Црногорско-турски рат (1876—1878)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црногорско-турски рат 1876-1878
Crnogorski ustanici uoci srpsko-crnogorsko-turskog rata (1876-78).png
Време: 18. јун 187619. фебруар 1878.
Место: Црна Гора и Херцеговина (Османско царство)
Резултат: Црногорска победа, Санстефански споразум, Берлински споразум
Територијалне
промене:

Црна Гора добија градове Никшић , Колашин , Спуж , Подгорица , Жабљак , Бар , као и приступ мору. Територија Црне Горе повећана од 4.405 км² до 9.475 км²

де факто међународно призната независност Црне Горе
Сукобљене стране
Flag of the Principality of Montenegro.svg Црна Гора  Османско царство
Команданти и вође
Никола I Петровић
Марко Миљанов
Бајо Бошковић
Пеко Павловић
Илија Пламенац
Ахмед Мухтар-паша
Осман паша
Селим-паша
Јачина
65.000 85.000
Жртве и губици
770 погунило око 45.000

Црногорско-турски рат је био је рат између Црне Горе и Османског царства који се водио између 1876. и 1878. Рат је окончан победом Црне Горе. У рату је вођено 6 већих и 27 мањих битака, а међу њима је била пресудна битка код Вучјег дола.

Устанак у оближњој Херцеговини је изазвало низ побуна и устанака против Османског царства у Европи. Црна Гора и Србија су се сложиле да објаве рат Турској 28. јуна 1876, чиме је почео рат. Црногорци, у савезу са Херцеговцима су побиједили. Битка која је била кључна за побједу Црне Горе у рату је била битка код Вучјег дола. Године 1877. Црногорци су водили тешке битке дуж границе са Херцеговином и Албанијом. Кнез Никола I Петровић је преузео иницијативу и напао је турске снаге које су долазиле са севера, југа и запада. Освојио је Никшић (24. септембра 1877), Бар (10. јануара 1878), Улцињ (20. јануара 1878), Грможур (26. јануара 1878) и Врањину и Лесендро (30. јануара 1878).

Рат је окончан када је Османско царство потписала примирје са Црном Гором у Једрену 13. јануара 1878. године. Напредовање Руске Империје ка Истанбулу је приморало Османско царство да потпише мир, чиме је призната независност Црне Горе, Србије и Румуније, а територија Црне Горе увећана са 4.405 km² на 9.475 km². Црна Гора је такође добила градове Никшић, Колашин, Спуж, Подгорицу, Жабљак, Бар, као и излаз на Јадранско море.

Узроци рата[уреди]

Октобра 1874. године у Подгорици, која је тада била погранични град Османског царства према Црној Гори, убијен је Јусуф-бег Крњић, знаменити османски чиновник. Највјероватније га је убио један блиски рођак војводе Марка Миљанова. У знак освете, Турци су извршили одмазду над становништвом и трговцима. Овај догађај је прозван Подгорички покољ. Он је резултовао лошим односима Црне Горе и Османског царства, које је још више погоршало избијање устанка у Херцеговини. Црна Гора је устаницима пружала велику војну и материјалну помоћ и заступала њихових интереса пред Портом. Црна Гора је за себе тражила дио Херцеговине што јој османска влада није хтјела уступити. Због тога је Црна Гора, јуна 1876 године објавила рат Османском царству, а одмах затим и Књажевина Србија.

Битке[уреди]

Види још[уреди]