Пређи на садржај

Фосфор(V)-оксид

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Phosphorus pentoxide)
Фосфор пентоксид
Phosphorus pentoxide
Phosphorus pentoxide
Phosphorus pentoxide
Phosphorus pentoxide
Називи
Други називи
Дифосфор пентоксид
фосфор(V) оксид
фосфорни анхдрид
Тетрафосфор декаоксид
Тетрафосфор декоксид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.852
RTECS TH3945000
  • InChI=1S/P4O10/c1-11-5-12(2)8-13(3,6-11)10-14(4,7-11)9-12 ДаY
    Кључ: DLYUQMMRRRQYAE-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • O=P13OP2(=O)OP(=O)(O1)OP(=O)(O2)O3
Својства
O10P4
Моларна маса 283,89 g·mol−1
Агрегатно стање beli prah
Густина 2,39 g/cm3
Тачка топљења 340 °C (644 °F; 613 K)
Тачка кључања 360 °C (sublimira)
egzotermna hidroliza
Напон паре 1 mmHg @ 385 °C
Опасности
nije na listi
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity code 3: Capable of detonation or explosive decomposition but requires a strong initiating source, must be heated under confinement before initiation, reacts explosively with water, or will detonate if severely shocked. E.g., fluorineSpecial hazard W: Reacts with water in an unusual or dangerous manner. E.g., cesium, sodium
1
3
3
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Фосфор(V)-оксид је неорганско једињење са молекулском формулом P2O5. Он је анхидрид фосфорне киселине, H3PO4, па спада у класу киселих оксида.

Структура

[уреди | уреди извор]

P2O5 кристалише у више облика. Најпознатији је управо онај приказан десно, P4O10. Та кристална решетка је хексагонална, али није густо пакована. Ван дер Валсове силе код ње су слабе. Густина те решетке је 2,30 g/cm³. На 423 °C кључа, уколико се јаче загрева, сублимисаће. Аморфан облик је стакласти, а настаје спајањем више различитих решетки.

Добијање

[уреди | уреди извор]

Фосфор(V)-оксид се добија сагоревањем фосфора у присуству довољне количине кисеоника.

P4 + 5 O2 → 2 P2O5

У двадесетом веку, овај оксид је био коришћен за добијање чисте концентоване фосфорне киселине. При термичком процесу, P2O5 добијен сагоревањем се растварао у разблаженој фосфорној киселини да би наградио концентрисану. Дехидратација фосфорне киселине за добијање овог оксида није практичнач због тога што ће се метафосфорна киселина (HPO3) разложиди пре но што изгуби воду.

Овај оксид је добар дехидратациони реагенс као што показује егзотермна природа његове хидролизе.

P4O10 (am) + 6H2O (lq) → 4H3PO4 (c)   (-177 kJ)

Ипак, његова способност исушивости је ограничена због његове тежње да створи заштитни вискозан слој који спречава даљу дехидратацију од стране неупотребљеног материјала. Гранулиран облик P2O5 се корсити као исушивач. Због јаке исушивачке моћи, користи се у органској синтези за дехидратацију. Ту му је највећа употреба у претварању амида у нитриле.

P4O10 + RC(O)NH2 → P4O9(OH)2 + RCN

Показани међупроизвод, P4O9(OH)2, је усклађена формула која означава производ хидратације P4O10. Наизглед, када реагује са карбоксилном киселином, производ је одговарајући анхидрид.

P4O10 + RCO2H → P4O9(OH)2 + [RC(O)]2O

Исушивачка моћ овог оксида фосфора је довољно јака да претвори многе минералне киселине у њихове оксиде. Примери: Азотна киселина (HNO3) се претвара у азот(V)-оксид (N2O5); Сумпорна киселина (H2SO4) у сумпор(VI)-оксид (SO3); Перхлорна киселина (HClO4) у хлор(VII)-оксид (Cl2O7) итд.

Повезани оксиди фосфора

[уреди | уреди извор]

Поред комерцијално битних P4O6 и P4O10, фосфорови оксиди су познати са репроматеријалима.

Phosphorus oxides: P4O6, P4O7, P4O8, P4O9, and P4O10.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]