HIV demencija

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са HIV-associated neurocognitive disorder)
Neurokognitivni poremećaj povezan sa HIV-om
SinonimiAIDS kompleks demencije (ADC), SIDA u mozgu, HIV demencija, demencija povezana sa HIV-om (HAD), HIV encefalopatija, blagi neurokognitivni poremećaj (MND), asimptomatski neurokognitivni poremećaj (AND)
SpecijalnostiInfektivna bolest, neurologija

Neurokognitivni poremećaji povezani sa HIV-om (HIV-associated neurocognitive disorders, HAND) su neurološki poremećaji povezani sa HIV infekcijom i AIDS-om. To je sindrom progresivnog pogoršanja pamćenja, kognicije, ponašanja i motoričke funkcije kod osoba zaraženih HIV-om tokom kasnih stadijuma bolesti, kada je imunodeficijencija teška.[1] HAND može uključivati neurološke poremećaje različite težine. Neurokognitivni poremećaji uzrokovani HIV-om povezani su sa metaboličkom encefalopatijom izazvanom HIV infekcijom i podstaknutom imunološkom aktivacijom makrofaga i mikroglija.[2] Ove ćelije su aktivno inficirane HIV-om i luče neurotoksine domaćinovog i virusnog porekla. Osnovne karakteristike demencije povezane sa HIV-om (HAD) su onesposobljavajuća kognitivna oštećenja praćena motoričkom disfunkcijom, problemima u govoru i promenom ponašanja.[3] Kognitivno oštećenje karakteriše mentalna sporost, problemi sa pamćenjem i loša koncentracija. Motorni simptomi uključuju gubitak kontrole fine motorike što dovodi do nespretnosti, loše ravnoteže i drhtanja. Promene u ponašanju mogu uključivati apatiju, letargiju i smanjene emocionalne reakcije i spontanost. Histopatološki, identifikuje se infiltracijom monocita i makrofaga u centralni nervni sistem (CNS), gliozom, bledilom mijelinskih ovojnica, abnormalnostima dendritskih procesa i gubitkom neurona.[2][4]

HAD se obično javlja nakon godina HIV infekcije i povezan je sa niskim nivoom CD4+ T ćelija i visokim virusnim opterećenjem u plazmi. Ponekad se smatra prvim znakom pojave AIDS-a. Prevalencija je između 10 i 24% u zapadnim zemljama[5] i primećena je samo u 1-2% infekcija u Indiji.[6][7] Sa pojavom visokoaktivne antiretrovirusne terapije (HAART), učestalost HAD-a je opala u razvijenim zemljama, iako se njena prevalencija povećava.[8][9] HAART može sprečiti ili odložiti početak HAD-a kod ljudi sa HIV infekcijom, a takođe može poboljšati mentalnu funkciju kod ljudi koji već imaju HAD.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lynn, D. Joanne, Newton, Herbert B. and Rae-Grant, Alexander D. eds. 5-Minute Neurology Consult, The. 2nd Edition. Two Commerce Square, 2001 Market Street, Philadelphia, PA 19103 USA: Lippincott Williams & Wilkins, 2012. Books@Ovid. Web. 03 December, 2020.http://ovidsp.ovid.com/ovidweb.cgi?T=JS&PAGE=reference&D=books1&NEWS=N&AN=01626619%2f2nd_Edition%2f2.
  2. ^ а б Gray F, Adle-Biassette H, Chretien F, Lorin de la Grandmaison G, Force G, Keohane C (2001). „Neuropathology and neurodegeneration in human immunodeficiency virus infection. Pathogenesis of HIV-induced lesions of the brain, correlations with HIV-associated disorders and modifications according to treatments”. Clinical Neuropathology. 20 (4): 146—55. PMID 11495003. 
  3. ^ „HIV-Associated Dementia - Neurologic Disorders”. MSD Manual Professional Edition (на језику: енглески). 
  4. ^ Adle-Biassette H, Levy Y, Colombel M, Poron F, Natchev S, Keohane C, Gray F (јун 1995). „Neuronal apoptosis in HIV infection in adults”. Neuropathology and Applied Neurobiology. 21 (3): 218—27. PMID 7477730. S2CID 19576463. doi:10.1111/j.1365-2990.1995.tb01053.x. 
  5. ^ Grant I, Sacktor H, McArthur J (2005). „HIV neurocognitive disorders” (PDF). Ур.: Gendelman HE, Grant I, Everall I, Lipton SA, Swindells S. The Neurology of AIDS (2nd изд.). London, UK: Oxford University Press. стр. 357—373. ISBN 978-0-19-852610-0. Архивирано из оригинала (PDF) 2009-09-23. г. Приступљено 2006-04-06. 
  6. ^ Satishchandra P, Nalini A, Gourie-Devi M, Khanna N, Santosh V, Ravi V, et al. (јануар 2000). „Profile of neurologic disorders associated with HIV/AIDS from Bangalore, south India (1989-96)”. The Indian Journal of Medical Research. 111: 14—23. PMID 10793489. 
  7. ^ Wadia RS, Pujari SN, Kothari S, Udhar M, Kulkarni S, Bhagat S, Nanivadekar A (март 2001). „Neurological manifestations of HIV disease”. The Journal of the Association of Physicians of India. 49: 343—8. PMID 11291974. 
  8. ^ Ellis R, Langford D, Masliah E (јануар 2007). „HIV and antiretroviral therapy in the brain: neuronal injury and repair”. Nature Reviews. Neuroscience. 8 (1): 33—44. PMID 17180161. S2CID 12936673. doi:10.1038/nrn2040. 
  9. ^ González-Scarano F, Martín-García J (јануар 2005). „The neuropathogenesis of AIDS”. Nature Reviews. Immunology. 5 (1): 69—81. PMID 15630430. S2CID 21564599. doi:10.1038/nri1527. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=HIV_demencija&oldid=27448701”