Pirgasta grmuša

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Pirgasta grmuša
Sylvia nisoria, pirgasta grmuša 1.jpg
Odrasli mužjak
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
S. nisoria
Binomno ime
Sylvia nisoria
(Bechstein, 1792)

Pirgasta grmuša (Sylvia nisoria) je tipična grmuša koja se gnezdi širom umerene zone regiona centralne i istočne Evrope i zapadne i centralne Azije. Ova ptica pevačica je strogo migratorna vrsta i zimuje u tropskom regionu Afrike.[2]

Mlada ptica na migraciji, Engleska

Ovo je najveća grmuša,sa 15,5–17 cm dužine tela i teži između 22–36 g, pretežno sivo obojena odozgo i beličastim donjom stranom tela. Odrasli mužjaci su tamno sivo obojeni sa gornje strane tela sa belim vrhovima pokrovnih pera krila i repa, dok su sa donje strane tela jako isprugani. Ženke su jako slične mužjacima ali su neznatno svetlije sa svetlijim prugicama. Mlade ptice su braon-sivo isprugane sa gornje strane, svetlije sa donje strane sa malo prugastih šara i malo karaktera po kome bi se odredile, pa se mogu pomešati sa baštenskom grmušom (Sylvia borin) od kojih su tek neznato veće. Kod odraslih ptica je iris jarko žuto obojen, tamniji kod mladih ptica. Kljun je crnkasto obojen sa svetlijom bazom, dok su noge tamnije braon-sivo obojene.[3][4]

Taksonomija[уреди]

U okviru roda Sylvia vrsta je jako prepoznatljiva; isprugana donja strana tela se sreće samo još kod kiparske grmuše (Sylvia melanothorax) kod koje je ispruganost crne boje, ali se habitus ptice jako razlikuje od pirgaste grmuše pa je zamena ovih dveju vrsta nemoguća. Pirgasta grmuša predstavlja staru evolutivnu liniju grmuša i pretpostavlja se da nema nekog preterano bliskog srodnika među današnjim predstavnicima ostalih grmuša.[5][6]

Postoje dve podvrste pirgaste grmuše. Nominalna ili osnovna Sylvia nisoria nisoria se sreće u većini delova arela rasprostranjenja vrste, dok se druga podvrsta, Sylvia nisoria merzbacheri javlja u istočnom delu areala rasprostranjenja u centralnoj Aziji. Potonja je nešto svetlija i ima manje izraženu ispruganost u odnosu na nominalnu podvrstu, s tim da se u zomana susreta ovih podvrsta javljaju oblici koji su prelazni između ovih dveju podvrsta.[2] Some authors consider them synonymous.[7]

Ime roda potiče od modernog latinskog jezika i reči silvia, što znači „šumski vilenjak”, nastalog od reči silva koja označava šumu. Specijski deo imena nisoria je poreklom iz srednjevekovnog latinskog jezika koji označava kopca (Accipiter nisus), koji je takođe isprugan kao i grmuša.[8]

Ekologija[уреди]

Jaje pirgaste grmuše

Pigrasta grmuša je ptica otvorenih staništa sa žbunovima gde pravi svoja gnezda, staništima koja su jako slična onima koja preferira rusi svračak, (Lanius collurio). Gnezdo pravi nisko u žbunovima ili kupinjacima gde polaže od 3 do 7 jaja. Kao i većina grmuša, ova se predominantno hrani insektima ali takođe u ishrani koristi razno bobičavo voće ili trulo voće pred kraj leta i početkom jeseni. Njena pesma se može opisati kao prijatno čavrljanje, slično pesmi baštenske grmuše sa mnogo čistih nota, tvrđeg zvuka i manje melodično. Pesma takođe podseća na pesmu obične grmuše (Sylvia communis).[3][4]

Pojavljivanje[уреди]

Procenjena veličina populacije ovih ptica u Evropi je oko 460.000 parova. Primećuje se populacioni pad u određenim delovima, pogotovo na zapadu areala rasprostranjenja u Danskoj (gde je nestala kao gnezdarica) i Nemačkoj (zbog gubitka staništa intenzivnom poljoprivredom), dok se mali populacioni rast može uočiti u Ukrajini i južnoj Finskoj. Dalje na istoku i jugu se populacije smatraju stabilnim.[2]

U Srbiji se ova vrsta sreće širom zemlje, s tim da ih je zbog pogodnih staništa mnogo više u regionu Centralne Srbije, u istočnoj Srbiji, nego u Vojvodini.

Galerija[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2012). Sylvia nisoria. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 19. 8. 2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Del Hoyo, J., Elliot, A., & Christie, D. (editors). . Handbook of the Birds of the World. Volume 11: Old World Flycatchers to Old World Warblers. Lynx Edicions. 2006. ISBN 978-84-96553-06-4.
  3. 3,0 3,1 Svensson, L., Mullarney, K. & Zetterström, D. . Collins Bird Guide, second edition. HarperCollins, London. 2009. ISBN 978-0-00-726726-2.
  4. 4,0 4,1 Snow, D. W. & Perrins, C. M. (1998). The Birds of the Western Palearctic (Concise изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1. 
  5. ^ Helbig, A. J. . Phylogeny and biogeography of the genus Sylvia. стр. 24-29 in: Shirihai, H., Gargallo, G., Helbig, A. J., & Harris, A. Sylvia Warblers. Helm Identification Guides. 2001. ISBN 978-0-7136-3984-1.
  6. ^ Jønsson, K. A. & Fjeldså, J. (2006). A phylogenetic supertree of oscine passerine birds (Aves: Passeri). Zoologica Scripta 35 (2): 149–186. doi:10.1111/j.1463-6409.2006.00221.x
  7. ^ Williamson, K. (1976). Identification for Ringers: The Genus Sylvia. British Trust for Ornithology.
  8. ^ Jobling 2010, стр. 272,376

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]