Nacionalni park Lorenc
| Nacionalni park Lorenc | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Taman Nasional Lorentz | |||||||||||
IUCN kategorija II (nacionalni park) | |||||||||||
 Pankak Džaja na severo-zapadnom uglu nacionalnog parka | |||||||||||
 Mapa Nacionalnog parka Lorenc | |||||||||||
| Lokacija | Provincija Papua, Indonezija | ||||||||||
| Najbliži grad | Vavena | ||||||||||
| Koordinate | 4° 45′ S 137° 50′ E / 4.750° Ј; 137.833° И | ||||||||||
| Površina | 25.056 km2 (9.674 sq mi) | ||||||||||
| Osnovan | 1997 | ||||||||||
| Upravno telo | Ministarstvo šumarstva | ||||||||||
| Mesto svetskog nasleđa | 1999 | ||||||||||
| |||||||||||
Nacionalni park Lorenc je najveći nacionalni park u jugoistočnoj Azija (25.056 km²). Smešten je na severozapadnoj obali ostrva Nove Gvineje u indonezijskoj pokrajini Papua.[1][2][3] Park je nazvan po holandskom istraživaču Hendrikusu Albertusu Lorencu[4] koji je prvi prošao ovim područjem u ekspediciji 1909-10. godine.
To je jedino zaštićeno područje na svetu u kojemu se nalazi netaknut i neprekinut prelaz od ekosistema večitog planinskog leda do tropskih obala, uključujući široka područja nizinskih vlažnih područja, kišnih šuma i alpske tundre. Kako se nalazi na dodirnoj tački dve kontinentalne ploče, ovo područje je mesto kontinuiranih formacija planina i delovanja ledenjaka. S velikim brojem nalazišta fosila i živih endema, te najvećim stepenom bioraznolikosti[5][6] u širem području, takođe je važno mesto za proučavanje evolucije života na Novoj Gvineji. Zbog toga je njegovih 23.500 km² upisano na Uneskov spisak mesta svetske baštine u Aziji 1999. godine.
Odlike[уреди | уреди извор]
U parku se nalazi 4.884 metra visok vrh planine Maoka,[7] Punkak Džaja,[8][9] koji je najviši vrh između Himalaja i Anda. U parku se nalaze mnoga neistražena i nezabeležena područja u kojima verojatno obitavaju mnoge vrste biljaka i životinja koje su nepoznate naučnicima.
Bioraznolikost[уреди | уреди извор]
U Nacionalnom parku Lorenc obitava više vrsta biljaka kao što su: nipah (Nypa fruticans), bakau (Rhizophora apiculata), Pandanus julianettii, Colocasia esculenta, Podocarpus pilgeri i Nauclea coadunata.
Tu obitava i preko 630 vrsta ptica (oko 70% od ukupnog broja na Novoj Gvineji), među kojima su dve vrste kazuara, 31 vrsta goluba, 31 vrsta kakadua, 13 vrsta vodomara, 29 vrsta medosasa[10] i veliki broj ugroženih vrsta kao što je veliki kazuar, južnjački krunasti golub (Goura scheepmakeri), Peskvetov papagaj (Psittrichas fulgidus),[11] Salvadorijeva patka (Salvadorina waigiuensis)[12][13] i Makgregorov divovski medojed (Macgregoria pulchra). Endemske vrste su snežnoplaninski fazan (Anurophasis monorthonyx) i snežnoplaninski crvendać (Petroica archboldi), te 26 tropskih vrsta.
Od 123 vrsta sisara tu obitavaju: dugokljuni jež (Zaglossus bruijni), kratkokljuni jež (Tachyglossus aculeatus), 4 vrste kuskusa (Phalangeridae), te valabiji,[14] divlje mačke, šumski klokani[15] i endemski šumski klokan Dingizo (Dendrolagus mbaiso).[16]
Ljudsko stanovanje i kultura[уреди | уреди извор]
Područje nacionalnog parka bilo je naseljeno više od 25.000 godina. Šume Lorenca obuhvataju tradicionalne zemlje osam autohtonih etničkih grupa,[17] uključujući Asmale, Emuge, Dane, Sempane, i Nduge. Procenjuje se da sadašnja populacija varira između 6.300 i 10.000.[17]
Široko je prihvaćeno da strategije uprave očuvanja parka moraja da uključuju potrebe i težnje tih naroda ako se želi da se ostvari uspešna zaštita biodiverziteta parka. Štaviše, kulturna raznolikost je još jedna važna mera uspeha parka.
Galerija[уреди | уреди извор]
-
Ledenjaci Punkak Džaje 1936. godine. -
Ledenjaci 1990. i 2003. -
Ostaci ledenjaka Punkak Daje -
![Divovska biljka mesožder (Nepenthes[18][19])](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e6/Nepenthes_New_Guinea2.jpg/135px-Nepenthes_New_Guinea2.jpg)
Divovska biljka mesožder (Nepenthes[18][19]) -
![Južnjački krunasti golub (Goura scheepmakeri[20][21]) u parku](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Goura_scheepmakeri_sclaterii_1_Luc_Viatour.jpg/130px-Goura_scheepmakeri_sclaterii_1_Luc_Viatour.jpg)
Južnjački krunasti golub (Goura scheepmakeri[20][21]) u parku
.jpg)
![Divovska biljka mesožder (Nepenthes[18][19])](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Nepenthes_New_Guinea2.jpg)
![Južnjački krunasti golub (Goura scheepmakeri[20][21]) u parku](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Goura_scheepmakeri_sclaterii_1_Luc_Viatour.jpg)
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Santoso, Bangun; Ardiansyah, Novian (2022-06-30). „DPR Sahkan RUU DOB, Papua Kini Punya 3 Provinsi Baru: Papua Selatan, Papua Tengah Dan Papua Pegunungan”. suara.com (на језику: индонежански). Приступљено 2022-07-01.
- ^ Utama, Felldy (2022-06-30). „Usai RUU DOB Papua Disahkan, Ini Perintah Mendagri Buat Bupati Papua Selatan : Okezone Nasional”. Nasional Okezone (на језику: индонежански). iNews. Jakarta: Okezone. Приступљено 2022-07-01.
- ^ Setyaningrum, Puspasari (2022-07-02). „Profil Provinsi Papua Tengah”. KOMPAS.com. Приступљено 2022-09-11.
- ^ Zwarte menschen - witte bergen: verhaal van den tocht naar het sneeuwgebergte van Nieuw-Guinea. Leiden: E.J. Brill, 1913. (Tweede dr. 2005, Amsterdam / Antwerpen: Uitgeverij Atlas; met een voorwoord van Tijs Goldschmidt en een inleiding van A.S. Troelstra. ISBN 90-450-05085.).
- ^ „What is biodiversity?” (PDF). United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.
- ^ „Excite News - Hints of life on what was thought to be desolate early Earth”. apnews.excite.com. 2015-10-23. Архивирано из оригинала 2015-10-23. г. Приступљено 2022-09-05.
- ^ Ian Allison and James A. Peterson. „Glaciers of Irian Jaya, Indonesia and New Zealand”. U.S. Geological Survey, U.S.Department of the Interior. Архивирано из оригинала 12. 05. 2008. г. Приступљено 15. 8. 2017.
- ^ Müller, Kal (2008). Amungme : tradition and change in the highlands of Papua. Freeport Indonesia. OCLC 316516243.
- ^ Neill, Wilfred T. (1973). Twentieth-Century Indonesia
. Columbia University Press. стр. 14. ISBN 978-0-231-08316-4.
- ^ Indonezijsko ministarstvo šuma Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2010) (језик: енглески) Preuzeto 13. listopada 2011.
- ^ Forshaw, Joseph M. (2006). Parrots of the World; an Identification Guide. Illustrated by Frank Knight. Princeton University Press. plate 23. ISBN 978-0-691-09251-5.
- ^ BirdLife International (2021). „Salvadorina waigiuensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2021: e.T22680127A194770067. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ Chambers, M. R. (1987). „The Freshwater Lakes of Papua New Guinea: An Inventory and Limnological Review”. Journal of Tropical Ecology. 3 (1): 1—23. JSTOR 2559420. S2CID 83920625. doi:10.1017/s0266467400001073.
- ^ Ruedas, Luis A.; Morales, Juan Carlos (2005). „Evolutionary Relationships Among Genera of Phalangeridae (Metatheria: Diprotodontia) Inferred from Mitochondrial DNA”. Journal of Mammalogy. 86 (2): 353—365. S2CID 85654240. doi:10.1644/BER-117.1..
- ^ Procter-Gray, E.; Gansiosser, U. (1987). „The individual behaviors of Lumholtz's Tree-Kangaroo: Repertoire and taxonomic iTree-kangaroosmplications”. Journal of Mammalogy. 67 (2): 343—352. JSTOR 1380888. doi:10.2307/1380888. Приступљено 25. 10. 2013. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Leary T, Seri L, Wright D, Hamilton S, Helgen K, Singadan R, Menzies J, Allison A, James R, Dickman C, Aplin K, Flannery T, Martin R & Salas L (2008). „Dendrolagus mbaiso”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 2008-10-15. Listed as Critically Endangered (CR A2cd v3.1)
- ^ а б UNESCO: WHC Nomination Documentation, 1999, retrieved 18 November 2010
- ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III” (PDF). Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x
. Приступљено 2013-07-06.
- ^ Cheek, M.; Jebb, M. (2013). „The Nepenthes micramphora (Nepenthaceae) group, with two new species from Mindanao, Philippines”. Phytotaxa. 151 (1): 25—34. doi:10.11646/phytotaxa.151.1.2 .
- ^ BirdLife International (2016). „Goura scheepmakeri”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T45014473A95138699. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T45014473A95138699.en . Приступљено 13. 11. 2021.
- ^ „Appendices | CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Ronald G. Petocz, Conservation and Development in Irian Jaya, 1989., Leiden: E.J. Brill.
- Pouwer, Jan (2010). Gender, ritual and social formation in West Papua : a configurational analysis comparing Kamoro and Asmat. Leiden: KITLV Press. стр. 119. ISBN 978-90-04-25372-8. OCLC 808384659.
- Jarić, Ivan; Roll, Uri; Bonaiuto, Marino; Brook, Barry W.; Courchamp, Franck; Firth, Josh A.; Gaston, Kevin J.; Heger, Tina; Jeschke, Jonathan M.; Ladle, Richard J.; Meinard, Yves; Roberts, David L.; Sherren, Kate; Soga, Masashi; Soriano-Redondo, Andrea (мај 2022). „Societal extinction of species”. Trends in Ecology & Evolution (на језику: енглески). 37 (5): 411—419. PMID 35181167. S2CID 246894136. doi:10.1016/j.tree.2021.12.011. hdl:10138/358259.
- Harris, J. Arthur (1916). „The Variable Desert”. The Scientific Monthly. 3 (1): 41—50. JSTOR 6182.
- Dasmann, Raymond F. (1967). „A Different Kind of Country”. Kirkus Reviews. Приступљено 7. 8. 2022.
- Brown, William Y. Brown (9. 8. 2011). „Conserving Biological Diversity”. Brookings Institution. Приступљено 7. 8. 2022.
- Terbogh, John (1974). „The Preservation of Natural Diversity: The Problem of Extinction Prone Species”. BioScience. 24 (12): 715—722. JSTOR 1297090. doi:10.2307/1297090.
- Soulé, Michael E.; Wilcox, Bruce A. (1980). Conservation biology: an evolutionary-ecological perspective. Sunder*land, Mass: Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-800-1.
- „Robert E. Jenkins”. Nature.org. 18. 8. 2011. Архивирано из оригинала 19. 9. 2012. г. Приступљено 24. 9. 2011.
- Wilson, E. O. (1988). Biodiversity. National Academy Press. стр. vi. ISBN 978-0-309-03739-6. PMID 25032475. doi:10.17226/989.
- Tangley, Laura (1985). „A New Plan to Conserve the Earth's Biota”. BioScience. 35 (6): 334—336+341. JSTOR 1309899. doi:10.1093/bioscience/35.6.334.
- Wilson, E.O. (1. 1. 1988). Biodiversity. National Academies Press. ISBN 978-0-309-03739-6. online edition Архивирано 13 септембар 2006 на сајту Wayback Machine
- Global Biodiversity Assessment: Summary for Policy-makers. Cambridge University Press. 1995. ISBN 978-0-521-56481-6.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Službena stranica Nacionalnog parka Lorentz (indn.)
- Indo-Pacific Conservation Alliance Project — Facilitating Community-Driven Conservation and Strengthening Local Cultural Institutions in the Greater Lorentz Lowlands (језик: енглески)
- Birdlife EBA Factsheet: South Papuan Lowlands Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2009) (језик: енглески)