2010, након чега је освојио Копа Америку 2011. и учествовао на Олимпијским играма 2012. На Купу Конфедерација 2013, завршио је на четвртом мјесту са Уругвајем, док је на Свјетском првенству 2014, одиграо двије утакмице, након чега је кажњен са девет утакмица суспензије због тога што је угризао Ђорђа Кјелинија.[20][21] Наступио је и на Свјетском првенству 2018, гдје је Уругвај испао у четвртфиналу.

Током каријере, био је предмет бројних контроверзи, због уједа Отмана Бакала,[22] Бранислава Ивановића[23] и Кјелинија,[24] као и због играња руком на гол линији у четвртфиналу Свјетског првенства 2010, како би спријечио гол Доминика Адије, због чега је добио црвени картон, а Асамоа Ђан је промашио пенал.[25] Године 2011, увриједио је фудбалера Манчестер јунајтедаПатриса Евру на расној основи, а три мјесеца касније, у њиховом поновном мечу, одбио је да му пружи руку;[26] кажњен је због увреде са неколико утакмица суспензије,[27] због чега се бунио.[28] Познат је по томе што често фолира фаул како би изнудио прекршај или картон за противничког играча,[29][30] а 2011. судија је дао црвени картон играчу ФуламаЏеку Родвелу, након малог контакта због којег је Суарез пао и дјеловало је да је озбиљно повријеђен.[26]

Дјетињство[уреди | уреди извор]

„Док сам одрастао, угледао сам се само на једног играча и то је био Батистута, аргентински број 9.“

—Суарез о свом идолу из дјетињства — Габријелу Батистути.[31]

Луис Суарез је рођен 24. јануара, 1987. у Салту, главном граду Департмана Салто, на сјеверозападу Уругваја. Првих неколико година живио је у насељу Серо, гдје је играо фудбал за млади тим Депортиво Артигаса.[32] Са седам година, преселио се у Монтевидео, у насеље Ла комерсијал, са родитељима и шесторо браће, гдје је играо фудбал за Уерту.[33]

Када је био мали, аутомобил му је прешао преко стопала и поломио му пету метатарзалну кост. Упркос повреди, наставио је да игра фудбал.[34] Идол из дјетињства му је Габријел Батистута, кога је гледао и хтио да буде као он.[31]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Насионал[уреди | уреди извор]

Са 14 година, прешао је у омладински тим Насионала.[35] Са 16 година, ударио је судију главом, након што му је дао црвени картон на утакмици, а спортски уредник једног часописа, написао је да је Суарез случајно пао и ударио у судију.[36] Прије него што је постао пунољетан, ухваћен је како пије и проводи се касно у увече, због чега му је тренер рекао да никад више неће играти ако не буде почео да игра фудбал озбиљније.[35] У мају 2005. са 18 година, дебитовао је у првом тиму Насионала, против колумбијског Атлетико јуниора у Копа либертадоресу.[35] He scored his first goal in September 2005[37] Насионал је те сезоне освојио титулу, а Суарез је постигао 10 голова на 27 утакмица у лиги.[38]

Примијетили су га скаути Гронингена, када су били у Уругвају како би гледали другог фудбалера. Скаути су га гледали на утакмици против Дефенсора, гдје је изборио и дао гол из пенала, након чега је постигао још један гол; послије само те једне утакмице, скаути су му пришли и рекли да хоће да га купе, а на крају сезоне, Гронинген га је купио за 800,000 евра.[35] Био је одушевљен због преласка у Европу, јер се његова тадашња дјевојка, а касније жена — Софија Балби, преселила у Барселону; били су у вези годину дана након њеног преласка и изјавио је да је хтио да јој буде ближе.[36][37]

Гронинген[уреди | уреди извор]

Суарез у дресу Гронингена 2006.

У Гронинген је прешао са 19 година. У почетку, мучио се јер није знао ни холандски ни енглески и наступао је за резервни тим, како би се навикао на фудбал у Холандији.[39] Његов саиграч, такође УругвајацБруно Силва, помогао му је да се смјести у Холандији и да се навикне на нови тим.[39] Напорно се трудио да научи холандски, због чега су га саиграчи поштовали.[39] Након што је ушао у први тим, постизао је голове, али је имао и проблема са дисциплином; током пет утакмица заредом у јануару 2007, постигао је четири гола, а добио је три жута картона и један црвени.[40] Suárez especially made his mark in a 4–3 home win over Vitesse, when with ten minutes to go he subsequently won a penalty and scored two goals.[41] Сезону је завршио са 10 постигнутих голова на 29 утакмица у лиги,[42] а Гронинген је завршио на осмом мјесту на табели.[39] Такође, постигао је гол у поразу од Партизана 4:2, у Купу УЕФА 2006/07, на свом дебију у европским такмичењима, 14. септембра 2006.[39][43]

Ајакс је хтио да га купи и послао је понуду од 3,5 милиона евра, али је Гронинген одбио.[44] Суарез је био незадовољан због тога и случај је предао арбитражном комитету фудбалског савеза Холандије, како би покушао да олакша трансфер.[44] Комитет је пресудио против њега, али је истог дана, Ајакс повећао понуду на 7,5 милиона евра и Гронинген је пристао да га прода.[45][46]

Ајакс[уреди | уреди извор]

2007–09: Развој и пробој[уреди | уреди извор]

Са Ајаксом, потписао је петогодишњи уговор,[44][46] а дебитовао је у квалификацијама за Лигу шампиона 2007/08, против Славије из Прага.[47] На дебију за клуб у лиги, постигао је један гол, у побједи од 8:1 на гостовању против Де Графшапа.[48] На дебију на стадиону Ајакса, на Амстердам арени, постигао је два гола у побједи од 4:1 против [ФК Херенвен|Херенвена]].[49] Ајакс је сезону завршио на другом мјесту, три бода иза ПСВ-а,[50] док је Суарез завршио са 17 постигнутих голова, док је његов саиграч из напада — Клас Јан Хунтелар, постигао 33 гола.[51]

Током сезоне 2008/09, тренер Ајакса — Марко ван Бастен, изјавио је да Суарез игра битну улогу код већине голова свог тима и додао је да је узнемирен због броја картона које добија,[48] Suárez was suspended for one match[52] јер је добио седми жути картон у побједи од 2:0 против Утрехта.[53] Такође је суспендован због сукоба на полувремену са саиграчем Албертом Лукеом око слободног ударца.[40][48] Ajax ended the season in third place.[54] Сезону је завршио са 22 постигнута гола на 31 утакмици у лиги, завршивши на другом мјесту на листи стријелаца, један гол иза Мунира ел Хамдуија из АЗ Алкмара.[55] Такође, именован је за играча године Ајакса.[56]

2009/10: Тутула и најбољи стријелац лиге[уреди | уреди извор]

Суарез у дресу Ајакса, као капитен 2010.

Прије почетка сезоне 2009/10, Мартин Јол је замијенио Ван Бастена на мјесту тренера,[48] а након одласка капитена Ајакса — Томаса Вермалена у Арсенал, Суарез је постављен за новог капитена.[57][58] У побједи од 4:1 против РКЦ валвајка, у другом колу, постигао је четири гола.[59] Током сезоне, на више утакмица је постигао два или више голова, укључујући и четири гола против Слована у плеј офу за пласман у Лигу Европе 2009/10,[60] против Венлоа у седмом колу лиге,[61][62] као и против Роде у 21 колу.[63] У побједи од 7:0 против Венлоа у 31 колу, постигао је три гола, сва три је постигао у првом полувремену, док је Марко Пантелић такође дао три.[64] У осмини финала Купа постигао је шест голова у рекордној побједи Ајакса од 14:1 против Везепа.[65]

Постигао је два гола у реванш утакмици финала у побједи од 4:1 против Фејнорда и завршио је као најбољи стријелац Купа са осам голова.[66] Након побједе у првом мечу од 2:0, Ајакс је освојио Куп укупним резултатом 6:1,[56][66] док је у Лиги завршио на другом мјесту, бод иза Твентеа, уз 106 постигнутих голова.[57]

Сезону је завршио као најбољи стријелац лиге, са 35 постигнутих голова на 33 утакмице, а постигао је 49 голова у свим такмичењима.[57] Изабран је за најбољег играча Ајакса другу годину заредом,[56] а изабран је и за фудбалера године у Холандији.[56][57][67]

2010/11: Први инцидент са угризом[уреди | уреди извор]

Суарез у дресу Ајакса у Лиги шампиона против Динамо Кијева 2010.

Недуго након што се вратио са Свјетског првенства 2010, постигао је стоти гол за Ајакс, у ремију 1:1 против ПАОКА, у трећем колу квалификација за Лигу шампиона 2010/11.[56][68] Постао је један од неколико играча са постигнутих 100 голова за Ајакс, међу којима су Јохан Кројф, Марко ван Бастен и Денис Беркамп.[69][68] Постигао је хет трик у побједи од 5:0 против Де Графшапа у четвртом колу,[70] а постигао је још један гол, против НАК Бреде, у деветом колу.[71]

На дан 20. новембра 2010, на утакмици 15 кола, у ремију од 0:0 против ПСВ-а, угризао је Отмана Бакала за раме. Судија није видио и није му дао картон, али га је Ајакс казнио новчано и са двије утакмице суспензије.[72] Холандски дневни лист — De Telegraaf, „Канибал из Ајакса“,[22][69] док му је фудбалски савез Холандије повећао суспензију на седам утакмица.[73] Извинио се за свој поступак преко видео објаве коју је поставио на својој страници на друштвеној мрежи Facebook.[69]

Ливерпул[уреди | уреди извор]

Трансфер[уреди | уреди извор]

Током суспензије, Ајакс је био у контакту са неколико других европских клубова који су били заинтересовани за Суареза. На дан 28. јануара 2011, прихватили су понуду Ливерпула од 26,5 милиона евра.[74][75][76] Иако је из клуба отишао док је био под суспензијом, растао се са њима у добрим односима, а приређен му је опроштај након једне утакмице у лиги. Током опроштаја, тренер Ајакса се обратио њему и навијачима, изјавивши да би клуб волио да је могао да остане дуже, а након говора је услиједио ватромет.[77] Ајакс је сезону завршио као првак Холандије,[78] а Суарезу је додијељена медаља, иако је играо само пола сезоне,[38][79] током које је постигао седам голова на 13 утакмица.[80]

На дан 31. јануара 2011, потписао је уговор са Ливерпулом на пет и по година, до 2016,[74][81] а постао је најскупље појачање клуба, до доласка Ендија Керола, неколико сати касније.[82] Тражио је дрес са бројем 7, који су носиле неке од легенди клуба, као што су: Кени Даглиш, Кевин Киган и Петер Бирдсли\[83]

2011—12: Прве двије сезоне[уреди | уреди извор]

Суарез (лијево), потписао је за Ливерпул на исти дан као и Енди Керол.

За Ливерпул је дебитовао 2. фебруара, у побједи од 2:0 против Стоука, на Енфилду; ушао је у игру у 63 минуту умјесто Фабија Аурелија, а постигао је гол у 79 минуту, након асистенције Дирка Којта.[82][84] У првој сезони, био је један од најбољих играча клуба, иако је одиграо мали број утакмица,[85][86] а Ливерпул је, са дванаестог мјеста када је Суарез дошао,[85] напредовао и завршио је на шестом мјесту у Премијер лиги.[87] Сезону је завршио са четири гола на 13 утакмица.[80]

Након што је освојио награду за најбољег играча турнира на Копа Америци,[88] имао је слабију сезону у Премијер лиги.[89] Ливерпул је завршио на осмом мјесту на табели, а Суарез је постигао 11 голова у лиги.[89] На дан 26. фебруара, Ливерпул је освојио Лига куп, побиједивши Кардиф на пенале.[90] На дан 28. априла, постигао је хет трик у побједи од 3:0 против Норича, што ју био први хет трик у Премијер лиги.[91] Био је кандидат за ФИФА Златну лопту, али је завршио на шестом мјесту у избору.[92]

Увреда на расној основи[уреди | уреди извор]

Сезона је била обиљежена инцидентом на утакмици против Манчестер јунајтеда, у октобру, када је Суарез увриједио на расној основи Патриса Евру. Фудбалски савез Енглеске (ФА), казнио га је са осам утакмица суспензије и 40,000 фунти,[27] а Суарез је био незадовољан одлуком, тврдећи да није крив.[28]

Након утакмице 15. октобра, која је завршена неријешено 1:1, оптужен је да је увриједио Евру на расној основи,[93] а ФА је започео истрагу око инцидента.[93] Суарез је написао на својим страницама на друштвеним мрежама Twitter и Facebook, да је узнемирен оптужбама и да није крив.[94] На дан 16. новембра, ФА је објавио да ће оптужити Суареза за „насилан и/или уврједљив говор и/или понашање, које је у супротности са правилима ФА“, укључујући „референцу на етничко поријекли и/или боју и/или расу Патриса Евре.“ Ливерпул је касније издао саопштење, у којем је наведено да се Суарез изјашњава да није крив и да ће га клуб у потпуности подржавати.[95] На дан 20. децембра, ФА је закључио седмодневно саслушање, донијевши одлуку да казни Суареза са осам утакмица суспензије и 40,000 фунти, због вријеђања Евре на расној основи.[96][97][98]

На њиховом новом мечу, у фебруару, прије почетка утакмице, одбио је да пружи руку Еври, због чега се касније извинио и он и тренер — Кени Даглиш.[99] Такође, кажњен је са једном утакмицом суспензије због показивања средњег прста навијачима Фулама.[100]

2012/13: Повратак са суспензије и индивидуални успјеси[уреди | уреди извор]

На дан 7. августа 2012, потписао је нови дугогодишњи уговор са Ливерпулом.[101] На дан 26. августа, постигао је први гол у сезони, у ремију 2:2 против Манчестер Ситија, у другом колу.[102] У шестом колу, у побједи од 5:2 на гостовању против Норича, постигао је хет трик, уз асистенцију Нурију Шахину.[103]

Суарез у дресу Ливерпула, на утакмици против Арсенала, у јануару 2013.

На дан 6. јануара 2013, играо је руком прије него што је постигао одлучујући гол у побједи од 2:1 против Мансфилд тауна, у трећој рунди ФА купа. Тренер Ливерпула — Брендан Роџерс, бранио је Суареза, изјавивши да није његов посао да призна, док је тренер Мансфилда — Пол Кокс, изјавио је да се осјетио лоше због инстинктивног рукомета, али је признао да би прихватио гол на такав начин од стране једног од својих играча.[104]

На дан 19. јануара, постигао је седми гол на три меча против Норича постигао, у побједи од 5:0, док су по гол постигли и Стивен Џерард и Филипе Кутињо.[105] Наредне недеље, био је капитен Ливерпула по први пут у каријери, у четвртој рунди ФА купа, у поразу од Олдама 3:2 кући.[106] На дан 2. марта, постигао је хет трик у побједи од 4:0 на гостовању против Вигана, поставши тако трећи играч Ливерпула који је постигао 20 голова у једној сезони Премијер лиге, након Робија Фаулера и Фернанда Тореса.[107] На дан 10. марта, постигао је гол и изборио пенал који је погодио Џерард, у побједи од 3:2 против Тотенхема; то му је био 50 гол за Ливерпул у свим такмичењима.

На крају сезоне, нашао се на списку од шест номинованих играча за фудбалера године у Енглеској по избору играча.[108] У избору је завршио на другом мјесту, иза Гарета Бејла,[109] а нашао се у идеалном тиму сезоне у Премијер лиги.[109] Са 23 постигнута гола, завршио је сезону као други најбољи стријелац лиге, иза Ван Персија, а са постигнутих 30 голова у свим такмичењима, био је најбољи стријелац Ливерпула у сезони.[110] На дан 28. маја 2013, изабран је за играча године Ливерпула, након што је добио 64% гласова од стране навијача.[111]

Други инцидент са угризом[уреди | уреди извор]
Суарез на утакмици против Зенита, у марту 2013.

Нас дан 21. августа, током утакмице против Челсија, која је завршена 2:2, угризао је Бранислава Ивановића, што је био други пут да је угризао противничког играча.[112] Тај инцидент није примијетио судија, Суарез није добио картон, након чега је постигао изједначујући гол у судијској надокнади.[23] Након инцидента, премијер Велике БританијеДејвид Камерон позвао је ФА како би тражио строгу казну за Суареза; ФА је отворио истрагу, а Ливерпул га је казнио новчано, али сума није објављена.[113] Ивановић није прихватио извињење, иако је Суарез тврдио да јесте.[113] Прихватио је оптужбе за насилничко понашање, али се није сложио са тврдњом ФА да стандардна казна од три утакмице није довољна.[114] Независни комитет од три особе, који је основан од стране ФА, донио је одлуку да га казни са десет утакмица суспензије; комитет га је критиковао због тога што није цијенио „озбиљност“ инцидента када се заложио против дуге забране. Комитет је такође желио да пошаље „снажну поруку да таквим жалосним понашањима није мјесто у фудбалу“, уз напомену да се „сви играчи на вишем нивоу игре сматрају узорима, дужни су да дјелују професионално и одговорно и да пошаљу највиши примјер доброг владања остатку играча — посебно младим играчима. Суарез се није жалио на одлуку.[115]

На дан 31. маја, изјавио је да ће тражити да оде из клуба на љето, наводећи претјерану пажњу медија на његову породицу као разлог због којег хоће да оде.[116] На дан 6. августа, након што је Ливерпул одбио понуду Арсенала од 40 милиона фунти, Суарез је изразио жељу да напусти клуб, наводећи да су му челници Ливерпула обећали да ће моћи да оде уколико се клуб не квалификује у Лигу шампиона 2013/14.[117] Наредног дана, тренер Ливерпула — Брендан Роџерс, изјавио је да Ливерпул није прекршио ниједно обећање дато Суарезу, додавши да је Суарез показао непоштовање према клубу.[118] Након тог инцидента, британски медији су објавили да је Роџерс забранио Суарезу да тренира са првим тимом.[118][119][120] На дан 8. августа, власник Ливерпула — Џон Хенри, објавио је да Суарезу неће бити дозвољено да напусти клуб.[121]

2013/14: Златна копачка и одлазак[уреди | уреди извор]

На дан 14. августа, наизглед је промијенио одлуку да напусти клуб, а медији су изјавили да жели да остане и да ће можда продужити уговор, наводећи да је промијенио одлуку због подршке навијача Ливерпула.[122][123][124] Suárez returned to first-team training two days later after "offer[ing] contrition" to his teammates but reportedly not apologising to his manager.[125] На дан 25. септембра, вратио се у тим након суспензије, а прву утакмицу у новој сезони одиграо је у поразу од 1:0 против Манчестер јунајтеда, у трећој рунди Лига купа.[126][127] Четири дана касније, одиграо је прву утакмицу у новој сезони у Премијер лиги, у побједи од 3:1 против Сандерленда, у шестом колу, гдје је постигао два гола.[128] На дан 5. октобра, одиграо је прву утакмицу у новој сезони на Енфилду, гдје је постигао први гол у побједи од 3:1 против Кристал Паласа.[129] На дан 26. октобра, постигао је четврти хет трик у Премијер лиги, у побједи од 4:1 против Вест Бромвич Албиона. Према подацима мреже BBC, постигао је хет трик на сваке 20,3 утакмице, што је био најбољи проценат међу свим играчима који су постигли више од једног хет трика у Премијер лиги.[130]

„У свом времену у Ливерпулу последњих годину или тако, показао је да је неизводљив. Он сам може да окупира задњу четворку својим покретом и својом памећу.“

Брендан Роџерс, тренер Ливерпула, у сезони када је Суарез био играч године.[131]

На дан 4. децембра, постигао је четири гола у побједи од 5:1 против Норича кући,[132] чиме је постао први фудбалер у Премијер лиги који је постигао три хет трика против истог клуба, постигавши укупно 11 голова на пет утакмица против Норича.[133] На дан 15. децембра, носио је капитенску траку Ливерпула по први пут у једној утакмици Премијер лиге, против Тотенхема,[134] гдје је постигао гол и уписао асистенцију у побједи од 5:0 на гостовању против Тотенхема, чиме је Ливерпул дошао на два бода заостатка иза Арсенала.[135] Наредног дана, проглашен је за играча године у Енглеској по избору навијача, за 2013.[136][137] На дан 20. децембра, потписао је нови уговор са Ливерпулом, на четири и по године.[138][139][140]

На дан 1. јануара 2014, постигао је гол у побједи од 2:0 против Хал Ситија, чиме је постао први фудбалер Ливерпула који је постигао 20 голова у Премијер лиги двије сезоне заредом након Робија Фаулера, који је постизао преко 20 голова у сезонама 1994/95. и 1995/96.[141] Изједначио је рекорд Ендија Кола са најмањим бројем одиграних утакмица у којем је постигао 20 голова.[142] Формирао је партнерство у нападу са Данијелом Стариџом, а добили су надимак „САС“.[143]

На дан 1. марта, одиграо је своју стоту утакмицу у Премијер лиги, постигавши гол у побједи од 3:0 против Саутемптона.[144] У 30 колу, постигао је 25 гол у сезони, у побједи од 3:0 против Манчестер јунајтеда на Олд Трафорду, што је била прва побједа Ливерпула против Јунајтеда са великом разликом од 2009.[145] На дан 22. марта, постигао је шести хет трик у Премијер лиги и трећи у сезони, у побједи од 6:3 против Кардиф Ситија.[146] На дан 30. марта, срушио је рекорд Робија Фаулера од 28 постигнутих голова у једној сезони за Ливерпул, у побједи од 4:0 против Тотенхема, којом је Ливерпул преузео прво мјесто на табели, шест утакмица прије краја.[147] На дан 20. априла, постигао је гол у побједи од 3:2 против Норича, поставши тако први играч Ливерпула који је постигао 30 голова у једној сезони, Јана Раша из сезоне 1986/87.[148] Такође, постао је седми фудбалер који је постигао 30 голова у једној сезони Премијер лиге, након Ендија Кола, Алана Ширера, Кевина Филипса, Тијерија Анрија, Кристијана Роналда и [[Робин ван Перси|Робина ван Персија|.[149]

На дан 18. априла, нашао се на списку од шест номинованих играча за фудбалера године у Енглеској, од стране играча, другу годину заредом.[150] Девет дана касније, добио је награду, поставши први играч ван Европе који је освојио награду.[151] На дан 5. маја, проглашен је за фудбалера године у Енглеској по избору новинара.[152] Сезону је завршио са постигнутих 31 голом на 33 утакмице, чиме је освојио златну копачку за најбољег стријелца Премијер лиге, док је Данијел Стариџ завршио на другом мјесту.[153] Ливерпул је сезону завршио на другом мјесту на табели, два бода иза Манчестер Ситија, уз 101 постигнут гол.[154] На дан 13. маја, добио је награду за најбољег фудбалера Премијер лиге.[155] Са 31 постигнутим голом, добио је Златну копачку, за најбољег стријелца Европе, коју је подијелио са Кристијаном Роналдом, који је дао 31 гол у Ла лиги.[156] На дан 21. маја, нашао се на првом мјесту на листи најутицајнијих фудбалера у Европи, испред Месија, nлатана Ибрахимовића и Кристијана Роналда, према истраживању компаније Bloomberg, спроведеног у пет најјачих европских лига.[157]

Барселона[уреди | уреди извор]

Трансфер и суспензија[уреди | уреди извор]

Суарез у дресу Барселоне, за коју је дебитовао у августу 2014.

На дан 11. јула 2014, потписао је петогодишњи уговор са Барселоном, а цијена трансфера није објављена.[158] Ипак, судећи према документима који су процурили у јавност, трансфер је износио 82,3 милиона евра, по чему је постао један од најскупље плаћених фудбалера у историји.[13][159] Узео је дрес са бројем 9.[160]

Први дио сезоне је морао да пропусти због суспензије од четири мјесеца без фудбала, коју је добио након што је угризао Кјелинија на Свјетском првенству 2014.[161][162] Током периода суспензије, била му је забрањена свака активност у вези са фудбалом, укључујући и тренинг са клубом и одлазак на стадионе као гледалац.[161][162]

На дан 24. јула, заједно са адвокатима, уложио је жалбу Суду за спортску арбитражу (CAS), у којој је тражио да се казна укине или смањи.[163] Саслушање је одржано 8. августа, у просторијама суда у Лозани.[164] Шест дана касније, суд је потврдио суспензију коју је донијела ФИФА, од четири мјесеца без играња фудбала и девет утакмица суспензије за репрезентацију, од којих је прва била у осмини финала Свјетског првенства против Колумбије. Суд је ублажио казну и дозвољено му је да долази на стадионе и тренира са клубом.

Суд му је дозволио да игра на пријатељским утакмицама и за Барселону је дебитовао 18. августа, против мексичког Леона, на Камп ноуу, у мечу Гампер трофеј; ушао је у игру у 60 минуту, умјесто Рафиње, а Барселона је побиједила 6:0.[165]

2014/15: Трио MSN и трострука круна[уреди | уреди извор]

У такмичарским мечевима дебитовао је 25. октобра, гдје је играо заједно са Лионелом Месијем и Нејмаром, у деветом колу Ла лиге, против Реал Мадрида.[166] Асистирао је Нејмару за водећи гол, али је Реал на крају побиједио 3:1.[166] Први гол за клуб постигао је у побједи од 4:0 против АПОЕЛ-а, у петом колу групне фазе Лиге шампиона.[167] На дан 20. децембра, постигао је први гол у лиги, на свом осмом мечу, у побједи од 5:0 против Кордобе.[168]

На дан 24. фебруара, постигао је два гола у побједи од 2:1 против Манчестер Ситија, у првој утакмици осмине финала Лиге шампиона.[169] На дан 4. марта, постигао је гол у побједи од 3:1 против Виљареала, у полуфиналу Купа краља, за пролаз у 37 финале Купа за Барселону.[170] На дан 8. марта, постигао је два гола у побједи од 6:1 против Рајо Ваљекана,[171] након чега је постигао побједоносни гол у побједи од 2:1 против Реал Мадрида.[172] На конференцији послије меча, тренер Барселоне — Луис Енрике, изјавио је: „мало играча може да постигне гол као што је он и то је разлог што смо га довели. Он може да одлучи утакмице. Прави је голгетер, коме је потребно мало да би погодио.“[172]

На дан 15. априла, постигао је два гола у побједи од 3:1 на гостовању Париз Сен Жермену, у првој утакмици четвртфинала Лиге шампиона.[173] Оба пута, пребацио је лопту кроз ноге Давиду Луизу, прије постизања гола.[174] На дан 2. маја, постигао је први хет трик за клуб, у побједи од 8:0 против Кордобе.[175] На дан 12. маја, уписао је двије асистенције, обје Нејмару, у поразу 3:2 од Бајерн Минхена у реванш утакмици полуфинала Лиге шампиона; Барселона је добила прву утакмицу 3:0 и пласирала се у прво финале након четири године.[176] У финалу, играла је против Јувентуса, 6. јуна, у Берлину. Суарез је постигао гол за вођство 2:1; Меси је шутирао, Ђанлуиђи Буфон одбранио, а Суарез натрчао на одбијену лопту. Барселона је побиједила 3:1 и освојила титулу, што је била прва освојена Лига шампиона за Суареза. Такође, Барселона је освојила Ла лигу и Куп краља и тако освојила троструку круну.[177]

Прву сезону у клубу завршио је са 25 голова и 20 асистенција у свим такмичењима.[178] Нападачки трио, који је чинио заједно са Месијем и Нејмаром, назван је „MSN“, а у сезони су постигли 122 гола заједно, чиме су срушили рекорд Барселоне по броју голова једног нападачког трија у сезони, из сезоне 2008/09. од 100 голова које су постигли Меси, Самјуел Ето и Тијери Анри.[179] Такође, поставили су рекорд шпанског фудбала по броју голова нападачког трија у сезони, срушивши рекорд од 118 голова из сезоне 2011/12, који су поставили Кристијано Роналдо, Карим Бензема и Гонзало Игуаин.[180]

2015–17: Друга Златна копачка[уреди | уреди извор]

Суарез на утакмици против Севиље у УЕФА суперкупу 2015.

Сезону 2015/16, почео је на утакмици УЕФА суперкупа, 11. августа 2015, гдје је постигао гол и уписао асистенцију у побједи од 5:4 против Севиље након продужетака.[181] Следећег дана, именован је за једног од три кандидата у избору за награду УЕФА фудбалер године, за најбољег играча у Европи.[182] На дан 31. октобра, постигао је гол након асистенције Серђија Роберта у побједи од 2:0 на гостовању против Хетафеа.[10] То му је био 11 гол у сезони и 300 гол у каријери.[10] На дан 21. новембра, постигао је два гола у побједи од 4:0 на гостовању против Реал Мадрида.[183]

На дан 17. децембра, постигао је сва три гола у побједи од 3:0 против Гуангџоу еверграндеа, у полуфиналу Свјетског клупског првенства, поставши тако први играч који је постигао хет трик на такмичењу икада.[184] У финалу, постигао је два гола у побједи од 3:0 против Ривер Плате,[185] чиме је завршио турнир као најбољи стријелац, са пет голова, а такође је проглашен и за најбољег играча турнира.[186]

На дан 3. фебруара 2016, постигао је четири гола у побједи од 7:0 против Валенсије, у полуфиналу Купа краља.[187] На дан 16. марта, постигао је гол у побједи од 3:1 против Арсенала, у првој утакмици осмине финала Лиге шампиона.[188] У четвртфиналу, постигао је оба гола у побједи од 2:1 против Атлетико Мадрида у првој утакмици,[189] али је у реваншу Атлетико побиједио 2:0 и Барселона је испала из Лиге шампиона.[190]

На дан 20. априла, постигао је четири гола, уз три асистенције, Ивану Ракитићу, Месију и Нејмару, у побједи од 8:0 против Депортиво ла Коруње.[191] Три дана касније, поново је постигао четири гола, у побједи од 6:0 против Спортинг Хихона, поставши тако први играч у историји Ла лиге који је постигао по четири гола на двије утакмице заредом.[192] На дан 30. априла, постигао је гол у побједи од 2:0 против Бетиса, поставши тако други играч Барселоне који је постигао 35 голова у једној сезони у лиги, након Месија.[193][194]

У последњем колу, постигао је хет трик у побједи од 3:0 против Гранаде, чиме је стигао до 40 голова у сезони у Ла лиги и освојио је по први пут награду Пичичи, за најбољег стријелца Ла лиге и Златну копачку, за најбољег стријелца Европе по други пут. Такође, постао је први играч након Месија и Кристијана Роналда, који је освојио обје награде у истој сезони.[195][196][197] Завршио је, заједно са Месијем, као најбољи асистент лиге, са по 16 асистенција, чиме је постао први фудбалер у историји Ла лиге који је био и најбољи стријелац и најбољи асистент у истој сезони.[16][17]

На дан 22. маја, у побједи од 2:0 против Севиље у финалу Купа краља, доживио је повреду тетиве, а клуб је потврдио да ће вјероватно морати да пропусти Копа Америку 2016. са репрезентацијом Уругваја,[198] након што је претходно пропустио дио Свјетског првенства 2024. и Копа Америку 2015. због суспензије.[199] Трио Меси, Суарез и Нејмар, завршио је сезону са 131 постигнутим голом, срушивши свој рекорд из претходне сезоне од највише постигнутих голова нападачког триа у једној сезони.[200]

Сезону 2016/17, почео је голом у побједи од 2:0 против Севиље, након асистенције Арде Турана, у Суперкупу Шпаније.[201] На првој утакмици у лиги, постигао је хет трик у побједи од 6:2 против Бетиса, а такође је постигао свој први гол из слободног ударца за Барселону.[202] Стоту утакмицу за клуб одиграо је у поразу 2:1 кући од Алавеса. Иако није дао гол на тој утакмици, дошао је до бољег учинка по броју голова и асистенција на првих 100 утакмица за клуб, од Месија и Кристијана Роналда; Суарез је на првих 100 утакмица постигао 88 голова и уписао 43 асистенције, док је Роналдо постигао 95 голова и 29 асистенција, а Меси 41 гол и 14 асистенција.[203]

У Лиги шампиона, постигао је два гола у побједи од 7:0 против Селтика, у првом колу групне фазе.[204] Три дана касније, постигао је гол у побједи од 5:1 против Леганеса,[205] а стоти гол за Барселону, постигао је 11. јануара 2017, у побједи од 3:1 против Атлетик Билбаа, у реванш утакмици осмине финала Купа краља, чиме је Барселона прошла даље, након пораза 2:1 у првој утакмици.[206]

На дан 7. фебруара, постигао је гол у ремију 1:1 против Атлетико Мадрида, у реванш утакмици полуфинала Купа краља, али је добио други жути картон због фаула над Кокеом, што му је био први црвени картон у клубу и морао је да пропусти финале против Алавеса.[207] У интервјуу послије меча, изразио је незадовољство због одлуке судије и изјавио је да се нада да ће се клуб жалити.[208] Ипак, није играо у финалу, а Барселона је побиједила 3:1 и освојила Куп трећу годину заредом.[209]

На дан 8. марта, постигао је водећи гол у трећем минуту, у побједи од 6:1 против Париз Сен Жермена у реваншу осмине финала Лиге шампиона, након чега је, у 90 минуту, при резултату 4:1, изборио пенал, који је Нејмар погодио; у 93 минуту, Серђи Роберто је постигао гол за 6:1 и пролаз даље.[210] Барселона је побиједила укупним резултатом 6:5, након што је Париз Сен Жермен побиједио 4:0 у првој утакмици, чиме је направила највећи преокрет у историји Лиге шампиона.[211]

2017–19: Успјеси у Ла лиги[уреди | уреди извор]

На дан 23. септембра 2017, дао је гол у побједи од 3:0 против,,Ђироне.[212] На дан 14. октобра, дао је гол главом у ремију од 1:1 против Атлетико Мадрида, у осмом колу, чиме је Барселона остала непоражена.[213] У 12 колу, дао је два гола у побједи од 3:0 против Леганеса, чиме је Барселона остварила 11 побједу, уз један реми.[214] На дан 17. децембра, постигао је два гола у побједи од 4:0 против Депортиво ла Коруње,[215] а недељу дана касније, постигао је водећи гол у побједи од 3:0 на гостовању против Реал Мадрида.[216]

Након зимске паузе, дао је два гола у побједи од 4:2 против Реал Сосиједада,у јануару 2018,[217] док је постигао хет трик у побједи од 6:1 против Ђироне, у 25 колу, чиме је Барселона наставила низ без пораза.[218] На дан 31. марта, постигао је гол у ремију 2:2 против Севиље; Севиља је водила 2:0, а Суарез и Меси су дали по гол у 88 и 89 минуту за реми.[219] На дан 14. априла, дао је гол у побједи од 2:1 против Валенсије, захваљујући чему је Барселона срушила рекорд по броју утакмица без пораза у Ла лиги, са 39.[220]

Суарез у дресу Барселоне 2019.

На дан 21. априла, Барселона је освојила Куп краља четврту годину заредом, побиједивши у финалу Севиљу 5:0, а Суарез је дао два гола.[221] У 36 колу, постигао је водећи гол, након чега је асистирао Месију код другог гола, у ремију 2:2 против Реал Мадрида, 6. маја.[222] Низ Барселоне без пораза прекинут је у 37 колу, када је изгубила од Левантеа 5:4; Суарез је дао гол из пенала, а ново појачање Барселоне из Ливерпула — Филипе Кутињо, постигао је хет трик, након што је Леванте водио 5:1.[223]

У сезони 2018/19, у побједи од 8:2 против Уеске у трећем колу, постигао је два гола, уз асистенцију Усману Дембелеу.[224] Недељу дана касније, постигао је гол у побједи од 2:1 против Реал Сосиједада, чиме је Барселона остварила све четири побједе на почетку сезоне.[225] На дан 28. октобра, постигао је хет трик у побједи од 5:1 против Реал Мадрида у Ел Класику,[226] поставши тако први фудбалер након Месија који је постигао хет трик у Ел Класику у оквиру Ла лиге у последњих 25 година, након Ромарија 1994.[227]

На дан 27. априла, Барселона је осигурала титулу првака Шпаније другу годину заредом, а укупно четврту титулу откад је Суарез у тиму.[228] У Лиги шампиона, постигао је само један гол, у побједи од 3:0 против његовог бившег клуба — Ливерпула, у првој утакмици полуфинала.[229] Ипак, Ливерпул је у реваншу побиједио 4:0, голом Дивока Оригија након корнера Трента Александера Арнолда, чиме је Барселона испала из Лиге шампиона након што је имала три гола предности у првој утакмици другу годину заредом.[230]

2019/20: Последња сезона[уреди | уреди извор]

На утакмици првог кола Ла лиге у сезони 2019/20, повриједио се у 37 минуту и морао је да изађе из игре, а Барселона је изгубила 1:0 од Атлетик Билбаа, голом Арица Адурица.[231] На терен се вратио у побједи од 5:2 против Валенсије, у четвртом колу; ушао је у игру у 60 минуту умјесто Ансуа Фатија и постигао је два гола.[232] На дан 2. октобра, постигао је оба гола у побједи од 2:1 против Интера, у другом колу групне фазе Лиге шампиона.[233] Четири дана касније, постигао је гол маказицама у побједи од 4:0 против Севиље.[234]

На дан 27. новембра, постигао је први гол и асистирао Месију код другог, у побједи од 3:1 против Борусије Дортмунд у петом колу Лиге шампиона, а трећи гол постигао је Антоан Гризман.[235] На дан 7. децембра, постигао је гол у побједи од 5:2 против Мајорке, који је од стране многих оцијењен као један од најбољих голова у сезони.[236] Три дана касније, био је капитен тима по први пут и уписао је асистенцију Фатију у побједи од 2:1 против Интера у шестом колу групне фазе. На дан 12. јануара, објављено је да Суарез мора на операцију кољена, због које ће можда паузирати четири мјесеца; повриједио се на утакмици Суперкупа Шпаније, у поразу 3:2 од Атлетико Мадрида.[237]

Након утакмица 27 кола, лига је прекинута због пандемије ковида 19;[238] а настављена је у јуну.[239] На дан 27. јуна, у 32 колу, постигао је два гола након двије асистенције Месија у ремију 2:2 против Селте; Барселона је два пута водила, а Јаго Аспас је дао гол у 89 минуту за 2:2.[240] На дан 9. јула, постигао је свој 195 гол за Барселону, у побједи од 1:0 против Еспањола, чиме је дошао на треће мјесто на листи најбољих стријелаца Барселоне, иза Месија и Сезара Родригеза, престигавши Ласла Кубалу.[241]

На дан 8. августа, након што је због повреде пропустио прву утакмицу, у реваншу осмине финала Лиге шампиона против Наполија, постигао је гол из пенала у побједи од 3:1, чиме се Барселона пласирала у четвртфинале, гдје је играла против Бајерн Минхена у Лисабону. Бајерн је водио 4:1 на полувремену; у другом полувремену, Суарез је постигао гол након асистенције Жордија Албе за 4:2, али је Бајерн дао још четири гола и побиједио је 8:2, што је био најтежи пораз Барселоне након 70 година, а сезону је завршила без трофеја први пут након сезоне 2007/08.[242][243]

Атлетико Мадрид[уреди | уреди извор]

2020/21: Прва сезона[уреди | уреди извор]

„Заслужили сте опроштај који доликује томе ко сте: један од најважнијих играча у историји клуба, постижући велике ствари за тим и на индивидуалном нивоу. Нисте заслужили да вас избаце као што су то учинили. Али истина је да ме у овој фази више ништа не изненађује.“

Лионел Меси, о начину на који је Суарез отишао из Барселоне.[244]

Након што је постављен за новог тренера Барселоне 19. августа 2020. — Роналд Куман је обавијестио Суареза да клуб више не рачуна на њега, а предсједник клуба — Јозеп Марија Бартомеу, уклонио га је са списка играча које је планирао да казни након пораза од Бајерна 8:2, у Лиги шампиона.[244]

На дан 23. септембра 2020, након што није успио да пређе у Јувентус, усред оптужби да је варао како би добио италијанско држављанство,[245] потписао је двогодишњи уговор са Атлетико Мадридом.[246][247]

На дебију за клуб, 27. септембра, постигао је два гола, уз асистенцију Маркосу Љорентеу, у побједи од 6:1 против Гранаде.[248] На дан 25. новембра, његов гол који је постигао против Мајорке 7. децембра 2019, номинован је за награду Пушкаш, за најбољи гол године, али је награду добио Сон Хјунгмин из Тотенхема.[249] На дан 3. јануара 2021. у побједи од 3:1 на гостовању против Алавеса, дао је гол за побједу у 90 минуту, чиме је престигао Радамела Фалкаа, као играч са најбољим стартом за клуб у 21. вијеку; на првих 12 утакмица у Ла лиги, постигао је девет голова и двије асистенције, док је Фалкао у истом броју утакмица 2011, постигао девет голова и једну асистенцију.[250]

На дан 21. јануара, постигао је два гола, од чега пенал у последњем минуту, у побједи од 2:1 против Еибара, чиме је стигао до барем десет постигнутих голова у лиги у десет сезона заредом.[251] Три дана касније, постигао је гол у побједи од 3:1 против Валенсије, чиме је дошао до 12 датих голова на 15 утакмица, чиме је дошао на друго мјесто као играч са најбољим стартом сезоне у новом клубу у Ла лиги, иза Кристијана Роналда, који је 2010. постигао 13 голова на 15 утакмица, у првој сезони у Реал Мадриду.[252] На дан 31. јануара, постигао је два гола у побједи од 4:2 против Кадиза, такође постигавши први гол из слободног ударца за клуб.[253] На дан 8. фебруара, постигао је два гола у ремију 2:2 против Селте, чиме је дошао до 16 голова на 22 утакмице.[254]

На дан 7. марта, постигао је водећи гол против Реал Мадрида, у дербију Мадрида,али је Реал изједначио голом Бенземе у 88 минуту.[255] На дан 21. марта, постигао је гол у побједи од 1:0 против Алавеса, чиме је дошао до 500 постигнутих голова у каријери.[256]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Позван је у репрезентацију Уругваја до 20 година, за утакмице квалификација за Свјетско првенство 2007. али га његов тадашњи клуб — Гронинген, није пустио.[257] Уругвај се пласирао на првенство, на којем је Суарез играо и постигао је два гола на четири утакмице.[258] Први гол је постигао у групној фази, у ремију 2:2 против Шпаније,[259] након чега је дао гол у осмини финала, у поразу 2:1 од Сједињених Америчких Држава након продужетака и Уругвај је испао.[260]

За сениорску репрезентацију Уругваја, дебитовао је 8. фебруара 2007, на пријатељској утакмици против Колумбије. У 85 минуту утакмице, добио је други жути картон и искључен је, а Уругвај је побиједио 3:1.[39][257] У квалификацијама за Свјетско првенство 2010. играо је на 19 од 20 утакмица и постигао је пет голова.[258]

Свјетско првенство 2010.[уреди | уреди извор]

Суарез (лијево) и Дијего Форлан на Свјетском првенству 2010.

У јуну 2010, селектор репрезентације — Оскар Табарез, уврстио га је на списак од 23 играча за Свјетско првенство 2010, у Јужној Африци, гдје је чинио нападачки трио са Дијегом Форланом и Едисоном Каванијем.[261] Уругвај је почео првенство ремијем 0:0 против Француске.[262] На утакмици другог кола, у побједи од 3:0 против Јужноафричке Републике, изборио је пенал из којег је Форлан дао гол, након чега је асистирао Алвару Переири за гол у судијској надокнади времена.[263] У последњој утакмици групне фазе, постигао је гол у побједи од 1:0 против Мексика, након асистенције Каванија и проглашен је за играча утакмице,[264][265] а Уругвај је завршио на првом мјесту у групи А и прошао у нокаут фазу.[264][265]

У осмини финала, у побједи од 2:1 против Јужне Кореје, постигао је оба гола. Први је да у 8 минуту на асистенцију Форлана, док је други дао у 80 минуту, након што је предриблао одбрамбене играче и шутирао,[266] а због своје игре, поново је проглашен за играча утакмице.[266] Након побједе, Уругвај се пласирао у четвртфинале Свјетског првенства први пут након 1970.[267] У четвртфиналу, против Гане, резултат је био 1:1 у регуларном дијелу и играли су се продужеци. У последњем минуту продужетака, блокирао је ударац [Стивен Апија|Стивена Апије]] на гол линији,[268] на одбијену лопту је натрчао Доминик Адија, а Суарез је зауставио његов ударац на гол линији рукама, направивши професионални фаул,[69] како би спасио сигурни гол којим би Гана побиједила, због чега је добио црвени картон.[269] Асамоа Ђан је шутирао пенал, али је погодио пречку,[268] а Суарез, који је остао да види пенал, славио је због промашаја, након чега је отишао у свлачионицу.[270][271] На пенале, Уругвај је побиједио 4:2 и пласирао се у полуфинале.[268][272]

{{quote box|width=27%|align=left|quote=„Божија рука сада припада мени. Моја је права Божија рука.“|source=—Суарез, након што је користио руку у четвртфиналу Свјетског првенства против Гане, поредећи са голом који је постигао Дијего Марадона на Свјетском првенству [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986], а који је назван „Божија рука“.[273]}}

Након утакмице, изјавио је: „направио сам одбрану првенства.“[269] Рекао је да није имао других могућности осим да реагује инстинктивно и да би поново урадио исто како би помогао тиму да побиједи.[274] Селектор Гане — Милован Рајевац, изјавио је да је потез био неправедан,[270] а Суареза је назвао зликовцем и варалицом.[275][274] Навијачи и медији у Уругвају, описали су га као хероја.[69][276] Због црвеног картона, аутоматски је суспендован једну утакмицу и није могао да игра у полуфиналу, а медији су то описали као пожртвованост јер није била велика шанса да ће Гана промашити пенал и да ће Уругвај касније побиједити.[40][275]

Пошто је због црвеног картона био суспендован у полуфиналу против Холандије,[277] Уругвају је недостајао други нападач [уз Форлана], који је лукав и покретљив[278] и Уругвај је изгубио 3:2.[279][280] Вратио се у утакмици за треће мјесто против Њемачке, а навијачи су му звиждали сваки пут кад би примио лопту, због потеза против Гане.[281] Асистирао је Каванију код првог гола Уругваја,[282] али је Њемачка побиједила 3:2, голом Самија Хедире у финишу.[281] During the tournament, На првенству, одиграо је укупно 543 минута на шест утакмица и постигао је три гола.[283]

Копа Америка 2011.[уреди | уреди извор]

Суарез у дресу Уругваја, након освајања Копа Америке 2011.

Након Свјетског, уврштен је у тим за Копа Америку 2011. која је одржана у Аргентини. У утакмици против кола групне фазе, постигао је изједначујући гол у ремију 1:1 против Перуа, који је повео голом Паола Герера.[284] У утакмици другог кола, против Чилеа, асистирао је Переири за гол у ремију 1:1,[285] након чега је Уругвај побиједио Мексико у последњем колу и пласирао се у нокаут фазу са другог мјеста,[286] са укупно пет бодова и без пораза.[287]

У четвртфиналу, Уругвај је играо против Аргентине. Утакмица је завршена 1:1, а Уругвај је побиједио 5:4 на пенале; Суарез је подигао из пенала, док је за Аргентину промашио Карлос Тевез.[288][289] У полуфиналу, постигао је оба гола у побједи 2:0 против Перуа и проглашен је за играча утакмице.[290]

У финалу, Уругвај је играо против Парагваја, 24. јула. Након асистенције Дијега Переза, Суарез је постигао водећи гол у 12 минуту; Форлан је дао гол за 2:0 у 42 минуту, након чега је Суарез асистирао Форлану за 3:0 у 90 минуту[291] и Уругвај је освојио рекордну 15 титулу на Копа Америци, прву од 1995.[292] Суарез је постигао четири гола, уз двије асистенције и проглашен је за најбољег играча турнира.[291][56][293]

Након турнира, у новембру 2011, постигао је сва четири гола у побједи од 4:0 против Чилеа у квалификацијама за Свјетско првенство 2014.[294]

Олимпијске игре 2012.[уреди | уреди извор]

На дан 9. јула 2012, изабран је у састав тима за Олимпијске игре 2012, заједно са саиграчем из Ливерпула — Себастијаном Коатесом.[295] На првој припремној утакмици пред почетак такмичења, против Чилеа, постигао је хет трик, у преокрету Уругваја од 0:2 до побједе 6:4.[296]

Као један од три играча старија од 23 године, именован је за капитена репрезентације.[297] Након побједе у првом колу против Уједињених Арапских Емирата,[298] Уругвај је поражен од Сенегала и Велике Британије и испао је у групној фази, а Суарез није постигао ниједан гол.[299]

Куп Конфедерација 2013.[уреди | уреди извор]

Након освајања Копа Америке, Уругвај се пласирао на Куп Конфедерација 2013, а Суарез је био дио тима. Постигао је гол из слободног ударца са 27 метара, у поразу 2:1 од Шпаније, у првом колу групне фазе, у Рецифеу.[300] У утакмици трећег кола, ушао је у игру у 69 минуту и постигао је два гола, у побједи од 8:0 против Тахитија, чиме је постао најбољи стријелац Уругваја свих времена, са 35 голова, престигавши Форлана.[301] У полуфиналу, Уругвај је изгубио од Бразила 2:1,[302] а у утакмици за треће мјесто изгубио је од Италије 3:2 на пенале.[303]

Свјетско првенство 2014. и трећи инцидент са угризом[уреди | уреди извор]

Суарез (у средини), прославља гол против Енглеске на Свјетском првенству 2014.

Квалификације за Свјетско првенство 2014 завршио је са 11 голова на 14 утакмица.[304] У новембру 2013. Уругвај је побиједио Јордан 5:0 у континенталном плеј офу и пласирао се на првенство.[305]

На дан 22. маја, оперисао је лијево кољено, због чега је био у колицима, што је довело до гласина да неће играти на првенству.[306][307][308] Нашао се на списку играча за првенство, а на првој утакмици групне фазе, против Костарике, након чега је био стартер против Енглеске. Постигао је гол за вођство у 39 минуту на асистенцију Каванија; изједначио је Вејн Руни у 75, а Суарез је постигао свој други гол, за побједу од 2:1 у 85 минуту.[309]

„То су једноставно ствари које се дешавају на терену. Били смо само нас двојица на простору, а он је улетио у мене раменом и тако је и моје око постало овако. Постоје ствари које се дешавају на терену и од њих не бисте требали правити тако велику ствар“.

— Суарез у интервјуу након утакмице против Италије на Свјетском првенству 2014.[310]

„... Изгубио сам равнотежу ... падајући на противника ... Ударио сам се лицем у њега, остављајући малу модрицу на образу и јак бол у зубима.“

— Суарез пред дисциплинским комитетом ФИФА.[311]

„... Истина је да је мој колега Ђорђо Кјелини претрпио физичке посљедице уједа у судару који је претрпио са мном ... Извињавам се Ђорђу Кјелинију и цијелој фудбалској породици. Завјетујем се јавности да више никада неће бити поновљеног инцидента попут овог.“

— Суарез 30. јуна 2014.[312]

На последњој утакмици групне фазе, против Италије, Уругвају је била потребна побједа за пролаз, а Италији је одговарао и реми.[313] У 79 минуту, при резултату 0:0, Суарез се сукобио са Ђорђом Кјелинијем, док је чекао лопту. Поновљени снимак је показао да се Суарез наслонио на Кјелинија и ујео га за раме, након чега је пао и ухватио се за главу, а Кјелини је показивао трагове уједа.[314][315] Инцидент је био главна тема у медијима широм свијета.[316] Фудбалери Италије су протествовали код судије што није казнио Суареза, а Уругвај је добио корнер, након којег је Дијего Годин постигао гол за побједу од 1:0 и пролаз у осмину финала.[314][315][317]

Два дана касније, 26. јуна, дисциплински комитет ФИФА, казнио га је са девет утакмица суспензије из репрезентације, што је значило да неће моћи да настави да игра на првенству, као и на Копа Америци 2015. То је била највећа казна коју је неко добио у историји Свјетског првенства, надмашивши казну од осам утакмица суспензије коју је добио Мауро Тасоти на првенству 1994, јер је поломио нос Луису Енрикеу.[162][318][319] Такође, кажњен је тиме да не смије да има учешћа ни у каквим активностима везаним за фудбал, укључујући тренинг са клубом и улазак на било који стадион четири мјесеца, уз 100,000 швајцарских франака које је морао да уплати комитету.[161][162][318] У комитету је било седам чланова ФИФА, који су прегледали снимак са 34 разна угла камера и одбацили су одбрану Суареза да је угриз посљедица случајног судара, умјесто тога, у саопштењу су навели да је угриз био „промишљен, намјеран и без провокација... Са намјером да га повриједио [Кјелинија] или барем да га дестабилизује.“ Према објави ФИФА, казне су биле велике углавном јер му је то био трећи такав случај и јер није показао кајање због тога што је урадио.[311] Недуго након суспензије, компанија за онлајн клађење — 888poker, раскинула је спонзорски уговор са Суарезом.[320] Уругвај је изгубио у осмини финала 2:0 против Колумбије и испао је са Свјетског првенства.[321]

Истог дана када је објављена казна, фудбалски савез Уругваја изјавио је да ће се жалити на пресуду.[322] Његов адвокат, изјавио је „немамо никаквих сумњи“, по питању кампање која се водила у Европи против Суареза.[323] Бројни Уругвајци бранили су Суареза, наводећи да није сигурно да ли је уопште угризао Кјелинија, а критиковали су већину казни; међу њима био је и предсједник Уругваја — Хосе Мухика, који је казну назвао фашистичком, а ФИФУ „групом старих кучкиних синова“.[324][325] У одбрану Суареза стали су и предсједник фудбалског савеза Уругваја — Вилмар Валдез,[322] Капитен репрезентације — Дијего Лугано[326] и селектор — Оскар Табарез, који се повукао из двије преписке ФИФА у знак протеста.[327] Уругвајски медији су такође углавном подржавали Суареза.[328] Кјелини, који је угрижен, назвао је казну претјераном, док је Међународна унија играча — FIFPro, пружила Суарезу подршку, истичући да фокус мора да му буде на опоравку и озбиљном третману.[327]

Шест дана након инцидента, 30. јуна, извинио се Кјелинију преко друштвене мреже Twitter и обећао је да више никада неће поновити такав инцидент, истичући да је он настао као резултат судара са Кјелинијем.[312][329] Кјелини је одговорио, наговјештавајући да је све заборавио и да се нада да ће му ФИФА смањити казну.[329][330]

На дан 3. јула, фудбалски савез Уругваја уложио је жалбу на казну,[331][332] али је она одбијена од стране ФИФА 10. јула.[333][334][335] Казна га није спрјечавала да пређе у други клуб,[336] а 11. јула, објављено је да је прешао у Барселону.[337][338][339] Неколико дана прије трансфера, његово извињење Кјелинију похвалили су бројни чланови Барселоне, међу којима и предсједник клуба — Јозеп Марија Бартомеу, који је изјавио да је извињење часно. Спортски директор Барселоне — Андони Зубизарета, рекао је да је довољно частан да призна грешку, док је Иван Ракитић, изјавио да Суарез има велики карактер и снагу.[340][341]

Копа Америка 2016. и Свјетско првенство 2018.[уреди | уреди извор]

Суарез против Португала, у четвртфиналу Свјетског првенства 2018.

На дан 25. марта 2016, након више од годину паузе из репрезентације, вратио се у квалификацијама за Свјетско првенство 2018. и постигао је гол за реми 2:2 против Бразила, у Рецифеу.[342] Укључен је у састав тима за Копа Америку сентенарио (2016), али је повреда коју је задобио у финалу Купа, 22. маја, угрозила његово мјесто у тиму.[199][198] Ипак, нашао се на списку од 23 играча, али је морао да пропусти прве двије утакмице групне фазе, у којима је Уругвај изгубио од Мексика и Венецуеле.[343] Није играо ни у утакмици последњег кола, у којој је Уругвај побиједио Јамајку 3:0, али је испао са такмичења.[344]

У последњој утакмици квалификација за Свјетско првенство, постигао је гол у побједи од 4:2 против Боливије, чиме се Уругвај квалификовао на првенство, а Суарез се изједначио са Месијем на врху листе стријелаца у КОНМЕБОЛ квалификацијама, са 21 голом, срушивши рекорд који је држао Ернан Креспо.[345][346] У марту 2018, Уругвај је освојио такмичење Кина куп, на којем је Суарез постигао 50 гол за репрезентацију, у финалу против Чешке, из пенала који је сам изборио, након што га је голман — Јиржи Павленка, фаулирао.[347] На Свјетском првенству 2018, постигао је гол у побједи од 1:0 против Саудијске Арабије, у другом колу групне фазе, на својој стотој утакмици за репрезентацију.[348] У последњој утакмици групне фазе, против Русије, постигао је гол из слободног ударца, у побједи од 3:0, чиме се Уругвај пласирао у осмину финала са првог мјеста у групи, са све три побједе.[349] У осмини финала, асистирао је Каванију за водећи гол, у побједи од 2:1 против Португала и пролаз у четвртфинале,[350] гдје је Уругвај испао од Француске, изгубивши 2:0.[351]

2019—данас: Неуспјех на Копа Америци[уреди | уреди извор]

У марту 2019, нашао се на списку од 23 играча за Копа Америку [[Копа Америка 2019.|2019], у Бразилу.[352] На дан 16. јуна, постигао је трећи гол у побједи од 4:0 против Еквадора, у првом колу групне фазе, а такође је асистирао код гола Николасу Лодеиру.[353]

Уругвај је завршио на првом мјесту на табели и пласирао се у четвртфинале, гдје је играо против Перуа. Током регуларног дијела, поништен му је гол због офсајда, након ВАР-а; утакмица је завршена 0:0, а на пенале, Суарез је једини промашио и Уругвај је испао.[354]

У побједи од 2:1 против Чилеа, у првом колу, постигао је први гол у оквиру јужноамеричких квалификација за Свјетско првенство 2022, поставши тако први фудбалер у историји који је дао први гол у квалификацијама за три различита Свјетска првенства, након квалификација 2010. и 2014.[355] Пет дана касније, 14. октобра, постигао је два гола у побједи од 4:2 против Еквадора, чиме је оборио рекорд Роналда по броју голова у међународним такмичарским мечевима од стране јужноамериканца.[356] У трећем колу, постигао је гол из пенала у побједи од 3:0 на гостовању против Колумбије.[357]

Стил игре[уреди | уреди извор]

Суарез у дресу Ливерпула, на утакмици против Евертона 2012.

Велики број прилика за гол ствара јаким ударцем[257] и добром техником.[257][358] Познат по директном трчању на противничке играче, склон је томе да им протура лопту кроз ноге.[359] Навијачи Ливерпула, како би истакли колико је добар, носили су банер на којем је писало може протурити лопту кроз ноге сирени.[360] Означен од стране многих као један од најбољих нападача свих времена,[361][362][363][364][365][366][367] добар је голгетер, који је био најбољи стријелац у три различите најјаче европске лиге, што је прије њега успио да оствари само Руд ван Нистелрој.[368]

Хари Редкнамп је изјавио да Суарез може да игра на било којој позицији у нападу, као најистуренији играч или као други нападач. Селектор репрезентације Уругваја — Оскар Табарез, назвао га је елитним фудбалером међу нападачима у свијету,[369] док је тренер Ливерпула — Кени Даглиш, изјавио: „он је интелигентан, имао је фантастично образовање у Ајаксу.“[370] Бивши нападач Ливерпула — Џон Олдриџ, рекао је да му његове способности омогућавају да дође у позицију да постигне гол и избјегне одбрамбене играче.[371][372] Тијери Анри, рекао је да је Суарез најбољи нападач на свијету, изјавивши: „он има све, Он вам је у лице, арогантан је, на добар начин, може да постигне гол из волеја, може да постигне главом. Он има опаку страну своје игре и нећу то назвати варањем. Зна да постиже голове.“[373]

Хваљен је због свог рада на терену,[371] and his quickness[370] који му омогућава да напада споља.[358] Такође, често заварава противнике као да ће да добаци лопту, што је у склопу његовог стила дриблинга.[374] Током периода у Барселони, био је познат по томе што често постиже голове из волеја или полуволеја.[375][376] Стекао је и репутацију да често постиже акробатске голове, шутирајући без равнотеже или у ваздуху или маказицама.[377][378][379]

Суарез је у дресу Ајакса.

Ствара велики број прилика за гол за саиграче, због своје визије и способности за добар пас и има велики број асистенција током каријере, а у сезони 2015/16, завршио је као најбољи асистент Ла лиге.[380] Бивши капитен Ливерпула — Стивен Џерард, у својој аутобиографији, истакао да да је Суарез несебичан, написавши: „необична је комбинација, бити изванредан фудбалер који је способан да користи свој дар како би несебично асистирао и стварао шансе за гол саиграчима“, а додао је: „Он постиже голове. Тешко је и ужасно играти против њега. Имате шансу да побиједите било кога на свијету са Луисом Суарезом у тиму.“[381][382]

Поред тога што је плодан играч, често је хваљен због јаког менталитета и жеље за побједом. Његов бивши саиграч из Ливерпула — Џордан Хендерсон, назвао га је ратником, истичући да његов став улива самопоуздање међу његовим саиграчима.[383] Џерард је похвалио његову жељу за успјехом, написавши: „Луис је играо за побједу на тренингу 5 на 5, као да јури Лигу шампиона или Свјетско првенство. Ако би његов тим изгубио, био би љут; увијек очајнички жели да побиједи.“[382] Тренер Атлетико Мадрида — Дијего Симеоне, похвалио је Суареза због жеље и енергије коју је донио клубу.[384] Суарез је сам, у својој аутобиографији, изјавио да је тип играча који би убио самог себе само да спријечи гол у 90 минуту.[385]

Бивши тренер Ајакса — Марко ван Бастен, критиковао је Суареза због склоности да добија жуте картоне.[48] Ван Бастен је изјавио да је имао затегнут однос са Суарезом,[48] али је додао: „Луис је непредвидљив, тешко је утицати на њега, али то га чини посебним.“[48] У то вријеме, Суарез је био доминантан, али није успијевао да свој труд претвори у голове.[386] Упркос својој слабости, издвајао се као лидер Ајакса.[74]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Често је оптуживан за симулирање фаулова како би добио прекршај.[29][387][388][389] Његов тренер, саиграчи и бројни стручњаци, изјавили су да због репутације коју има код судија, често му се не свирају прави пенали.[390][391] У јануару 2013, признао је да је симулирао прекршај током утакмице против Стоук Ситија у октобру 2012, због чега је тренер Ливерпула — Брендан Роџерс, изјавио да су његови поступци неприхватљиви да бити кажњен интерно од стране клуба.[392] Током утакмице против Португала на Свјетском првенству 2018, након судара са играчима Португала, двапут је реаговао као да је повриједио главу, иако му играчи нису дотакли главу.[393]

Постао је озлоглашен због тога што је више пута угризао противничке играче. На утакмици против Италије на Свјетском првенству 2014, на поновљеном снимку, дјеловало је као да угризао Кјелинија, због чега је суспендован на четири мјесеца. Док је играо за Ливерпул, угризао је Ивановића током утакмице са Челсијем, због чега је кажњен са десет утакмица суспензије; док је играо за Ајакс.[112] Такође, оптужен је за ударање противника у Премијер лиги и Лиги Европе.[394][395][396][397]

Због симулирања, уједања, ударања и других контроверзи, често је означаван као штеточина и варалица.[398][399] У децембру 2013, шпански фудбалски сајт — El Gol Digital, смјестио је Суареза на пето мјесто своје листе најпрљавијих фудбалера.[400]

Медији и спонзорства[уреди | уреди извор]

Имао је уговор са њемачком компанијом за производњу спортске опреме — Adidas, након чега је раскинуо уговор и потписао за ривалску компанију — Puma 2018.[401] Године 2014, учествовао је у реклами за Beats Electronics, заједно са другим фудбалерима, као што су Анри и Нејмар, а тема је била „Игра прије игре“ и ритуал слушања музике прије утакмица.[402] У Уругвају, појављивао се у рекламама за Abitab, Antel, Cablevisión, Garnier, Pepsi и Samsung.[403][404]

Појављује се у серији видео игара FIFA, од стране компаније — EA Sports, а због његове суспензије након Свјетског првенства 2014, играчи видео игре FIFA 15, нису могли да га изаберу у тим док му није истекла суспензија, 26. октобра.[405]

На друштвеној мрежи Instagram, има преко 35 милиона пратилаца до маја 2020, што је највише од било које особе из Уругваја.[406][407]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Суарез је рођен у Салту, у Уругвају, од родитеља Сандре Дијаз и Родолфа Суареза, као четврти од седморо дјеце.[40][408] Његов старији брат — Паоло Суарез, био је професионални фудбалер, који је последње играо за Исидоро Метапан из Ел Салвадора.

Са породицом се преселио у Монтевидео, са седам година, а родитељи су му се разишли када је имао девет година.[408] У Монтевидеу, развио је фудбалске вјештине на улици,[37][408] а такође је радио као улични чистач, са 15 година.[36] Контраст између живота у Европи и сиромаштва у Уругвају наведен је као један од фактора који је допринио томе да буде агресиван на терену, као и могуће објашњење за опроштајније ставове уругвајске јавности и штампе према таквим случајевима, у поређењу са Европом.[36] Осим матерњег језика, прича још холандски и енглески.[409][410]

Мурал Суареза у његовој бившој школи у Монтевидеу.

Суарез је мелез, а јавни записи упућују на то да му је дјед био црнац.[411] Прича око етничког поријекла највише је избила у јавности након што је увриједио Евру на расној основи. На саслушању, објашњено је да је употреба ријечи negro била у пријатељском смислу, а његова мајка је изјавила да се то код њих користи у пријатељском смислу и да је то исто као када некога назовете дебелим, мршавим или слично.[412]

Са Софијом Балби почео је да излази са 15 година, у Монтевидеу. Софијина породица се преселила у Барселону 2003, а Суарез се фокусирао на побољшање фудбалских способности јер је хтио да се пресели код ње у Европу, како би јој био ближи.[36] Вјенчали су се 2009, 2010. добили су кћерку којој су дали име Делфина, након чега су добили два сина: Бенџамина 2013. и Лаутија 2018. Ћерки су дали име Делфина, јер је то анаграм на Енфилд, стадион његовог бившег клуба — Ливерпула,[413][40][414] а има истетовирано њено име на ручном зглобу, коју љуби у склопу прославе голова; његова прослава налази се и у видео игри FIFA 15, по имену „пољуби зглоб“[415][416] Године 2014, преселио се у Барселону, што му је омогућило да живи ближе Софијиним родитељима, а након трансфера, изјавио је: „Ливерпул је урадио све што је могао да би ме задржао, али играти и живјети у Шпанији, гдје живи породица моје жене, је дугогодишњи сан и амбиција. Вјерујем да је сада прави тренутак.“[417] Године 2014. објавио је аутобиографију Прелазећи линију — моја прича.[418][419] Пошто је у браку са држављанком Италије, у септембру 2020. полагао је Б1 испит како би добио италијанско држављанство, јер је хтио да пређе у Јувентус.[420] положио је испит, након чега је тужилаштво тврдило да има доказе да је испит намјештен и да је раније договорено коју ће оцјену добити без обзира на то што не зна језик,[421] због чега није прешао у Јувентус.[422]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клубови[уреди | уреди извор]

Ажурирано након утакмице игране 22. маја 2021.[423][424]
Клуб Сезона Лига Куп[а] Лига куп[б] Континентално Остало Укупно
Лига Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол.
Насионал 2004/05.[425] Уругвајска Примера 0 0 1[в] 0 0 0 1 0
2005/06.[423] 27 10 3[в] 0 4[г] 2 34 12
Укупно 27 10 4 0 4 2 35 12
Гронинген 2006/07.[424] Ередивизие 29 10 2 1 2[д] 1 4[ђ] 3 37 15
Ајакс 2007/08.[424] Ередивизие 33 17 3 2 4[е] 1 4[ђ] 2 44 22
2008/09.[424] 31 22 2 1 10[д] 5 43 28
2009/10.[424] 33 35 6 8 9[ж] 6 48 49
2010/11.[424] 13 7 1 1 9[з] 4 1[и] 0 24 12
Укупно 110 81 12 12 32 16 5 2 159 111
Ливерпул 2010/11.[426] Премијер лига 13 4 0 0 0 0 0 0 13 4
2011/12.[427] 31 11 4 3 4 3 39 17
2012/13.[428] 33 23 2 2 1 1 8[ж] 4 44 30
2013/14.[429] 33 31 3 0 1 0 37 31
Укупно 110 69 9 5 6 4 8 4 133 82
Барселона 2014/15.[430] Ла лига 27 16 6 2 10[з] 7 43 25
2015/16.[431] 35 40 4 5 9[з] 8 5[ј] 6 53 59
201617.[432] 35 29 6 4 9[з] 3 1[к] 1 51 37
2017/18.[433] 33 25 6 5 10[з] 1 2[к] 0 51 31
2018/19.[434] 33 21 5 3 10[з] 1 1[к] 0 49 25
2019/20.[435] 28 16 0 0 7[з] 5 1[к] 0 36 21
Укупно 191 147 27 19 55 25 10 7 283 198
Атлетико Мадрид 2020/21.[436] Ла лига 32 21 0 0 6[з] 0 38 21
Укупно у каријери 499 338 50 37 6 4 107 46 23 14 685 439
  1. ^ Укључује КНВБ куп, ФА куп и Куп краља
  2. ^ Укључује Енглески Лига куп
  3. ^ а б Наступ(и) у Копа Либертадоресу
  4. ^ Два наступа и два гола у плеј офу Уругвајске Примере
  5. ^ а б Наступ(и) у Купу УЕФА
  6. ^ а б Наступ(и) у плеј офу Ередивизие
  7. ^ Два наступа и један гол у Лиги шампиона, два наступа у Купу УЕФА
  8. ^ а б Наступ(и) у Лиги Европе
  9. ^ а б в г д ђ е ж Наступ(и) у Лиги шампиона
  10. ^ Наступ у Суперкупу Холандије (Јохан Кројф шилд)
  11. ^ Један наступ и један гол у УЕФА суперкупу, два наступа у Суперкупу Шпаније, два наступа и пет голова на Свјетском клупском првенству
  12. ^ а б в г Наступ(и) Суперкупу Шпаније

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Ажурирано након утакмице игране 13. новембра 2020. [437]
Наступи и голови за репрезентацију по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Уругвај
2007 6 2
2008 10 4
2009 12 3
2010 11 7
2011 13 10
2012 8 4
2013 16 9
2014 6 5
2015
2016 8 3
2017 5 2
2018 11 6
2019 7 4
2020 3 4
Укупно 116 63

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Кључ
пенал Гол из пенала
Голови за репрезентацију, по датумима, са приказом стадиона, противника, резултата и такмичења.
Број Наступ Датум Стадион Противник Гол за Коначан резултат Такмичење Реф.
1 3 13. октобар 2007. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Боливија
1:0
5:0
Квалификације за Свјетско првенство 2010. [438]
2 5 18. новембар 2007.  Чиле
1:0
2:2
[439]
3 7 6. фебруар 2008.  Колумбија
2:2
2:2
Пријатељска [440]
4 8 25. мај 2008. Рурстадион, Бохум, Њемачка  Турска
1:0
3:2
[441]
5
2:2
6 9 28. мај 2008. Стадион Улевал, Осло, Норвешка  Норвешка
1:1
2:2
[442]
7 21 10. јун 2009. Стадион Полидепортиво, Пуерто Ордаз, Венецуела  Венецуела
1:1
2:2
Квалификације за Свјетско првенство 2010. [443]
8 24 9. септембар 2009. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Колумбија
1:0
3:1
[444]
9 25 10. октобар 2009. Олимпико Атахуалпа, Кито, Еквадор  Еквадор
1:1
2:1
[445]
10 29 3. март 2010. АФГ арена, Санкт Гален, Швајцарска   Швајцарска
2:1
3:1
Пријатељска [446]
11 33 22. јун 2010. Краљевски стадион Бафокенг, Рустенбург, Јужноафричка Република  Мексико
1:0
1:0
Свјетско првенство 2010. [447]
12 34 26. јун 2010. Стадион Нелсон Мандела Беј, Порт Елизабет, Јужноафричка Република  Јужна Кореја
1:0
2:1
[448]
13
2:1
14 37 8. октобар 2010 Стадион Бунг Карно, Џакарта, Индонезија  Индонезија
2:1
7:1
Пријатељска [449]
15
3:1
16
5:1
17 41 8. јун 2011. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Холандија
1:0
1:1
[450]
18 43 4. јул 2011. Сан Хуан дел Бисентенарио, Сан Хуан, Аргентина  Перу
1:1
1:1
Копа Америка 2011. [451]
19 47 19. јул 2011. Градски стадион, Ла Плата, Аргентина  Перу
1:0
2:0
[452]
20
2–0
21 48 24. јул 2011. Монумента, Буенос Ајрес, Аргентина  Парагвај
1:0
3:0
[453]
22 50 7 October 2011 Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Боливија
1:0
4:2
Квалификације за Свјетско првенство 2014. [454]
23 52 11. новембар 2011.  Чиле
1:0
4:0
[455]
24
2:0
25
3:0
26
4:0
27 54 25. мај 2012. Стадион Локомотиве, Москва, Русија  Русија
1:0
1:1
Пријатељска [456]
28 56 10. јун 2012. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Перу
1:0
4:2
Квалификације за Свјетско првенство 2014. [457]
29 59 16. октобар 2012. Стадион Ернандо Силес, Ла Паз, Боливија  Боливија
1:4
1:4
[458]
30 60 14. новембар 2012. ПГЕ арена, Гдањск, Пољска  Пољска
3:1
3:1
Пријатељска [459]
31 62 22. март 2013. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Парагвај
1:0
1:1
Квалификације за Свјетско првенство 2014. [460]
32 64 5. јун 2013.  Француска
1:0
1:0
Пријатељска [461]
33 65 16. јун 2013. Арена Пернамбуко, Рецифе, Бразил  Шпанија
1:2
1:2
Куп Конфедерација [462]
34 67 23. јун 2013. Француска Полинезија Тахити
7:0
8:0
[463]
35
8:0
36 70 14. август 2013. Стадион Мијађи, Рифу, Јапан  Јапан
3:0
4:2
Кирин куп 2013. [464]
37 71 6. септембар 2013. Национални стадион, Лима, Перу  Перу
1:0пенал
2:1
Квалификације за Свјетско првенство 2014. [465]
38
2:0
39 74 15. октобар 2013. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Аргентина
2:1
3:2
[466]
40 78 19. јун 2014. Арена Коринтијанс, Сао Пауло, Бразил  Енглеска
1:0
2:1
Свјетско првенство 2014. [467]
41
2:1
42 81 13. октобар 2014. Стадион Ал Бураими, Ал Бураими, Оман  Оман
1:0
3:0
Пријатељска [468]
43
2:0
44 82 13. новембар 2014. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Костарика
1:1
3:3
[469]
45 83 25. март 2016. Арена Пернамбуко, Рецифе, Бразил  Бразил
2:2
2:2
Квалификације за Свјетско 2018. [470]
46 86 6. септембар 2016. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Парагвај
3:0
4:0
[471]
47 88 11. октобар 2016. Стадион Метрополитано Роберто Мелендез, Баранквиља, Колумбија  Колумбија
2:1
2:2
[472]
48 95 10. октобар 2017. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Боливија
3:1
4:2
[473]
49
4:1
50 96 23. март 2018. Спортски комплекс Гуангџи, Нанинг, Кина  Чешка
1:0
2:0
Кина куп 2018. [474]
51 98 7. јун 2018. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Узбекистан
2:0пенал
3:0
Пријатељска [475]
52 100 20. јун 2018. Ростов арена, Ростов на Дону, Русија  Саудијска Арабија
1:0
1:0
Свјетско првенство 2018. [476]
53 101 25. јун 2018. Космос арена, Самара, Русија  Русија
1:0
3:0
[477]
54 104 7. септембар 2018. Стадион NRG, Хјустон, САД  Мексико
2:1
4:1
Пријатељска [478]
55
3:1пенал
56 107 7. јун 2019. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Панама
2:0
3:0
[479]
57 108 16. јун 2019. Минеирао, Бело Оризонте, Бразил  Еквадор 3:0 4:0 Копа Америка 2019. [480]
58 109 20. јун 2019. Гремио арена, Порто Алегре, Бразил  Јапан 1:1 2:2 [481]
59 113 18. новембар 2019. Стадион Бломфилд, Тел Авив, Израел  Аргентина 2:1 2:2 Пријатељска [482]
60 114 8. октобар 2020. Стадион сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Чиле 1:0пенал 2:1 Квалификације за Свјетско првенство 2022. [483]
61 115 13. октобар 2020. Стадион Родриго Паз Делгадо, Кито, Еквадор  Еквадор 1:4Penalty 2:4 [484]
62
2:4penalty
63 116 13. новембар 2020. Стадион Метрополитано Роберто Мелендез, Баранквиља, Колумбија  Колумбија 2:0пенал 3:0 [485]

Напомена: У утакмици против Перуа у оквиру квалификација за Свјетско првенство 2014, Уругвај је побиједио 4:2. Првобитни извјештај ФИФА показује да је Суарез постигао први гол, али је такође ФИФА објавила нови извјештај, у којем пише да је Себастијан Коатес стријелац.[486][487] Други извори такође приписују гол Коатесу.[488] а такође је Суарез сам изјавио да је Коатес дао гол и он није наведен.

Успјеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Насионал[489]

  • Прва лига Уругваја (1): 2005/06

Ајакс[489]

Ливерпул[489]

Барселона[489]

Атлетико Мадрид

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Уругвај[489]

Индивидуално[уреди | уреди извор]

  • Фудбалер године Ајакса (2): 2008/09, 2009/10[491]
  • Фудбалер године у Холандији (1): 2009/10[492]
  • Најбољи стријелац Ередивизие (1): 2009/10[493]
  • IFFHS најбољи стријелци у првим лигама (3): 2010, 2014, 2016[494]
  • Најбољи играч Копа Америке (1): 2011[495]
  • Идеални тим Копа Америке (1): 2011[496]
  • Фифина Златна лопта: 6 мјесто 2011,[497] 5 мјесто 2015[498]
  • Златна лопта: 4 мјесто 2016[499]
  • Најбољи ФИФА фудбалер: 5 мјесто 2016[500]
  • Тим сезоне Премијер лиге (2): 2012/13,[501] 2013/14[502]
  • Фудбалер године Ливерпула (2): 2012/13,[503] 2013/14[504]
  • Играч мјесеца Премијер лиге (2): децембар 2013, март 2014[505]
  • Играч године Ливерпула по избору играча: 2013/14[504]
  • Гол сезоне Ливерпула (1): 2013/14[504]
  • Играч године у Енглеској по избору играча (1): 2013/14[506]
  • Играч године у Енглеској по избору новинара (1): 2013/14[507]
  • Фудбалер године Премијер лиге (1): 2013/14[505]
  • Најбољи стријелац Премијер лиге (1): 2013/14[505]
  • Играч године у Енглеској по избору навијача (1): 2013/14[508]
  • Златна копачка (2): 2013/14, 2015/16[509][510]
  • УЕФА најбољи фудбалер Европе: 8 мјесто 2014, 2 мјесто 2015, 4 мјесто 2016[182][511]
  • Трофеј ЕФЕ (1): 2014/15[512]
  • Тим сезоне Лиге шампиона (2): 2014/15, 2015/16[513]
  • Тим сезоне по избору европских медија (3): 2013/14, 2014/15, 2015/16[514]
  • Златна лопта на Свјетском клупском првенству (1): 2015[186]
  • Најбољи стријелац на Свјетском клупском првенству (1): 2015[186]
  • Најкориснији играч финала Свјетског клупског првенства (1): 2015[515]
  • Трофеј Пичичи (најбољи стријелац Ла лиге) (1): 2015/16[510]
  • Најбољи стријелац Купа краља (1): 2015/16[516]
  • Играч године Ла лиге (1): 2015/16[517]
  • Играч сезоне Барселоне (1): 2015/16[518]
  • Тим сезоне Ла лиге (2): 2015/16, 2016/17[519][520]
  • FIFPro најбољих 11 (1): 2016[521]
  • ФИФА FIFPro најбољих 11 други тим (3): 2014, 2015, 2017[522][523][524]
  • ФИФА FIFPro најбољих 11 трећи тим (1): 2018[525]
  • ФИФА FIFPro најбољих 11 четврти тим (1): 2013[526]
  • FIFA ФИФА FIFPro најбољих 11 номинација: 2019 (седми нападач)[527]
  • Играч мјесеца Ла лиге (4): мај 2016, децембар 2017,[528] октобар 2018, децембар 2019[529]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „FIFA Club World Cup Japan 2015: List of Players: FC Barcelona” (PDF). 11. 12. 2015. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 11. 12. 2015. Приступљено 11. 12. 2015. 
  2. ^ „Agreement with Atlético Madrid for the transfer of Luis Suárez”. www.fcbarcelona.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-24. 
  3. ^ „The 100 best footballers in the world 2013 – interactive”. The Guardian. 20. 12. 2013. Приступљено 1. 1. 2014. 
  4. ^ „Uruguay's Suárez, Known for Biting, Leaves Mark on World Cup”. The New York Times. 25. 6. 2014. 
  5. ^ „Uruguay v England: Luis Suarez proved he is best in the world, says Peter Taylor”. SkySports. 
  6. ^ Quarrell, Dan (21. 9. 2015). „Why Luis Suarez is better than Lionel Messi and Cristiano Ronaldo – Cristian Rodriguez”. Eurosport. Приступљено 22. 9. 2015. 
  7. ^ „The 100 best footballers in the world 2016 – interactive”. The Guardian. 20. 12. 2016. 
  8. ^ „Thierry Henry considers Suarez the best striker in the world”. Hitc. 19. 7. 2014. Приступљено 19. 7. 2014. 
  9. ^ „Luis Suarez: The best striker in Barcelona's history”. Marca. 24. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  10. ^ а б в „Outrageous assist tees up Suarez's 300th”. Fox Sports. 1. 11. 2015. 
  11. ^ Shaw, Chris (24. 12. 2017). „Luis Suarez celebrates 400-goal landmark”. Liverpool FC. Приступљено 24. 12. 2017. 
  12. ^ „Adiós, pistolero”. El Periódico (на језику: шпански). 24. 9. 2020. 
  13. ^ а б „Revealed: How much Luis Suarez really cost Barcelona”. The Telegraph (на језику: енглески). 28. 3. 2016. Приступљено 24. 8. 2016. 
  14. ^ „Liverpool confirm Luis Suárez's £75m move to Barcelona pending medical”. The Guardian. 11. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2014. Приступљено 24. 8. 2014. 
  15. ^ „Luis Suárez gana su segunda Bota de Oro” (на језику: шпански). CNN. 16. 5. 2016. Приступљено 16. 5. 2016. 
  16. ^ а б Crawford, Stephen (14. 5. 2016). „Luis Suarez: Barca's highest-scoring Uruguayan tops goals AND assist charts”. Goal.com. 
  17. ^ а б „Luis Suarez Player Profile”. ESPN. 14. 5. 2016. 
  18. ^ „Neki stari dugovi - Suarez "packama" dočekan u Atletiku”. rts.rs. 25. 9. 2020. Приступљено 4. 6. 2021. 
  19. ^ „Atletiko je šampion Španije, Suarez doneo titulu!”. rts.rs. 22. 5. 2021. Приступљено 4. 6. 2021. 
  20. ^ De Menezes, Jack (24. 6. 2014). „Luis Suarez bite: Uruguay striker accused of biting Giorgio Chiellini in latest controversy during World Cup clash”. The Independent. Приступљено 24. 6. 2014. 
  21. ^ Borden, Sam (25. 6. 2014). „Uruguay's Suárez, Known for Biting, Leaves Mark on World Cup”. New York Times. Приступљено 25. 6. 2014. 
  22. ^ а б „Luis Suárez: 'The Cannibal of Ajax'?”. The Guardian. Associated Press. 22. 11. 2010. Приступљено 23. 8. 2011. 
  23. ^ а б Fifield, Dominic (21. 4. 2013). „Luis Suárez's bite has proven again he is a liability, even at his peak”. The Guardian. Приступљено 21. 4. 2013. 
  24. ^ „Luis Suarez bites Giorgio Chiellini: Uruguay striker's career flashpoints”. The Daily Telegraph. London. 24. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 25. 06. 2014. Приступљено 25. 6. 2014. 
  25. ^ „Luis Suarez: a history of controversy”. ITV. 24. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2014. Приступљено 25. 6. 2014. 
  26. ^ а б „Luis Suárez: 10 previous controversies involving the Liverpool striker”. The Guardian. 21. 4. 2013. Приступљено 25. 6. 2014. 
  27. ^ а б „Liverpool striker Luis Suarez handed eight-match FA ban”. BBC Sport. 20. 12. 2011. Приступљено 20. 12. 2011. 
  28. ^ а б Suárez, Luis (3. 1. 2012). „Statement from Luis Suarez”. Liverpool FC Official Website. Архивирано из оригинала на датум 19. 2. 2015. Приступљено 25. 6. 2014. 
  29. ^ а б „World Cup: England striker Daniel Sturridge insists he won't cheat to win”. Sky Sports. Приступљено 25. 6. 2014. 
  30. ^ „Luis Suarez diving: Liverpool boss Brendan Rodgers reveals anger”. BBC Sport. Приступљено 19. 1. 2013. 
  31. ^ а б „Suarez: Why I used to watch Batistuta”. Liverpool FC. Приступљено 15. 8. 2018. 
  32. ^ Suárez Capítulo 1: El "Salta", aquel pibe de barrio Архивирано 1 август 2017 на сајту Wayback Machine – Enrique Arrillaga / Ángel Asteggiante, El País, 19 October 2014
  33. ^ „World Cup 2018: The making of Uruguay and Barcelona forward Luis Suarez”. BBC Sport. 14. 6. 2018. Приступљено 14. 6. 2018. 
  34. ^ „Looking back at el pistolero's time at the Kop”. El Arte Del Futbol (на језику: енглески). 2019-07-23. Приступљено 2020-05-27. 
  35. ^ а б в г Pearce, James (9. 2. 2011). „Luis Suarez's rise from the streets of Montevideo to Liverpool FC hero – part one”. Liverpool Echo. Trinity Mirror. стр. 2. Приступљено 21. 8. 2011. 
  36. ^ а б в г д Thompson, Wright (27. 5. 2014). „Portrait of a Serial Winner”. ESPN The Magazine. Приступљено 22. 6. 2014. 
  37. ^ а б в Suarez, Luis. „Biography – My History”. Media Base Sports. Архивирано из оригинала на датум 6. 8. 2011. Приступљено 21. 8. 2011. 
  38. ^ а б „Football: Luis Suárez”. FootballDatabase.eu. Приступљено 31. 1. 2011. 
  39. ^ а б в г д ђ Pearce, James (9. 2. 2011). „Luis Suarez's rise from the streets of Montevideo to Liverpool FC hero – part one”. Liverpool Echo. Trinity Mirror. стр. 3. Архивирано из оригинала на датум 23. 3. 2012. Приступљено 22. 8. 2011. 
  40. ^ а б в г д Lyttleton, Ben (4. 7. 2010). „In Suarez's absence Uruguay will lean even more heavily on Forlan”. SI.com. CNN. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2010. Приступљено 21. 8. 2011. 
  41. ^ FC Groningen Vitesse 2006. 10. 1. 2013 — преко YouTube. 
  42. ^ „Soccer: Ajax signs Uruguayan international Luis Suarez”. Mathaba News Network. 10. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 27. 8. 2014. Приступљено 22. 8. 2011. 
  43. ^ „2006/07 UEFA Cup – History – Partizan-Groningen”. UEFA.com. 14. 9. 2006. Архивирано из оригинала на датум 4. 10. 2013. Приступљено 22. 8. 2011. 
  44. ^ а б в Pearce, James (9. 2. 2011). „Luis Suarez's rise from the streets of Montevideo to Liverpool FC hero – part one”. Liverpool Echo. Trinity Mirror. стр. 4. Приступљено 22. 8. 2011. 
  45. ^ „Ajax made to pay for Suárez”. UEFA.com. UEFA. 9. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2013. Приступљено 21. 8. 2011. 
  46. ^ а б „Ajax sign Luis Suárez”. Ajax.nl. AFC Ajax. 9. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2012. Приступљено 28. 8. 2011. 
  47. ^ „Suarez swaps Ajax for Liverpool”. Ajax.nl. AFC Ajax. 28. 1. 2011. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2011. Приступљено 24. 8. 2011. 
  48. ^ а б в г д ђ е „The Luis Suarez story part two – new Liverpool FC star always one to hit the headlines”. Liverpool Echo. 10. 2. 2011. стр. 1. Приступљено 22. 8. 2011. 
  49. ^ „Match photos Ajax – sc Heerenveen (4–1)”. Ajax.nl. AFC Ajax. 26. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2012. Приступљено 25. 8. 2011. 
  50. ^ „Dutch Eredivisie Table 2007-08”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 27. 5. 2020. 
  51. ^ „Liverpool agree Suarez fee”. ESPN Soccernet. 28. 1. 2011. Приступљено 28. 8. 2011. 
  52. ^ „Match Report: ADO Den Haag v Ajax Amsterdam”. ESPN. 8. 3. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 
  53. ^ „Report: FC Utrecht v Ajax Amsterdam”. ESPN. 1. 3. 2009. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2018. Приступљено 27. 5. 2020. 
  54. ^ „Dutch Eredivisie Table 2008-09”. ESPN. 2009. Приступљено 27. 5. 2020. 
  55. ^ „Football – Competition: Eredivisie 2008/2009 – Rankings – Scorers”. FootballDatabase.eu. Приступљено 27. 8. 2011. 
  56. ^ а б в г д ђ „7. Luis Suárez Profile”. LiverpoolFC.TV. Liverpool FC. Архивирано из оригинала на датум 28. 8. 2011. Приступљено 25. 8. 2011. 
  57. ^ а б в г „The Luis Suarez story part two – new Liverpool FC star always one to hit the headlines”. Liverpool Echo. Trinity Mirror. 10. 2. 2011. стр. 2. Приступљено 22. 8. 2011. 
  58. ^ „Luis Suarez named Ajax's captain”. Ajax.nl. 15. 7. 2009. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2012. Приступљено 26. 8. 2011. 
  59. ^ „Match: Ajax Amsterdam v RKC Waalwijk”. ESPN Soccernet. 8. 8. 2009. Приступљено 26. 8. 2011. 
  60. ^ Watts, Patrick (21. 8. 2009). „Sensational Suarez hits four for Ayax”. MercoPress. Приступљено 26. 8. 2011. 
  61. ^ „Eredivisie: Suarez bags four as Ajax thrash VVV”. ESPN Soccernet. 20. 9. 2009. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2016. Приступљено 13. 4. 2010. 
  62. ^ „Suarez strikes at the right time”. Ajax.nl. AFC Ajax. 20. 9. 2009. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2012. Приступљено 25. 8. 2011. 
  63. ^ „Suarez lifts Ajax over Roda”. Ajax.nl. AFC Ajax. 4. 2. 2010. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2012. Приступљено 25. 8. 2011. 
  64. ^ „Ajax Amsterdam vs. VVV Venlo – Football Match Report – April 11, 2010 – ESPN”. 2018-06-21. Архивирано из оригинала на датум 2018-06-21. Приступљено 2020-05-15. 
  65. ^ „Ajax reaches Cup quarterfinal with record win”. Ajax.nl. AFC Ajax. 23. 12. 2009. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2012. Приступљено 25. 8. 2011. 
  66. ^ а б „Ajax wins Cup”. Ajax.nl. AFC Ajax. 6. 5. 2010. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2012. Приступљено 27. 8. 2011. 
  67. ^ Baas, Johannes (3. 5. 2010). „Luis Suarez beste eredivisievoetballer van het jaar” [Luis Suarez Eredivisie player of the year] (на језику: холандски). Elsevier. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 3. 5. 2010. 
  68. ^ а б „Suarez veertiende Ajacied met minimaal honderd goals” [Suarez Ajax's fourteenth player with at least one hundred goals] (на језику: холандски). Voetbal International. 28. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 31. 7. 2010. Приступљено 6. 8. 2010. 
  69. ^ а б в г д „The Luis Suarez story part two – new Liverpool FC star always one to hit the headlines”. Liverpool Echo. Trinity Mirror. 10. 2. 2011. стр. 3. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2012. Приступљено 15. 5. 2020. 
  70. ^ „Suarez' hat trick helps Ajax win”. Ajax.nl. AFC Ajax. 29. 8. 2010. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2012. Приступљено 25. 8. 2011. 
  71. ^ „Netherlands » Eredivisie 2010/2011 » 9. Round » AFC Ajax - NAC Breda 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 1. 4. 2021. 
  72. ^ „Ajax accepts Suarez' suspension”. Ajax.nl. AFC Ajax. 24. 11. 2010. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2012. Приступљено 25. 8. 2011. 
  73. ^ „Ajax striker Luis Suárez accepts seven-match ban for biting opponent”. The Guardian (на језику: енглески). Associated Press. 2010-11-24. ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-05-15. 
  74. ^ а б в „The Luis Suarez story part two – new Liverpool FC star always one to hit the headlines”. Liverpool Echo. Trinity Mirror. 10. 2. 2011. стр. 4. Приступљено 23. 8. 2011. 
  75. ^ „Liverpool land Luis Suarez in £22.7m deal with Ajax”. BBC Sport. 31. 1. 2011. Приступљено 2. 2. 2011. 
  76. ^ Smith, Rory (2011-01-28). „Liverpool agree fee for Ajax forward Luis Suárez”. Daily Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2020-05-15. 
  77. ^ „Jubilant farewell Suarez”. Ajax.nl. AFC Ajax. 21. 2. 2011. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2011. Приступљено 26. 8. 2011. 
  78. ^ „Dutch Eredivisie Table 2010-11”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-27. 
  79. ^ Glendenning, Barry (1. 6. 2011). „Football teams for religion”. guardian.co.uk. Приступљено 27. 8. 2011. 
  80. ^ а б „Luis Suárez Statistics”. Voetbal International. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2010. Приступљено 13. 4. 2010. 
  81. ^ Ball, Elliot (31. 1. 2011). „Suarez seals Reds switch”. Sky Sports. Приступљено 31. 1. 2011. 
  82. ^ а б „Luis Suarez nets on Liverpool FC debut”. Liverpool Echo. Trinity Mirror. 2. 2. 2011. Приступљено 27. 8. 2011. 
  83. ^ Jones, Neil (31. 1. 2011). „Liverpool FC hand Luis Suarez Anfield's famous No7 shirt”. Liverpool Echo. Приступљено 26. 8. 2011. 
  84. ^ Sanghera, Mandeep (2. 2. 2011). „Liverpool 2–0 Stoke”. BBC Sport. Приступљено 2. 2. 2011. 
  85. ^ а б Hytner, David (10. 5. 2011). „Luis Suárez steals the show as Liverpool thrash Fulham”. The Guardian. London. Приступљено 28. 8. 2011. 
  86. ^ „Uruguay striker Suarez inspiring Liverpool revival”. NDTVSports.com (на језику: енглески). 21. 8. 2011. Приступљено 2020-05-27. 
  87. ^ „Uruguay striker Suarez inspiring Liverpool revival”. The Times of India. Associated Press. 21. 8. 2011. Приступљено 28. 8. 2011. [мртва веза]
  88. ^ „Suarez voted Player of Tournament at Copa America – People's Daily Online”. en.people.cn. Приступљено 2020-05-27. 
  89. ^ а б Pearce, James (19. 5. 2012). „James Pearce's review of Liverpool FC's 2011/12 season”. Liverpool Echo. стр. 3. Приступљено 26. 6. 2012. 
  90. ^ Bevan, Chris (26. 2. 2012). „Cardiff 2–2 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 26. 6. 2012. 
  91. ^ Rej, Arindam (28. 4. 2012). „Norwich 0 Liverpool 3”. BBC Sport. Приступљено 26. 6. 2012. 
  92. ^ „FIFA Ballon d'Or 2011 – voting results” (PDF). FIFA.com. 9. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012. 
  93. ^ а б „The FA will look into claims Luis Suárez racially abused Patrice Evra”. BBC Sport. 16. 10. 2011. Приступљено 16. 10. 2011. 
  94. ^ „Liverpool's Luis Suárez 'upset' by Patrice Evra's racism claim”. BBC Sport. 16. 10. 2011. Приступљено 16. 10. 2011. 
  95. ^ Taylor, Daniel (16. 11. 2011). „Liverpool's Luis Suárez will plead not guilty to FA racism charge”. The Guardian. London. Приступљено 17. 11. 2011. 
  96. ^ „Liverpool striker Luis Suarez handed eight-match FA ban”. BBC Sport. 20. 12. 2011. Приступљено 20. 12. 2011. 
  97. ^ „Sir Alex Ferguson feels ban for Luis Suarez was right”. BBC Sport. 24. 12. 2011. Приступљено 1. 1. 2012. 
  98. ^ Williams, Richard (21. 12. 2011). „Liverpool should take heed of the past and accept Luis Suárez verdict”. The Guardian. Guardian News and Media. Приступљено 1. 1. 2012. 
  99. ^ Roan, Dan (12. 2. 2012). „Luis Suarez and Kenny Dalglish apologise after US owners intervene over handshake row”. BBC Sport. Приступљено 12. 2. 2012. 
  100. ^ „Luis Suarez admits misconduct charge after gesture”. BBC Sport. 28. 12. 2011. Приступљено 25. 6. 2014. 
  101. ^ „Suarez signs new contract”. Liverpool official website. 7. 8. 2012. Архивирано из оригинала на датум 10. 8. 2012. Приступљено 7. 8. 2012. 
  102. ^ „Liverpool 2 2 Man City”. BBC. 26. 8. 2012. Приступљено 8. 8. 2013. 
  103. ^ „Norwich 2 – 5 Liverpool”. BBC Sport. BBC. 29. 9. 2012. Приступљено 29. 9. 2012. 
  104. ^ Taylor, Daniel (6. 1. 2013). „Luis Suárez: 'It's not his job to own up' says Brendan Rodgers”. The Guardian. Приступљено 19. 1. 2013. 
  105. ^ „Luis Suarez fuel Liverpool's 5–0 romp”. ESPNFC. 19. 1. 2013. 
  106. ^ „Liverpool FC Match Centre – Oldham v Liverpool”. Liverpool F.C. Архивирано из оригинала на датум 29. 1. 2013. Приступљено 29. 1. 2013. 
  107. ^ „Wigan 0 Liverpool 4:Luis Suarez scored a hat-trick as Liverpool thrashed Wigan and boosted their hopes of European qualification.”. BBC Sport. 3. 3. 2013. Приступљено 3. 3. 2013. 
  108. ^ Stone, Simon (19. 4. 2013). „Gordon Taylor assesses The PFA Player of the Year nominees”. The Independent. Приступљено 8. 8. 2013. 
  109. ^ а б „Luis Suarez's name booed twice at PFA Player of the Year awards”. BSkyB. 29. 4. 2013. Приступљено 8. 8. 2013. 
  110. ^ „Liverpool Manager Rodgers Says He's Relaxed About Suarez Future”. Bloomberg. 22. 7. 2013. Приступљено 8. 8. 2013. 
  111. ^ „Your player of the season revealed”. Liverpool Football Club. 28. 5. 2013. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2013. Приступљено 8. 8. 2013. 
  112. ^ а б Gaines, Cork. „Here are all 3 times Luis Suarez has bitten opponents”. Business Insider. Приступљено 2020-05-15. 
  113. ^ а б Hunter, Andy (22. 4. 2013). „David Cameron calls on FA to take hard line with Luis Suárez over bite”. The Guardian. Приступљено 7. 6. 2013. 
  114. ^ Hunter, Andy (23. 4. 2013). „Luis Suárez says three-match ban is enough for biting Branislav Ivanovic”. The Guardian. Приступљено 7. 6. 2013. 
  115. ^ „Luis Suarez: Panel criticises Liverpool striker's reaction”. BBC Sport. Приступљено 7. 6. 2013. 
  116. ^ „Luis Suarez: I want to leave Liverpool”. Daily Telegraph. 31. 5. 2013. Приступљено 31. 8. 2014. 
  117. ^ „Luis Suárez: Let me leave, Liverpool – just like you promised”. The Guardian. 6. 8. 2013. 
  118. ^ а б „Luis Suarez: Brendan Rodgers tells Liverpool striker to train alone”. BBC Sport. 7. 8. 2013. 
  119. ^ „Outcast Luis Suárez is told to train away from Liverpool squad”. The Guardian. 8. 8. 2013. 
  120. ^ „Suarez Forced To Train Alone”. BSkyB. 8. 8. 2013. 
  121. ^ „Luis Suarez: Liverpool owner John W Henry says striker not for sale”. BBC Sport. 8. 8. 2013. 
  122. ^ Rice, Simon; de Menezes, Jack (14. 8. 2013). „Transfer news: Arsenal hopes reignited after Luis Suarez denies saying he wants to stay at Liverpool”. The Independent. London. Приступљено 17. 1. 2014. 
  123. ^ „Luis Suárez says he will stay at Liverpool”. The Guardian. Приступљено 17. 1. 2014. 
  124. ^ „Luis Suarez 'staying' at Liverpool with reports in Uruguay claiming he will sign new deal at Anfield”. The Daily Telegraph. 14. 8. 2013. Приступљено 17. 1. 2014. 
  125. ^ Hunter, Andy (16. 8. 2013). „Luis Suárez resumes Liverpool training but offers Rodgers no apology”. The Guardian. Приступљено 13. 5. 2014. 
  126. ^ „Reds suffer cup exit on Suarez's return”. Liverpool FC. 25. 9. 2013. Приступљено 5. 10. 2013. 
  127. ^ „Manchester United 1 0 Liverpool”. BBC Sport. 25. 9. 2013. Приступљено 5. 10. 2013. 
  128. ^ „Suarez and Sturridge down Sunderland”. Liverpool FC. 29. 9. 2013. Приступљено 5. 10. 2013. 
  129. ^ „Liverpool's Luis Suárez and Daniel Sturridge put Crystal Palace to sword”. The Guardian. 6. 10. 2013. 
  130. ^ „Liverpool – West Brom”. BBC Sport. Приступљено 26. 10. 2013. 
  131. ^ "Suarez near unplayable – Rodgers". ESPN. Retrieved 20 May 2014
  132. ^ „Suarez hits four in Liverpool win”. BBC Sport. 4. 12. 2013. Приступљено 4. 12. 2013. 
  133. ^ „Premier League: Luis Suarez scores four goals as Liverpool beat Norwich 5–1”. BSkyB. 4. 12. 2013. 
  134. ^ „Suarez: The team is the captain”. FIFA. 16. 12. 2013. 
  135. ^ „Tottenham 0 5 Liverpool”. BBC Sport. 15. 12. 2013. 
  136. ^ „WINNERS: FSF Awards in association with William Hill”. FSF.org.uk. 17. 12. 2013. Приступљено 18. 7. 2015. 
  137. ^ Winter, Henry (16. 12. 2013). „Liverpool's Luis Suarez a humble winner of FSF Player of the Year award”. The Daily Telegraph. London. 
  138. ^ „Luis Suarez signs new contract at LFC”. Liverpool F.C. 20. 12. 2013. Приступљено 20. 12. 2013. 
  139. ^ „Luis Suarez signs new long-term Liverpool deal”. BBC Sport. 20. 12. 2013. Приступљено 20. 12. 2013. 
  140. ^ „Luis Suárez signs long-term deal to stay at Liverpool until 2018”. The Guardian. London. 20. 12. 2013. Приступљено 26. 12. 2013. 
  141. ^ „Liverpool 2 0 Hull”. BBC Sport. 1. 1. 2014. 
  142. ^ „Liverpool 2 Hull City 0: Luis Suarez hits record-equalling goal to help Brendan Rodgers' Reds past the Tigers”. Evening Standard. London. 1. 1. 2013. Приступљено 13. 5. 2014. 
  143. ^ Watson, Jack (7. 3. 2014). „"I'm One of the Best Players in the World" – Liverpool's £22m Superstar States”. Squawka Football News (на језику: енглески). Приступљено 1. 7. 2017. 
  144. ^ Szczepanik, Nick (2. 3. 2013). „Southampton 0 Liverpool 3 match report: Luis Suarez and Raheem Sterling on target as Liverpool soar into title reckoning”. The Independent. London. Приступљено 24. 3. 2014. 
  145. ^ Winter, Henry (16. 3. 2014). „Manchester United 0 Liverpool 3: match report”. The Telegraph. London. Приступљено 24. 3. 2014. 
  146. ^ „Suarez hat-trick continues title assault”. ESPN. 22. 3. 2014. 
  147. ^ „Suarez into the record books as Liverpool go top”. ESPN. 30. 3. 2014. 
  148. ^ „Liverpool FC striker Luis Suarez becomes first Reds player since Rush to score 30 league goals in a season”. Liverpool Echo. 20. 4. 2014. Приступљено 20. 4. 2014. 
  149. ^ „Will Luis Suarez break the Premier League goal scoring record this season?”. The Independent (Ireland). 23. 12. 2013. Приступљено 20. 4. 2014. 
  150. ^ „PFA award: Liverpool's Suarez, Gerrard & Sturridge on shortlist”. BBC Sport. 18. 4. 2014. Приступљено 19. 4. 2014. 
  151. ^ „Luis Suárez of Liverpool wins PFA player of the year award”. Guardian. 28. 4. 2014. Приступљено 29. 4. 2014. 
  152. ^ „Suarez wins football writers' award”. ESPN. 5. 5. 2014. Приступљено 7. 5. 2014. 
  153. ^ „English Premier League Stats: Top Goal Scorers – 2013–14”. ESPN. Приступљено 12. 5. 2014. 
  154. ^ „Premier League 2013/2014 » 38. Round”. worldfootball.net. Приступљено 30. 3. 2019. 
  155. ^ „Luis Suarez & Tony Pulis win Barclays Premier League awards”. BBC Sport. 13. 5. 2014. Приступљено 13. 5. 2014. 
  156. ^ „Golden Boot ("Soulier d'Or") Awards”. Rsssf.com. Приступљено 30. 3. 2019. 
  157. ^ „Suarez tops the BSports Power 50 ahead of Messi, Ibrahimovic & Ronaldo”. bsports.com. 21. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2014. Приступљено 21. 5. 2014. 
  158. ^ „FC Barcelona and Liverpool FC have reached an agreement for the transfer of Luis Suárez” (Саопштење). F.C. Barcelona. 11. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2014. Приступљено 15. 7. 2017. 
  159. ^ Whaling, James (28. 3. 2016). „Luis Suarez's Barcelona transfer fee "revealed as £65m" – £10m LESS than his Liverpool release clause”. Mirror. Приступљено 29. 8. 2016. 
  160. ^ „Luis Suárez, FC Barcelona's number 9”. FC Barcelona. 11. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2014. Приступљено 12. 7. 2014. 
  161. ^ а б в „Luis Suárez suspended for nine matches and banned for four months from any football-related activity”. FIFA. 26. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2014. Приступљено 30. 6. 2014. 
  162. ^ а б в г De Menezes, Jack (26. 6. 2014). „Luis Suarez banned: Fifa hand striker record nine-game ban AND a four month football ban for biting Giorgio Chiellini in biggest ever World Cup suspension”. The Independent. Приступљено 26. 6. 2014. 
  163. ^ „FOOTBALL – Decision in the Luis Suarez case” (PDF). Court of Arbitration for Sport. 14. 8. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 8. 2014. Приступљено 14. 8. 2014. 
  164. ^ „CAS hears the appeal of Luis Suarez” (PDF). Court of Arbitration for Sport. 8. 8. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 8. 2014. Приступљено 8. 8. 2014. 
  165. ^ Lowe, Sid (18. 8. 2014). „Luis Suárez finally makes Barcelona bow as substitute against León”. The Guardian. Приступљено 23. 8. 2014. 
  166. ^ а б Sanghera, Mandeep (25. 10. 2014). „Real Madrid 3–1 Barcelona”. BBC Sport. Приступљено 25. 10. 2014. 
  167. ^ Papantonopoulou, Vassiliki (25. 11. 2014). „Record-breaker Messi leads Barça stroll at APOEL”. UEFA. Приступљено 26. 11. 2014. 
  168. ^ „Barcelona 5–0 Córdoba”. BBC Sport. 20. 12. 2014. Приступљено 21. 12. 2014. 
  169. ^ „Manchester City 1–2 Barcelona”. The Guardian. 25. 2. 2015. 
  170. ^ „Villarreal 1–3 Barcelona”. BBC. 4. 3. 2015. 
  171. ^ „FC Barcelona – Rayo Vallecano”. fcbarcelona.com. Приступљено 14. 8. 2020. 
  172. ^ а б „Barcelona 2–1 Real Madrid: Luis Suarez 'scores like few others” (22 March 2015). BBC. 23. 3. 2015. 
  173. ^ „Paris St G 1–3 Barcelona”. BBC. 15. 4. 2015. 
  174. ^ „WATCH: Luis Suarez nutmeg David Luiz twice in Barcelona's win at PSG”. Sky Sports. 16. 4. 2015. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2015. 
  175. ^ „Córdoba 0–8 Barcelona”. BBC Sport. Приступљено 2. 5. 2015. 
  176. ^ „Bayern Munich 3-2 Barcelona: Barca reach first Champions League final in four years”. skysports.com. Приступљено 13. 5. 2015. 
  177. ^ Haslam, Andrew (6. 6. 2015). „Barcelona see off Juventus to claim fifth title”. UEFA. Приступљено 6. 6. 2015. 
  178. ^ „Luis Suárez”. Goal.com. Приступљено 7. 6. 2015. 
  179. ^ „Messi, Suárez and Neymar Jr end season with 131 goals”. barcafan-club.com. 6. 6. 2015. Приступљено 1. 4. 2021. 
  180. ^ „Barcelona's Luis Suárez, Leo Messi and Neymar too good for Juventus”. The Guardian. 6. 6. 2015. 
  181. ^ „Barcelona 5–4 Sevilla”. BBC Sport. 11. 8. 2015. Приступљено 12. 8. 2015. 
  182. ^ а б „Best Player in Europe: Messi, Ronaldo or Suárez”. UEFA.com. 12. 8. 2015. Приступљено 12. 8. 2015. 
  183. ^ „Real Madrid 0–4 Barcelona: Suarez scores twice as Barca thrash Real”. BBC Sport. 21. 11. 2015. Приступљено 21. 11. 2015. 
  184. ^ „Luis Suárez scores first ever hat-trick in Club World Cup”. Futbol Club Barcelona. 17. 12. 2015. 
  185. ^ Begley, Emlyn (20. 12. 2015). „River Plate 0–3 Barcelona”. BBC Sport. Приступљено 20. 12. 2015. 
  186. ^ а б в „Barcelona trio sweep awards”. FIFA.com. 20. 12. 2015. Приступљено 20. 12. 2015. 
  187. ^ „El Barça enciende la consola”. Marca. 3. 2. 2016. Приступљено 3. 2. 2016. 
  188. ^ „Barcelona 3–1 Arsenal (5–1 agg): Holders knock Gunners out of Champions League”. Sky Sports. 17. 3. 2016. Приступљено 17. 3. 2016. 
  189. ^ „Barcelona 2–1 Atletico Madrid”. BBC Sport. 5. 4. 2016. Приступљено 5. 4. 2016. 
  190. ^ „Atletico Madrid 2–0 Barcelona (Agg: 3–2)”. Sky Sports. 14. 4. 2016. Приступљено 14. 4. 2016. 
  191. ^ „Spain » Primera División 2015/2016 » 34. Round » Deportivo La Coruña - FC Barcelona 0:8”. worldfootball.net. Приступљено 1. 4. 2021. 
  192. ^ „Luis Suárez arrebata a Cristiano Ronaldo el Pichich”. Marca (на језику: шпански). 23. 4. 2016. Приступљено 23. 4. 2016. 
  193. ^ „35 and counting: Suarez joins Messi in elite club of La Liga's highest scorer”. goal.com. 30. 4. 2016. Приступљено 30. 4. 2016. 
  194. ^ „La Liga title race: Barcelona still lead after dramatic penultimate day”. Daily Mirror. 8. 5. 2016. 
  195. ^ „Final Pichichi and Golden Shoe standings: Barcelona's Luis Suarez the winner”. CBS Sports. 16. 5. 2016. Приступљено 16. 5. 2016. 
  196. ^ „Granada CF 0–3 Barcelona”. BBC Sport. 14. 5. 2016. 
  197. ^ „Luis Suarez: Barcelona striker hits hat-trick to win Pichichi – La Liga's golden boot”. BBC Sport. 14. 5. 2016. 
  198. ^ а б „Luis Suárez diagnosed with right hamstring injury”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 23. 5. 2016. Приступљено 23. 5. 2016. 
  199. ^ а б „Uruguay's Luis Suárez set to miss start of Copa América with hamstring injury”. The Guardian. 23. 5. 2016. Приступљено 23. 5. 2016. 
  200. ^ „Messi, Suárez and Neymar Jr end season with 131 goals”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. Приступљено 5. 8. 2018. 
  201. ^ „Spain » Supercopa 2016 » Final » Sevilla FC - FC Barcelona 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 1. 4. 2021. 
  202. ^ „Luis Suárez joins FC Barcelona's free-kick club”. www.fcbarcelona.com. FC Barcelona. Приступљено 24. 8. 2016. 
  203. ^ Wright, Nick. „Luis Suarez at 100 games: Barcelona star beats Cristiano Ronaldo's record”. Sky Sports News. Sky Sports. Приступљено 19. 9. 2016. 
  204. ^ Hill, Tim (13. 9. 2016). „Barcelona 7–0 Celtic”. The Guardian. Приступљено 19. 9. 2016. 
  205. ^ „Leganes 1–5 Barcelona”. BBC Sport. 19. 9. 2016. Приступљено 19. 9. 2016. 
  206. ^ „Barcellona: Suárez nel club dei 100”. UEFA (на језику: италијански). 11. 1. 2017. Приступљено 12. 1. 2017. 
  207. ^ Dobson, Mark (7. 2. 2017). „Luis Suárez sent off as nine-man Barcelona edge out Atlético Madrid”. The Guardian. Приступљено 7. 2. 2017. 
  208. ^ Marsden, Samuel (7. 2. 2017). „Luis Suarez hopes Barcelona appeal his red card, says 'It's not even a foul'. ESPN FC. Приступљено 7. 2. 2017. 
  209. ^ „Barcelona beats Alaves to win Copa del Rey for 29th time”. USA Today. 27. 5. 2017. Приступљено 27. 5. 2017. 
  210. ^ „Barcelona 6–1 Paris Saint-Germain (Aggregate 6–5): Barca advance to quarter-finals after comeback win”. Sky Sports. 8. 3. 2017. Приступљено 9. 3. 2017. 
  211. ^ „Barcelona 6 PSG 1: Miracle at the Nou Camp as Barca complete greatest ever European comeback in football history!”. Daily Telegraph. 8. 3. 2017. Приступљено 20. 12. 2017. 
  212. ^ „Girona FC 0–3 FC Barcelona: Top cats”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. Приступљено 23. 9. 2017. 
  213. ^ „MATCH REPORT: Atlético Madrid 1–1 FC Barcelona: Still undefeated”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 14. 10. 2017. Приступљено 14. 10. 2017. 
  214. ^ „MATCH REPORT: Leganés 0–3 Barça: Super Suárez strikes twice”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 18. 11. 2017. Приступљено 19. 11. 2017. 
  215. ^ „FC Barcelona 4–0 Deportivo: Winter wonderland”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 17. 12. 2017. Приступљено 17. 12. 2017. 
  216. ^ „Real Madrid 0 Barça 3: Messi Christmas!”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 23. 12. 2017. Приступљено 23. 12. 2017. 
  217. ^ „MATCH REPORT: Real Sociedad v FC Barcelona: Thrilling comeback win (2–4)”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 14. 1. 2018. Приступљено 14. 1. 2018. 
  218. ^ „FC Barcelona – Girona: Unstoppable! (6–1)”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 24. 2. 2018. Приступљено 25. 2. 2018. 
  219. ^ „Sevilla FC – FC Barcelona: A minute of magic (2–2)”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 31. 3. 2018. Приступљено 31. 3. 2018. 
  220. ^ „FC Barcelona 2–1 València CF: Record breakers”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 14. 4. 2018. Приступљено 14. 4. 2018. 
  221. ^ „Sevilla 0–5 FC Barcelona: Wanda-ful!”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 21. 4. 2018. Приступљено 21. 4. 2018. 
  222. ^ „MATCH REPORT: Barça and Real Madrid draw 2–2, as Catalans extend unbeaten streak”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 6. 5. 2018. Приступљено 6. 5. 2018. 
  223. ^ „Levante UD v FC Barcelona: Undefeated run comes to end (5–4)”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 13. 5. 2018. Приступљено 13. 5. 2018. 
  224. ^ „FC Barcelona – SD Huesca: Gr-eight! (8–2)”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 2. 9. 2018. Приступљено 2. 9. 2018. 
  225. ^ „Real Sociedad 1–2 Barça: Real delight”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 15. 9. 2018. Приступљено 15. 9. 2018. 
  226. ^ „Suarez scores hat-trick as Barca thrash Real in El Clasico”. BBC Sport. 28. 10. 2018. Приступљено 28. 10. 2018. 
  227. ^ „Excluding Lionel Messi, Luis Suarez is the first @FCBarcelona player to score a hat-trick in #ElClasico in La Liga since Romário in 1994. Exhibition.”. Twitter. OptaJose. Приступљено 28. 10. 2018. 
  228. ^ „Barcelona win La Liga title as Lionel Messi goal secures victory over Levante”. The Guardian. 27. 4. 2019. Приступљено 27. 4. 2019. 
  229. ^ „FC Barcelona 3–0 Liverpool”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 1. 5. 2019. Приступљено 1. 5. 2019. 
  230. ^ „Liverpool 4–0 Barcelona”. BBC Sport. 7. 5. 2019. Приступљено 7. 5. 2019. 
  231. ^ „Luis Suárez injury: Barcelona confirm calf damage”. AS. 17. 8. 2019. Приступљено 17. 8. 2019. 
  232. ^ „Luis Suárez goals Vs Valencia: Watch Barcelona superstar scoring brace upon his return against Valencia”. 15. 9. 2019. Приступљено 15. 1. 2019. 
  233. ^ „FC Barcelona 2–1 Internazionale”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 2. 10. 2019. Приступљено 2. 10. 2019. 
  234. ^ „Luiz Suarez goal Vs Sevilla: Watch Uruguayan striker score an incredible overhead kick goal”. 7. 10. 2019. Приступљено 7. 10. 2019. 
  235. ^ „Barcelona 3–1 Borussia Dortmund: Qualification sealed by Suarez, Messi and Griezmann”. 27. 11. 2019. Приступљено 27. 11. 2019. 
  236. ^ „Luis Suarez Scored A Sensational Backheel Goal In Barcelona's Win Over RCD Mallorca”. 8. 12. 2019. Приступљено 9. 12. 2019. 
  237. ^ „Luis Suárez, out for four months”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 12. 1. 2020. Приступљено 12. 1. 2020. 
  238. ^ „Acuerdo de la Comisión de Seguimiento del Convenio de Coordinación RFEF-LaLiga”. rfef.es. 23. 3. 2020. Приступљено 23. 3. 2020. 
  239. ^ „LaLiga establece el horario oficial de partidos para el regreso del fútbol en España” (на језику: шпански). LaLiga. 31. 5. 2020. 
  240. ^ „Spain » Primera División 2019/2020 » 32. Round » Celta Vigo - FC Barcelona 2:2”. worldfootball.net. Приступљено 1. 4. 2021. 
  241. ^ „Luis Suárez overtakes Kubala”. fcbarcelona.com. FC Barcelona. 19. 7. 2020. Приступљено 19. 7. 2020. 
  242. ^ „Barcelona 2–8 Bayern Munich”. BBC Sport. 14. 8. 2020. Приступљено 14. 8. 2020. 
  243. ^ „Bayern humiliation means Barcelona won't do this for the first time in 12 years”. caughtoffside.com. 14. 8. 2020. Приступљено 14. 8. 2020. 
  244. ^ а б „Lionel Messi takes fresh aim at Barcelona for 'throwing out' Luis Suárez”. The Guardian. Приступљено 2. 10. 2020. 
  245. ^ „Investigation launched into suspected 'fixed' Italian language exam for Suarez”. The Local. Приступљено 24. 9. 2020. 
  246. ^ „Agreement with FC Barcelona over the transfer of Luis Suárez”. Atlético Madrid. Приступљено 2020-09-23. 
  247. ^ „Luis Suárez will join Atlético Madrid on two-year deal”. OneFootball (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-24. 
  248. ^ Čičin-Mašansker, Goran (27. 9. 2020). „Debi iz snova: Suarez pokazao kakvo će biti pojačanje, u prvom nastupu zabio dva komada i asistirao”. Sportske novosti (на језику: хрватски). 
  249. ^ „Goal of the Year! Son, Suarez, WSL stars up for FIFA Puskas Award”. ESPN.com. 25. 11. 2020. Приступљено 25. 11. 2020. 
  250. ^ „Suarez sets new Atletico record with dramatic late winner against Alaves”. Goal.com. 3. 1. 2021. Приступљено 3. 1. 2021. 
  251. ^ „Luis Suarez has now reached double figures for league goals in each of the past 10 league campaigns.”. Twitter. Squawka. Приступљено 21. 1. 2021. 
  252. ^ „Suarez's scorching Atletico Madrid start matched only by Ronaldo as former Barcelona star scores again”. Goal.com. 24. 1. 2021. Приступљено 25. 1. 2021. 
  253. ^ „Luis Suarez scores stunning Atletico Madrid free-kick to continue incredible debut season”. givemesport. 31. 1. 2021. Приступљено 31. 1. 2021. 
  254. ^ „Atletico Madrid 2–2 Celta Vigo: Luis Suarez scores twice”. BBC Sport. 9. 2. 2021. Приступљено 9. 2. 2021. 
  255. ^ „Benzema strikes late as Real Madrid nick draw against Atletico”. ESPN. 7. 3. 2021. Приступљено 7. 3. 2021. 
  256. ^ „Suarez joins Messi and Ronaldo in 500-goal club with winning strike for Atletico Madrid against Alaves”. Goal.com. 21. 3. 2021. Приступљено 21. 3. 2021. 
  257. ^ а б в г „9 Luis SUAREZ – Profile”. FIFA.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2011. Приступљено 23. 8. 2011. 
  258. ^ а б „Luis SUAREZ”. FIFA.com. Приступљено 21. 8. 2011. 
  259. ^ Bell, Jack (9. 7. 2007). „U-20s: USA vs. Uruguay – the Preview”. NYTimes.com. The New York Times Company. Приступљено 27. 8. 2011. 
  260. ^ „Match 38 – USA – Uruguay”. FIFA.com. 11. 7. 2007. Архивирано из оригинала на датум 27. 7. 2011. Приступљено 27. 8. 2011. 
  261. ^ „Tabarez trims Uruguay team to 23”. FIFA.com. Press Association. 1. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2014. Приступљено 21. 8. 2011. 
  262. ^ „Uruguay draw a blank”. FIFA.com. 11. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2011. Приступљено 23. 8. 2011. 
  263. ^ „Forlan silences South Africa”. FIFA.com. 16. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 27. 7. 2011. Приступљено 23. 8. 2011. 
  264. ^ а б „Uruguay edge Mexico, both advance”. FIFA.com. 22. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2011. Приступљено 23. 8. 2011. 
  265. ^ а б Hassan, Nabil (22. 6. 2010). „Mexico 0–1 Uruguay”. BBC Sport. Приступљено 28. 6. 2010. 
  266. ^ а б „Suarez double downs South Koreans”. FIFA.com. 26. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 30. 8. 2011. Приступљено 23. 8. 2011. 
  267. ^ Chowdhury, Saj (26. 6. 2010). „Uruguay 2–1 South Korea”. BBC Sport. Приступљено 28. 6. 2010. 
  268. ^ а б в „Ghana pay the penalty”. FIFA.com. 2. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 11. 8. 2011. Приступљено 23. 8. 2011. 
  269. ^ а б „World Cup 2010: I have hand of God – Uruguay's Suarez”. BBC Sport. 3. 7. 2010. Приступљено 24. 8. 2011. 
  270. ^ а б Marcus, Jeffrey (2. 7. 2010). „Uruguay Trades Penalty for Chance at Victory”. The New York Times. Приступљено 23. 8. 2011. 
  271. ^ MacSwan, Angus (3. 7. 2010). „I had no choice but to handle says Uruguay's Suarez”. Reuters. Приступљено 3. 7. 2010. 
  272. ^ Telegraph staff and agencies (3. 7. 2010). „World Cup 2010: Uruguay striker Luis Suarez says it was 'Hand of God' against Ghana”. The Telegraph. Приступљено 3. 7. 2017. 
  273. ^ „World Cup 2010: The Hand of God belongs to me, says Luis Suárez”. The Guardian. 3. 7. 2010. Приступљено 3. 7. 2017. 
  274. ^ а б Doward, Jamie (4. 7. 2010). „Luis Suarez is new World Cup villain after 'hand of God' claim”. guardian.co.uk. Приступљено 24. 8. 2011. 
  275. ^ а б White, Jim (4. 7. 2010). „World Cup 2010: why can't football tackle cheats?”. The Telegraph. Telegraph Media Group. Архивирано из оригинала на датум 11. 03. 2011. Приступљено 28. 8. 2011. 
  276. ^ „A country full of gratitude defies freezing weather to honour Uruguay's soccer team”. MercoPress. 14. 7. 2010. Приступљено 24. 8. 2011. 
  277. ^ „Uruguay Star Won't Face Additional Sanctions for Handball”. New York Times. Associated Press. 3. 7. 2010. Приступљено 23. 8. 2011. 
  278. ^ Hughes, Rob (6. 7. 2010). „Leader and Scorer, Yet Not a Finalist”. NYTimes.com. The New York Times Company. Приступљено 23. 8. 2011. 
  279. ^ „Oranje edge five-goal thriller”. FIFA.com. 6. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2011. Приступљено 23. 8. 2011. 
  280. ^ Clarey, Christopher (6. 7. 2010). „Netherlands 3, Uruguay 2: A Flick of the Head, a Nod to the Past”. New York Times. Приступљено 23. 8. 2011. 
  281. ^ а б „Khedira's late winner gives Germany third place at World Cup”. CNN. 10. 7. 2010. Приступљено 21. 8. 2011. 
  282. ^ „Germany pip Uruguay to third place”. FIFA.com. 10. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2012. Приступљено 23. 8. 2011. 
  283. ^ „9 Luis SUAREZ”. FIFA.com. Архивирано из оригинала на датум 19. 5. 2011. Приступљено 21. 8. 2011. 
  284. ^ „Uruguay Rallies to Tie Peru in Copa América”. NYTimes.com. The New York Times Company. Associated Press. 4. 7. 2011. Приступљено 26. 8. 2011. 
  285. ^ „Copa America 2011: Uruguay Vs. Chile: Uruguay And Chile Settle For 1-1 Draw”. SBNation. SBNation. 8. 7. 2011. Приступљено 8. 7. 2011. 
  286. ^ Snowdon, Paul (13. 7. 2011). „Liverpool FC striker Luis Suarez helps Uruguay reach quarter-finals of Copa America Cup with 1–0 win over Mexico”. Liverpool Echo. Trinity Mirror. Приступљено 26. 8. 2011. 
  287. ^ „Uruguay Matches”. CA2011.com. Copa América 2011. 2011. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2012. Приступљено 26. 8. 2011. 
  288. ^ „Matches: Argentina v Uruguay”. CA2011.com. Copa América 2011. 16. 7. 2011. Архивирано из оригинала на датум 26. 8. 2011. Приступљено 26. 8. 2011. 
  289. ^ Fanning, Evan (2011-07-16). „Argentina v Uruguay – as it happened | Evan Fanning”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-05-27. 
  290. ^ „Suarez sends Uruguay through”. FIFA.com. 20. 7. 2011. Архивирано из оригинала на датум 18. 8. 2011. Приступљено 26. 8. 2011. 
  291. ^ а б „Luis Suárez and Diego Forlán shoot Uruguay to record 15th Copa América”. The Guardian. 24. 7. 2011. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2013. Приступљено 27. 5. 2020. 
  292. ^ „Diego Forlan leads Uruguay to Copa America victory”. BBC Sport (на језику: енглески). 2011-07-24. Приступљено 2020-05-27. 
  293. ^ „Suarez voted Player of Tournament at Copa America”. en.people.cn. 25. 7. 2011. Приступљено 2020-05-27. 
  294. ^ „WC Qualifiers South America 2011-2013 » 3. Round » Uruguay - Chile 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 2. 4. 2021. 
  295. ^ „London 2012: Liverpool's Luis Suarez selected in Uruguay squad”. BBC. 7. 7. 2012. Приступљено 11. 7. 2012. 
  296. ^ „Suarez has still got it! Watch video of Liverpool star's hat-trick for Uruguay against Chile”. Mirror Football. 2012-07-12. Приступљено 2020-05-27. 
  297. ^ „London 2012: Luiz Suárez back at Old Trafford to lead Uruguay | Football”. The Guardian. 24. 7. 2012. Приступљено 8. 8. 2013. 
  298. ^ Hunter, Andy (26. 7. 2012). „London 2012: Luis Suárez inspires Uruguay comeback against UAE”. theguardian.com. Приступљено 2. 4. 2021. 
  299. ^ „Olympic Games 2012 London » Group A”. worldfootball.net. Приступљено 2. 4. 2021. 
  300. ^ Johnston, Neil (17. 6. 2013). „Spain 2–1 Uruguay”. BBC Sport. Приступљено 31. 8. 2014. 
  301. ^ „Uruguay 8–0 Tahiti: Suarez & Hernandez record breakers”. Sport 360. 4. 12. 2013. Приступљено 14. 8. 2020. 
  302. ^ "Brazil 2–1 Uruguay". BBC Sport. Retrieved 29 June 2014
  303. ^ „Confederations Cup 2013 Brazil » Third place » Uruguay - Italy 2:3”. worldfootball.net. Приступљено 2. 4. 2021. 
  304. ^ „Top scorers”. FIFA. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2013. Приступљено 15. 5. 2020. 
  305. ^ „World Cup 2014: Uruguay clinch final spot with Jordan win”. BBC. 21. 11. 2013. Приступљено 6. 12. 2013. 
  306. ^ „England's World Cup all but over as they lose to Uruguay”. The Telegraph. 19. 6. 2014. Приступљено 19. 6. 2014. 
  307. ^ „Uruguay confident Luis Suárez will make World Cup despite knee surgery”. The Guardian. United Kingdom. 22. 5. 2014. Приступљено 20. 6. 2014. 
  308. ^ „Missing World Cup would kill Suarez – Gerrard”. ESPN. 25. 5. 2014. Приступљено 20. 6. 2014. 
  309. ^ Phil, McNulty (19. 6. 2014). „World Cup 2014: Uruguay 2–1 England”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-15. 
  310. ^ „Suarez claims 'these things happen' in biting row”. ESPN. Приступљено 27. 6. 2014. 
  311. ^ а б Gibson, Owen (28. 6. 2014). „Luis Suárez bite defence: I lost balance and hit my teeth against Chiellini”. The Observer. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  312. ^ а б Suárez, Luis (30. 6. 2014). „Suárez's official apology”. Twitter. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2014. Приступљено 30. 6. 2014. 
  313. ^ Herrera, Luis. „Italy – Uruguay Preview: Guaranteed exit for a former world champion”. Goal.com. Приступљено 27. 6. 2014. 
  314. ^ а б De Menezes, Jack (24. 6. 2014). „Luis Suarez bite: Uruguay striker accused of biting Giorgio Chiellini in latest controversy during World Cup clash”. The Independent. Приступљено 24. 6. 2014. 
  315. ^ а б „Suarez at centre of new biting row as Uruguay progress”. ESPN. 24. 6. 2014. Приступљено 24. 6. 2014. 
  316. ^ "Luis Suarez bite: We will use every argument possible to get him cleared, vows lawyer". Evening Standard. Retrieved 6 September 2014
  317. ^ Ogden, Mark (24. 6. 2014). „Italy 0 Uruguay 1”. BBC Sport. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 25. 6. 2014. 
  318. ^ а б „Luis Suárez banned for four months for biting in World Cup game”. The Guardian. 26. 6. 2014. Приступљено 26. 6. 2014. 
  319. ^ „FIFA Suspends and Fines Suarez for 9 Games and 4 Months After Biting Player”. ABC News. 26. 6. 2014. 
  320. ^ „Luis Suarez bite: Uruguay striker loses backing of gambling firm”. BBC Sport. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2014. Приступљено 28. 6. 2014. 
  321. ^ „James Rodriguez scores twice, lifts Colombia to first quarterfinal”. Associated Press. Приступљено 30. 6. 2014. 
  322. ^ а б „Uruguay to appeal Suarez ban for biting”. Deutsche Welle. 26. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 27. 6. 2014. Приступљено 26. 6. 2014. 
  323. ^ „Luis Suarez: Uruguay captain Lugano dismisses 'bite' claims”. BBC Sport. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 27. 6. 2014. 
  324. ^ Schreiber, Irene (29. 6. 2014). „Leave Suarez alone, Uruguay president urges”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2014. 
  325. ^ „Luis Suarez bite ban: Uruguay President Jose Mujica insults Fifa”. BBC Sport. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2014. Приступљено 30. 6. 2014. 
  326. ^ „World Cup 2014: How Uruguay closed ranks over Luis Suarez”. BBC Sport. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2014. Приступљено 27. 6. 2014. 
  327. ^ а б „Luis Suarez: Uruguay coach Oscar Tabarez to quit Fifa posts”. BBC Sport. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2014. Приступљено 28. 6. 2014. 
  328. ^ „Luis Suarez: global scrutiny after Giorgio Chiellini 'bite'. BBC Sport. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2014. Приступљено 27. 6. 2014. 
  329. ^ а б Lucas, Dan (30. 6. 2014). „Luis Suárez apologises to Giorgio Chiellini for World Cup bite”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2014. Приступљено 30. 6. 2014. 
  330. ^ Chiellini, Giorgio (30. 6. 2014). „Chiellini's Twitter response”. Twitter. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2014. Приступљено 30. 6. 2014. 
  331. ^ „World Cup: FIFA confirm Uruguay have appealed against Luis Suarez's biting ban”. Sky Sports. 3. 7. 2014. Приступљено 3. 7. 2014. 
  332. ^ „Luis Suarez's Bite Results in Nine-Match Ban; Uruguay Will Appeal”. Hartford Courant. Reuters. 26. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2014. Приступљено 3. 7. 2014. 
  333. ^ „Appeals of Suarez and the Uruguayan FA rejected, sanctions upheld”. FIFA. 10. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2014. Приступљено 10. 7. 2014. 
  334. ^ „Luis Suarez's appeal against bite ban rejected by Fifa”. BBC News. 10. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2014. Приступљено 10. 7. 2014. 
  335. ^ „FIFA rejects Luis Suarez appeal against ban for biting Giorgio Chiellini”. Sky Sports. 10. 7. 2014. Приступљено 10. 7. 2014. 
  336. ^ „Liverpool keep counsel over Suarez ban reaction”. ITV News. 26. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2014. Приступљено 26. 6. 2014. 
  337. ^ „Luis Suarez: Liverpool & Barcelona agree deal for striker”. BBC Sport. 11. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2014. Приступљено 11. 7. 2014. 
  338. ^ „FC Barcelona and Liverpool FC have reached an agreement for the transfer of Luis Suárez”. FC Barcelona. 11. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2014. Приступљено 11. 7. 2014. 
  339. ^ „LFC statement: Suarez to leave”. Liverpool F.C. 11. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2014. Приступљено 11. 7. 2014. 
  340. ^ „Barcelona claim Suarez is 'humble'. ESPN. Приступљено 12. 7. 2014. 
  341. ^ „Luis Suarez: Barcelona will meet Liverpool striker's release clause”. BBC Sport. Приступљено 12. 7. 2014. 
  342. ^ Beesley, Chris (26. 3. 2016). „Ex-Liverpool FC striker Luis Suarez points to 'suffering' on scoring return”. Liverpool Echo. Приступљено 26. 3. 2016. 
  343. ^ „Luis Suárez fumes as Venezuela dump Uruguay out of Copa América”. The Guardian. 10. 6. 2016. Приступљено 13. 6. 2016. 
  344. ^ „Luis Suárez's Uruguay bow out of Copa America with 3–0 defeat of Jamaica”. FC Barcelona. 14. 6. 2016. Приступљено 14. 6. 2016. 
  345. ^ „Messi, Suarez share record for goals in CONMEBOL World Cup qualifiers”. 2017-10-11. 
  346. ^ Jukic, Ante (10. 10. 2017). „Uruguay 4 Bolivia 2: Suarez and Cavani show their class”. Приступљено 20. 6. 2018. 
  347. ^ „Suarez bags 50th Uruguay goal in win over Czechs”. Reuters. 23. 3. 2018. Приступљено 20. 6. 2018. 
  348. ^ „Luis Suarez nudges unconvincing Uruguay into second round as Saudi Arabia slump out”. The Daily Telegraph. 20. 6. 2018. Приступљено 20. 6. 2018. 
  349. ^ „Suarez and Cavani score as Uruguay beat Russia to win Group A”. BBC. 25. 6. 2018. 
  350. ^ „Edinson Cavani sends Uruguay to World Cup last eight as Portugal bow out”. The Guardian. 29. 6. 2018. 
  351. ^ Bevan, Chris (6. 7. 2018). „Uruguay 0 France 2”. Nizhny Novgorod: BBC Sport. Приступљено 6. 7. 2018. 
  352. ^ „Uruguay Team Squads Copa America 2019”. copaamerica2019.live. 7. 3. 2019. Приступљено 13. 6. 2019. 
  353. ^ „Uruguay 4–0 Ecuador”. BBC Sport. 17. 6. 2019. Приступљено 17. 6. 2019. 
  354. ^ „Uruguay 0–0 Peru”. BBC Sport. 29. 6. 2019. Приступљено 30. 6. 2019. 
  355. ^ „Clasificatorias Sudamericanas: Selección que anotó el primer gol siempre fue al Mundial”. Gol Perú. 8. 10. 2020. Приступљено 9. 10. 2020. [мртва веза]
  356. ^ „Suarez makes history with Uruguay”. 2020-10-14. 
  357. ^ „WC Qualifiers South America 2020-2021 » 3. Round » Colombia - Uruguay 0:3”. worldfootball.net. Приступљено 2. 4. 2021. 
  358. ^ а б „Luis Suárez Statistics”. ESPN Soccernet. Приступљено 13. 4. 2010. 
  359. ^ Collins, Neil (5. 7. 2014). Make Us Dream: A Fan's View of the 2013/14 Season. Lulu. стр. 108. 
  360. ^ „Watch: He can nutmeg a mermaid, but Luis Suarez really can't wave”. Sports.Joe.ie. 21. 6. 2018. 
  361. ^ „The 100 best footballers in the world 2013 – interactive”. The Guardian. 20. 12. 2013. Приступљено 1. 1. 2014. 
  362. ^ „Uruguay's Suárez, Known for Biting, Leaves Mark on World Cup”. The New York Times. 25. 6. 2014. 
  363. ^ „Uruguay v England: Luis Suarez proved he is best in the world, says Peter Taylor”. SkySports. 
  364. ^ Quarrell, Dan (21. 9. 2015). „Why Luis Suarez is better than Lionel Messi and Cristiano Ronaldo – Cristian Rodriguez”. Eurosport. Приступљено 22. 9. 2015. 
  365. ^ „The 100 best footballers in the world 2016 – interactive”. The Guardian. 20. 12. 2016. 
  366. ^ „Thierry Henry considers Suarez the best striker in the world”. Hitc. 19. 7. 2014. Приступљено 19. 7. 2014. 
  367. ^ „Luis Suarez: The best striker in Barcelona's history”. Marca. 24. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  368. ^ "Suarez matches Ruud van Nistelrooy's record" TheGuardian. 1 June 2016.
  369. ^ Panetta, Vicente L. (19. 7. 2011). „Suarez's 2 goals put Uruguay into final”. USA Today. Associated Press. Приступљено 6. 11. 2011. 
  370. ^ а б Rice, Jimmy (1. 2. 2011). „Kenny: Suarez deal a statement”. LiverpoolFC.TV. Liverpool FC. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2011. Приступљено 22. 8. 2011. 
  371. ^ а б Aldridge, John (27. 9. 2011). „Too early to crown Luis Suarez a Liverpool FC legend”. Liverpool Echo. Trinity Mirror. стр. 3. Приступљено 2. 10. 2011. 
  372. ^ Aldridge, John (27. 9. 2011). „Too early to crown Luis Suarez a Liverpool FC legend”. Liverpool Echo. Trinity Mirror. стр. 2. Приступљено 2. 10. 2011. 
  373. ^ „Arsenal Legend Thierry Henry: Luis Suarez is the best striker in the world”. hitc. 19. 7. 2015. 
  374. ^ "Luis Suarez dummying twice, prior to each of Lionel Messi's goals during Barcelona's win against Tottenham Hotspurs at Wembley." The Guardian. 6 October 2018.
  375. ^ „Luis Suarez, a specialist in scoring with a volley”. fcbarcelona. 2. 3. 2017. 
  376. ^ „Luis Suarez's goal record from volleys for Barcelona is pretty outrageous”. givemesport. 7. 10. 2019. 
  377. ^ "Suarez scores sublime overhead kick vs Sevilla" Sportbible. 22 March 2018.
  378. ^ "Luis Suárez unleashes an acrobatic volley against Real Sociedad" Dugout. 28 November 2015.
  379. ^ "Luis Suárez acrobatics end Arsenal’s unlikely resistance at Barcelona" TheGuardian. 16 March 2016.
  380. ^ "Players with most assists in history" SportMob. 23 October 2020.
  381. ^ "Excerpts from Steven Gerrard's autobiography" Sportskeeda. 14 September 2015.
  382. ^ а б "Ten things to note from Steven Gerrard's book" TheGuardian. 23 September 2015.
  383. ^ "Jordan Henderson: Inspirational Luis Suarez was 'a warrior' for Liverpool" Espn. 18 May 2017.
  384. ^ "Diego Simeone says he knew what to expect from Luis Suarez" firstsportz. 25 October 2014.
  385. ^ "In an exclusive extract from his new book, Crossing The Line: My Story, Luis Suárez explains what drives him to bite" TheGuardian. 25 October 2014.
  386. ^ Hubbard, Norman (3. 11. 2011). „Counting the cost at Liverpool”. ESPN Soccernet. Приступљено 6. 11. 2011. 
  387. ^ Hunter, Andy (26. 10. 2012). „Liverpool's Luis Suárez has a history of diving, says David Moyes”. The Guardian. Приступљено 19. 1. 2013. 
  388. ^ „Luis Suarez 'diving' debate continues”. ESPN FC. Приступљено 19. 1. 2013. 
  389. ^ „Chelsea boss Jose Mourinho accuses Luis Suarez of diving”. BBC Sport. Приступљено 25. 6. 2014. 
  390. ^ Percy, John (24. 9. 2012).