Пређи на садржај

Facebook

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Фејсбук)
Facebook
Facebook logo Facebook wordmark
Врстаприватна компанија
ОснованаКембриџ, САД (2004)
СедиштеПало Алто, САД
Оснивач(и)Марк Закерберг
Едуардо Саверин
Састин Московиц
Крис Хјус
РуководиоциМарк Закерберг (извршни директор)
Крис Кокс (ПП управљања производа)
Шерил Сендберг (главни оперативни директор)
ВласникMeta Platforms
Запослени39.651 (2019)[1]
Веб-сајтwww.facebook.com
IPv6 подршкаДа, www.facebook.com/ipv6/
Врста сајтасервис за социјалну мрежу
Рекламирањепреко игрица и банера
Регистрацијаполупотребна
Корисници2,2 милијарде активних корисника (јануар 2018)
Језиквишејезични[2]
Покренуто4. фебруар 2004.; пре 20 година (2004-02-04)
Статусактиван

Facebook (транскр. Фејсбук) јесте амерички друштвени медиј на мрежи и услуга друштвеног умрежавања у власништву компаније Meta Platforms. Основао га је Марк Закерберг 4. фебруара 2004. с колегама студентима Колеџа Харвард и сустанарима Едуардом Саверином, Ендруом Маколумом, Дастином Московицем и Крисом Хјузом. Име му потиче од посебне врсте именика, званог књига лица (енгл. face book), који је садржао фотографије и имена универзитетских студената. Чланство је у почетку било ограничено на студенте Харварда, а постепено се проширивало на друге северноамеричке универзитете. Од 2006. чланови могу бити све особе старије од 13 година.

Закључно с 2020. Facebook је имао 2,8 милијарди месечно активних корисника и био је на седмом месту у глобалној употреби интернета.[3] Био је мобилна апликација с највише преузимања десетих година 21. века.[4] Његови корисници се могу придруживати у мреже које су организоване по градовима, радним местима, школама и регионима да би се повезали и комуницирали с другим људима. Корисници могу додавати пријатеље, слати им поруке, а могу и постављати нове податке на своје профиле ради обавештавања пријатеља. У неким земљама, као што су Сирија,[5] Кина,[6] Вијетнам[7] и Иран,[8] приступ Facebook-у је повремено блокиран.[9]

Facebook-у се може приступити помоћу уређаја с могућношћу повезивања на интернет, попут личних рачунара, таблета и смартфона. Након регистрације, корисници могу направити профил ради објављивања података о себи. Они могу постављати текст, фотографије и мултимедијалну садржину који се деле са свим другим корисницима који су прихватили да буду њихови „пријатељи”. Осим тога, могуће је променити подешавањима приватности тако да објављени материјал буде јавно видљив. Корисници такође могу непосредно да комуницирају једни с другима помоћу Facebook Messenger-а, да се придруже групама корисника заједничког интересовања и да примају обавештења о активностима својих пријатеља и страница које прате.

Facebook је често тема извештавања о контроверзама. На пример, ту спадају проблеми у вези с корисничком приватношћу (попут скандала са фирмом Cambridge Analytica везаним за прикупљање података), политичка манипулација (попут оне током Председничких избора у САД 2016), психолошке последице попут зависности и ниског самопоуздања, садржина попут лажних вести и теорија завере, кршење ауторских права и говор мржње.[10] Коментатори су оптужили Facebook за потпомагање ширења такве садржине.[11][12][13][14] У посљедњој четвртини 2018. и првој четвртини 2019. откривено је 3 милијарде лажних налога[15] Многи критичари доводе у питање да ли Facebook уопште зна колико стварних корисника има.[15][16][17]

Историја

[уреди | уреди извор]

2003–2006: Thefacebook, Thielova investicija i promena imena

[уреди | уреди извор]

Зукерберг је направио вебсајт имена „Facemash” 2003. док је похађао Универзитет Харвард. Сајт се може упоредити са Hot or Not, а користио је „слике компајлиране из онлајн фејсбука девет Кућа, стављајући две једну до друге истовремено и питајући кориснике да одаберу ’врелију’ особу”.[18] Фејсмаш је привукао 450 посетилаца и 22.000 прегледа слика током прва четири сата.[19] Сајт је послат на неколико групних лист-сервера кампуса, али је угашен неколико дана касније од стране администрације Харварда. Зукерберг се суочио са искључењем и оптужен је за нарушавање сигурности, кршење ауторских права и кршење индивидуалне приватности. Ултимативно, оптужбе су одбачене.[18] Зукерберг је проширио овај пројекат тог семестра, стварајући алатку за социјалну студију пред финални испит из историје уметности. Све уметничке слике је отпремио на вебсајт, а сваку је пратила и секција с коментарима; потом је поделио сајт са својим колегама-студентима.[20] Face book је студентски директориј са сликама и личним информацијама.[19] Године 2003, Харвард је имао само папирну верзију[21] уз приватне онлајн директорије.[18][22] Зукерберг је рекао за Кримсон: „Свако је причао много о универзалном фејс буку на Харварду. ... Ја мислим да је то помало глупо да је требало Универзитету више година да то реши. Ја то могу да урадим боље него што они могу и ја то могу да урадим за недељу дана.”[22] У јануару 2004, Зукерберг је испрограмирао нови вебсајт, познат као „ТхеФацебоок”, инспирисан Кримсоновим едиторијалом о Фејсмашу; изјавио је: „Јасно је да је технологија потребна за стварање централизованог вебсајта лако доступна ... користи је много.” Зукерберг се састао са студентом Харварда Едуардом Саверином и обојица су пристали да инвестирају 1.000 долара у сајт.[23] Дана 4. фебруара 2004, Зукерберг је покренуо „TheFacebook”, оригинално на адреси thefacebook.com.[24]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Company Info | About Facebook
  2. ^ „Facebook Interface Languages”. Facebook (Select your language). 
  3. ^ „The top 500 sites on the web”. Alexa Internet. Архивирано из оригинала 15. 07. 2018. г. Приступљено 21. 1. 2021. 
  4. ^ Miller, Chance (17. 12. 2019). „These were the most-downloaded apps and games of the decade”. 9to5Mac (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2019. 
  5. ^ Oweis, Khaled Yacoub (23. 11. 2007). „Syria blocks Facebook in Internet crackdown”. Reuters. Приступљено 15. 1. 2010.  (језик: енглески)
  6. ^ „China's Facebook Status: Blocked”. ABC News. 8. 7. 2009. Архивирано из оригинала 11. 7. 2009. г. Приступљено 15. 1. 2010.  (језик: енглески)
  7. ^ Stocking, Ben (17. 11. 2009). „Vietnam Internet users fear Facebook blackout”. Associated Press. Архивирано из оригинала 21. 5. 2010. г. Приступљено 15. 1. 2010.  (језик: енглески)
  8. ^ Shahi, Afshin (27. 7. 2008). „Iran’s digital war”. Daily News Egypt. Архивирано из оригинала 31. 5. 2010. г. Приступљено 15. 1. 2010.  (језик: енглески)
  9. ^ Benzie, Robert (3. 5. 2007). „Facebook banned for Ontario staffers”. TheStar.com. Приступљено 15. 1. 2010.  (језик: енглески)
  10. ^ Mahdawi, Arwa (21. 12. 2018). „Is 2019 the year you should finally quit Facebook? | Arwa Mahdawi”. The Guardian — преко www.theguardian.com. 
  11. ^ Medrano, Kastalia. „Facebook Spreads Viral Fake News Story About Vaccines”. Newsweek. 
  12. ^ Raphael, Rina. „A shockingly large majority of health news shared on Facebook is fake or misleading”. Fast Company. 
  13. ^ „Facebook will not remove fake news - but will 'demote' it”. BBC. 
  14. ^ Funke, Daniel. „Forget fake news stories. False text posts are getting massive engagement on Facebook.”. Poynter. 
  15. ^ а б Sullivan, Mark. „Facebook catches 3 billion fake accounts, but the ones it misses are the real problem”. Fast Company. 
  16. ^ Nicas, Jack (30. 1. 2019). „Does Facebook Really Know How Many Fake Accounts It Has?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 20. 9. 2019. 
  17. ^ Silverman, Craig. „Facebook Removed Over 2 Billion Fake Accounts, But The Problem Is Getting Worse”. BuzzFeed News. 
  18. ^ а б в Kaplan, Katharine A. (19. 11. 2003). „Facemash Creator Survives Ad Board”. The Harvard Crimson. Приступљено 24. 6. 2017. 
  19. ^ а б McGirt, Ellen (1. 5. 2007). „Facebook's Mark Zuckerberg: Hacker. Dropout. CEO.”. Fast Company. Mansueto Ventures. Приступљено 4. 7. 2017. 
  20. ^ Kincaid, Jason (24. 10. 2009). „Startup School: An Interview With Mark Zuckerberg”. TechCrunch. AOL. Приступљено 24. 6. 2017. 
  21. ^ Phillips, Sarah (25. 7. 2007). „A brief history of Facebook”. The Guardian. Guardian Media Group. Приступљено 4. 7. 2017. 
  22. ^ а б Tabak, Alan T. (9. 2. 2004). „Hundreds Register for New Facebook Website”. The Harvard Crimson. Приступљено 4. 7. 2017. 
  23. ^ Hoffman, Claire (15. 9. 2010). „The Battle For Facebook”. Rolling Stone. Wenner Media. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 4. 7. 2017. 
  24. ^ Rothman, Lily (4. 2. 2015). „Happy Birthday, Facebook”. Time. Приступљено 4. 7. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]