Ослобођење Бугарске

Велико Трново — 18. јуна 1877. Застава Самаре лети свуда.

Споменик руском цару - ослободитељу Александру II у Софији, Бугарска

Ослобођење Бугарске покрива догађаје у вези са оснивањем бугарске државе после периода османске владавине. Ово се дешава као резултат националног препорода. Русија је подржала словенске народе 24. априла 1877. године. У Бугарској овај рат је добио име Ослободилачког рата.^[1]^[2]^[3]

Априлски устанак[уреди | уреди извор]

Јавно мњење у Русији је широко подржало Бугарску у доба устанка. Заједно са активностима Московског словенског комитета учествовали су велики умови и срца руских писаца Ивана Тургењева, Лава Толстоја и Фјодора Достојевског.

Празник[уреди | уреди извор]

Ослобођење Бугарске - национални празник државе, слави се 3. марта сваке године. То је датум када је потписан Сан-Стефански мировни споразум између Руског царства и Турске.

Сан-Стефански мировни споразум[уреди | уреди извор]

Сан-Стефански мировни споразум је утврдио коначне границе нове Бугарске државе, у складу са договором руско-турске комисије.

Обележавање и сећање[уреди | уреди извор]

Ослобођење Бугарске од османске владавине се свечано прославља. На територији земље је изграђено неколико стотина споменика у знак захвалности за херојство и положене жртве ратника.

Референце[уреди | уреди извор]

[1] „Българското опълчение въ Освободителната война 1877 – 1878 (Военноисторическа библиотека – кн.1, 1935)”. ^{[мртва веза]}

[2] „Вус О. В. Освобождение Болгарии: Нарвские гусары на Балканах в 1877–1878. гг. // Всеобщее просветительское общество.”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2018. г. Приступљено 10. 03. 2018.

[3] „Димитриев, Р. Боевете и операциите около Шипка във войната 1877 – 78 години. Военно-исторически етюд. София, 1902.”.

[1]

[2]

[3]