Мери Касат
Мери Касат | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Мери Стивенсон Касат |
Датум рођења | 22. мај 1844. |
Место рођења | Питсбург, САД |
Датум смрти | 14. јун 1926.82 год.) ( |
Место смрти | Ле Мениј Терибу, Француска |
Мери Стивенсон Касат (енгл. Mary Stevenson Cassatt; Питсбург, 22. мај 1844 — Ле Мениј Терибу, 14. јун 1926) је била америчка сликарка и графичар импресионизма.[1] Већину свог живота провела је у Француској, где се спријатељила са сликаром Едгаром Дега и где је касније и излагала заједно са импресионистима. Касат је обично стварала слике са темом социјалног и приватног живота жена, као и слике са темом односа између мајке и деце.
Гистав Жефроа ју је описао као једну од „les trois grandes dames“ (три велике даме) импресионизма поред Мари Бракмон и Бертом Моризо.[2] Године 1879, Дијего Мартели ју је упоредио са Дегасом, јер су обоје настојали да прикажу покрет, светлост и дизајн у најсавременијем смислу.[3]
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Мери Касат је рођена 22. маја у Алегени Ситију, Пенсилванија, сад делу Питсбурга,[4] од оца Роберта. С. Касата, успешног банкара, и мајке Катарине Келсо Џонстон, која је такође дошла из породице банкара.[5] Предачко име њене породице било је Cossart, а породица је потицала од француског хугенота Жака Косата, који је доспео у Нови Амстердам 1662. године..[6][7] Њена мајка, Кетрин Келсо Џонстон, била је образована и начитана, и имала је дубок утицај на своју ћерку.[8] У том смислу, Касатова доживотна пријатељица Луизин Хавемајер написала је у својим мемоарима: „Свако ко је имао привилегију да познаје мајку Мери Касат одмах би знао да је [Мери] наследила своју способност од ње и само од ње.“[9] Она је била даљи рођак, уметника Роберта Хенрија.[10] Мери је била једно од седморо деце, од којих је двоје умрло у раном детињству. Један брат, Александар Џонстон Касат, касније је постао председник Пенсилванске железнице. Породица се преселила на исток, прво у Ланкастер у Пенсилванији, затим на периферију Филаделфије, где је она почела школовање са шест година.[11]
Мери је одрасла у окружењу где се путовање сматрало видом образовања. Пре своје десете године већ је посетила већину престоница Европе укључујући и Лондон, Париз, и Берлин. Њена породица била за то да она постане професионални сликар, и она започиње школовање на „Пенсилванијској уметничкој академији“ у Филаделфији (1861—1865). Пошто је сматрала да је подучавање било сувише споро, и пошто се јавио проблем односа између ње, професора и мушких студената, она одлучује да сама учи о класичном сликарству, и убрзо се 1866. године сели се у Париз.
Када је отпочео Француско-пруски рат вратила се у САД, где ће живети са својом породицом, али ће се јавити проблеми проналажења модела и сликарског материјала у малом граду. Отац јој је давао за основне животне потребе, али не и за сликарски материјал. Године 1871, враћа у Европу када је унајмљује Архибискуп од Питсбурга да уради одређени број копија слика из Италије, после чега она наставља да путује по Европи.
Импресионизам
[уреди | уреди извор]После самосталног учења у великим Европским музејима, њен стил долази до врхунца 1872. и тада у Паризу почиње да учи са Камиј Писаром.
Њена прва слика бива прихваћена 1872. године од стране Париског салона, али је била критикована да су њене боје биле сувише светле као и да су њени портрети били сувише ласкави за оног ко их гледа.
Када је Мери Касат видела радове урађене пастелама од стране Едгара Дега у излогу продаваца уметничким делима, знала је да није сама у отпору против салона. „Често сам прислањала нос уз излог апсорбујући све што сам могла у његовим делима," писала је свом пријатељу. „Променио ми је живот. Видела сам уметност онако какву сам желела да изгледа." Срела се са Дегаом 1874. године, где ју је позвао на изложбу Импресиониста а већ године 1879. њено дело је висило на Импресионистичкој изложби. Она постаје активни члан импресионистичког круга 1886. године, и постаје пријатељица са Едгаром Дега и Бертом Моризо. Са Дегаом, Касат се све више окреће пастелама и доста њених слика бива нацртано овом техником.
Убрзо после тријумфа Импресиониста, Касат престаје да слика да би се бринула о својој мајци и сестри, која се разбљевају одмах после селидбе у Париз 1877. године. Њена сестра Лидија умире 1882, али њена мајка оздравља, и Касат наставља сликање касних 1880-их.
Њен стил се развија, и она се од импресионизма помера ка једноставнијој техници, и директнијем приступу. Године 1886, она се више не идентификује са било којим уметничким правцем и почиње да експериментише са више могућих техника.
Године 1891, изложила је серију литографских радова, укључујући Woman Bathing и The Coiffure, испирисание радовима Јапанских старих уметника чија је изложба била у паризу једну годину раније. (Погледати Јапанизам)
Каснији живот
[уреди | уреди извор]Године 1890-е биле су за Касат најкреативније. Осим успешних радова она је врло брзо постала и узор многим младим уметницима. Међу њима је била и Lucy A. Bacon, коју је Касат упознала са Камиј Писаром. Како је нови век долазио, Мери је радила као саветник неколико великих колекционара уметности и уједно их стимулисала да што више улажу у Америчке музеје уметности. И мада је свој посао успешно радила прикупљајући доста великих дела, њена лична дела ће још дуго времена бити несхваћена у САД.
Године 1906, брат Мери Касат, Александар Касат, умире. После његове смрти Мери неће сликати до 1912. године.
За то време она путује и 1910. посећује Египат који је импресионира својом лепотом старе уметности. Годину дана касније дијагностикован јој је дијабетес, реуматизам, неуралгија, и катаракта, али она не успорава ритам живота све до 1914. када је била принуђена да престане сликати зато што је била скоро слепа. Упркос томе Мери је излагала још једном 1915. године у подршци тадашњем феминистичком покрету, где је изложила 18 својих дела.
Због свог доприноса уметности, Француска јој је доделила орден Легије части 1904. године.
Умрла је 14. јуна 1926, а сахрањена је у близини Париза у Француској.
Године 2005, њене слике су продаване по цени од око 2,87 милиона долара.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Mary Cassatt Self-Portrait”. National Portrait Gallery (на језику: енглески). Smithsonian Institution. Приступљено 12. 6. 2018.
- ^ Geffroy, Gustave (1894), „Histoire de l'Impressionnisme”, La Vie Artistique: 268
- ^ Moffett, Charles S. (1986). The New Painting: IMpressionism 1874–1886. San Francisco: The Fine Arts Museums of San Francisco. стр. 276. ISBN 0-88401-047-3.
- ^ Roberts, Norma J. (1988). The American Collections. Columbus: Columbus Museum of Art. стр. 36. ISBN 978-0-918881-20-5.
- ^ Pollock 1998, стр. 280.
- ^ Mathews 1998, стр. 3.
- ^ Rubinstein, Charlotte Streifer (1982). American women artists: from early Indian times to the present. Boston, Mass.: Hall. ISBN 978-0816185351.
- ^ Pollock 1998, стр. 281–82.
- ^ Havemeyer, Louisine (1961). Sixteen to Sixty: Memoirs of a Collector. New York: Priv. Print. for the family of Mrs. H.O. Havemeyer and the Metropolitan Museum of Art. p. 272.
- ^ Perlman, Bennard B. (1991). Robert Henri: His Life and Art. New York: Dover Publications. стр. 1. ISBN 978-0-486-26722-7.
- ^ „Mary Cassatt - The Complete Works - Biography - marycassatt.org”. www.marycassatt.org. Архивирано из оригинала 03. 07. 2024. г. Приступљено 19. 11. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Mathews, Nancy Mowll (1994). Mary Cassatt: A Life. New York: Villard Books. ISBN 978-0-394-58497-3.
- Mathews, Nancy Mowll (1998). Mary Cassatt: A Life. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-585-36794-1.
- McKown, Robin (1972). The World of Mary Cassatt. New York: Thomas Y. Crowell Co. ISBN 978-0-690-90274-7.
- Perlman, Bennard B. (1991). Robert Henri: His Life and Art. New York: Dover Publications. стр. 1. ISBN 978-0-486-26722-7.
- Kloss, William (1985). Treasures from the National Museum of American Art. Washington: National Museum of American Art. ISBN 978-0-87474-594-8.
- Pollock, Griselda; Florence, Penny (2001). Looking back to the Future. Amsterdam: G+B Arts International. ISBN 978-90-5701-122-1.
- Rubinstein, Charlotte Streifer (1982). American women artists: from early Indian times to the present. Boston, Mass.: Hall. ISBN 978-0816185351.
- Pollock, Griselda (1998). „Mary Cassatt: Painter of Women and Children”. Ур.: Milroy, Elizabeth; Doezema, Marianne. Reading American Art. New Haven. ISBN 978-0-300-07348-5.
- Roberts, Norma J. (1988). The American Collections. Columbus: Columbus Museum of Art. стр. 36. ISBN 978-0-918881-20-5.
- Shackelford, George T.M. (1998). „Pas de Deux: Mary Cassatt and Edgar Degas”. Ур.: Barter, Judith A.. Mary Cassatt, modern woman / with contributions by Erica E. Hirshler ... [et al.]. New York: Harry N. Abrams, Inc. стр. 109—43. ISBN 978-0810940895. LCCN 98007306.
- Adelson, Warren (2008). Mary Cassatt: Prints and Drawings from the Collection of Ambroise Vollard. New York: Adelson Galleries. ISBN 978-0-9815801-0-4..
- Barter, Judith A., et al. Mary Cassatt: Modern Woman. Exhibition catalogue. New York: Art Institute of Chicago in association with Harry N. Abrams, Inc., 1998.
- Breeskin, Adelyn D. (1970). Mary Cassatt: A Catalogue Raisonné of the Oils, Pastels, Watercolors, and Drawings. Washington, DC: Smithsonian Institution Press..
- Conrads, Margaret C. (1990). American Paintings and Sculpture at the Sterling and Francine Clark Art Institute. New York: Hudson Hills Press..
- Pinsky, Susan; Rosen, Marc; Adelson, Warren; Cantor, Jay E.; Shapiro, Barbara Stern (2000). Mary Cassatt: Prints and Drawings from the Artist's Studio. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08887-7. .
- Pollock, Griselda. Mary Cassatt: Painter of Modern Women. World of Art. London: Thames and Hudson, 1998.
- Stratton, Suzanne L. Spain, Espagne, Spanien: Foreign Artists Discover Spain 1800–1900. Exhibition catalogue. New York: The Spanish Institute in association with the Equitable Gallery, 1993.
- Weinberg, H Barbara (2009). American impressionism and realism. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-300-08569-3. (see index)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Mary Cassatt at the WebMuseum.
- Mary Cassatt at Hill-Stead Museum, Farmington, CT
- Mary Cassatt's Cat Paintings
- A finding aid to the Mary Cassatt letters, 1882–1926 at the Archives of Art, Smithsonian Institute
- Google Art Project slideshow
- Mary Cassatt at the National Gallery of Art
- Mary Cassatt Gallery at MuseumSyndicate.com Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2009)
- Mary Cassatt prints at the National Art History Institut (INHA) in Paris
- The Havemeyer Family Papers relating to Art Collecting
- The foundation in France for the remembrance of Mary Cassatt
- Bibliothèque numérique de l'INHA – Estampes de Mary Cassatt