Severna žirafa

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pogledajte žirafa za detalje kako se ova predložena taksonomija uklapa u trenutno prihvaćenu taksonomiju žirafa.
Giraffa camelopardalis u zološkom vrtu d'Amnevil

Severna žirafa (Giraffa camelopardalis), takođe poznata kao troroga žirafa,[1] je predložena vrsta žirafe koja obitava u Severnoj Africi.

U sadašnjoj IUCN taksonomskoj šemi, postoji samo jedna vrsta žirafe s imenom G. camelopardalis i devet podvrsta.[2]

Nekada izobilna širom Afrike od 19. veka, ona ima opseg od Senegala, Malija i Nigerije od Zapadne Afrike do severa u Egiptu.[3] Zapadnoafričke žirafe su nekada živele u Alžiru i Maroku u drevnim periodima do njihovog izumiranja zbog saharske suve klime.[4][5][3] Ona je izolovana u Južnom Sudanu, Keniji, Čadu i Nigeru.

Sve žirafe IUCN smatra ranjivim na izumiranje.[2][6] Tokom 2016. godine u prirodi je bilo prisutno oko 97.000 jedinki iz svih podvrsta.[6] Trenutno postoji 5.195 severnih žirafa.

Taksonomija i evolucija[уреди]

Interna sistematika žirafa (Fennessy et al. 2016)[7]
Giraffa 

 Giraffa giraffa

 Giraffa tippelskirchi

 Giraffa reticulata

 Giraffa camelopardalis 


U trenutnoj IUCN taksonomskoj šemi postoji samo jedna vrsta žirafe s imenom G. camelopardalis i devet podvrsta.[6][8]

Podvrste[уреди]

Predložene su tri podvrste severnih žirafa.

Predložene podvrste severne žirafe
Podvrste Opis Slika
Nubijska žirafa (G. c. camelopardalis)[9] Ova nominirana podvrsta severne žirafe nalazi se u istočnom Južnom Sudanu i jugozapadnoj Etiopiji.[10] Ona ima oštro definirane mrlje boje kestena okružene uglavnom belim linijama, dok na donjoj strani nema mrlja. Srednja kvržica je posebno razvijena u mužjaka.[11]:51 Smatra se da njih oko 2.150 ostaje u divljini, od kojih je 1.500 iz Rotšildovog ekotipa.[7] To je jedna od najčešćih vrsta žirafa u zatočeništvu, mada je originalni fenotip retkost - jedna grupa se čuva u zoološkom vrtu Al Ain u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.[12] Godine 2003. ova grupa je brojala 14 jedinki.[13] Al Ain Zoo Giraffe.JPG
Kardofanska žirafa (G. c. antiquorum) Kardofanska žirafa je podvrsta severne žirafe (G. cameleopardis) i ima populaciju od 2.000 jedinki koja obuhvata južni Čad, Centralnoafričku Republiku, severni Kamerun i severoistočni DR Kongo.[7] Populacije u Kamerunu ranije su uključivane u G. c. peralta, ali je to bilo netačno.[14] U poređenju sa nubijskom žirafom, ova podvrsta ima manje i nepravilnije šare. Njene mrlje se mogu naći ispod skočnog zgloba i na unutrašnjosti nogu. Središnja kvržica je prisutna kod mužjaka.[11]:51–52 Postoji velika konfuzija u vezi sa statusom ove podvrste i G. c. peralta u zoološkim vrtovima. Godine 2007. svi navodni G. c. peralta u evropskim zoološkim vrtovima se pokazalo da su zapravo G. c. antiquorum.[14] Uz ovu korekciju oko 65 primeraka se čuva u zoološkim vrtovima.[15] Ranije priznata podvrsta G. c. congoesis se danas smatra delom kordofanske podvrste. Giraffa camelopardalis antiquorum (Vincennes Zoo) 2.jpg
Rotšildova žirafa (G. c. rothschildi, po Volter Rotšildu),[9] takođe poznata kao Barinška žirafa ili Ugandanska žirafa Rotšildova žirafa je bivša podvrsta konglomeratne vrste žirafa, ali se danas smatra ekotipom severne žirafe (Giraffa camleopardis). Njen opseg habitata obuhvata delove Ugande i Kenije.[2] Njegovo prisustvo u Južnom Sudanu i Demokratskoj Republici Kongo je neizvesno.[16] Ova žirafa ima velike tamne mrlje koje obično imaju potpunu marginu, ali mogu imati i oštre ivice. Tamne mrlje takođe mogu imati bleđe zračne linije ili pruge unutar sebe. Mrlje obično ne dosežu ispod skočnih zglobova i gotovo nikada do kopita. Ovaj ekotip takođe može razviti pet „rogova”.[11]:53 Veruje se da oko 1500 primeraka ostaje u divljini,[7] a više od 450 ih se čuva u zoološkim vrtovima.[15] Prema genetskoj analizi iz septembra 2016. godine, ova podvrsta je konspecifična sa Nubijskom žirafom (G. c. camelopardalis).[7] Giraffa camelopardalis rothschildi 1.jpg
Zapadnoafrička žirafa (G. c. peralta),[9] takođe poznata kao Nigerska žirafa ili Nigerska žirafa[17] Zapadnoafrička žirafa je podvrsta severne žirafe (G. cameleopardis) endemske za jugozapadni Niger.[2] Ova životinja ima svetlije krzno od ostalih podvrsta,[18]:322 sa crvenim mrljama u obliku režanja koje dosežu ispod skočnih zglobova. Osikoni su uzdignutiji nego kod drugih podvrsta, a mužjaci imaju dobro razvijene medijalne kvržice.[11]:52–53 Ovo je najugroženija podvrsta sa manje od 400 jedinki koje su ostale u divljini.[7] Za žirafe u Kamerunu ranije se verovalo da pripadaju ovoj podvrsti, ali su u stvari G. c. antiquorum.[14] Ova greška rezultirala je određenom zbrkom u vezi sa njenim statusom u zoološkim vrtovima, ali 2007. godine je utvrđeno je da su svi „G. c. peralta” koji se čuvaju u evropskim zoološkim vrtovima zapravo G. c. antiquorum.[14] Giraffe koure niger 2006.jpg

Opis[уреди]

Lobanja severne žirafe

Žirafe imaju dve izbočine nalik na rogove poznata kao osikoni na čelu. Severne žirafe su duže i veće od južnih žirafa. Mužjaci severne žirafe imaju treći cilindrični osikon u sredini glave, neposredno iznad očiju, dužine od 3 do 5 inča.[1]

Distribucija i habitat[уреди]

Severne žirafe žive u savanama, grmljovitim predelima i šumama. Nakon lokalnih izumiranja na raznim mestima, severne žirafe su najmanje brojna vrsta i najugroženija. U istočnoj Africi one se najčešće nalaze u Keniji i jugozapadnoj Etiopiji, mada retko u severoistočnoj Demokratskoj Republici Kongo i Južnom Sudanu. U Centralnoafričkoj Republici, Čadu i Kamerunu Centralne Afrike živi oko 2.000. Jednom raširene u Zapadnoj Africi, nekoliko stotina severnih žirafa je zatvoreno u rezervatu Dosso u gradu Koure, u Nigeru. Sreću se kako u zaštićenim područjima, tako i izvan njih.[2]

Najraniji opsezi habitata severnih žirafa bili su u Čadu tokom kasnog pliocena. One su nekada su bile izobilne u Severnoj Africi. One su živele u Alžiru od ranog pleistocena tokom kvartarnog perioda. Isto tako su živele su u Maroku do njihovog izumiranja oko 600. godine pne, pošto je suva klima Sahare učinila živote uslove hepodesnim za žirafe.[4] They are also extinct in Libya and Egypt.[5]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Linnaeus, C. (1758). The Nubian or Three-horned giraffe (Giraffa camelopardalis). Existing Forms of Giraffe (February 16, 1897): 14.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Muller, Z.; Bercovitch, F.; Brand, R.; Brown, D.; Brown, M.; Bolger, D.; Carter, K.; Deacon, F.; Doherty, J.B.; Fennessy, J.; Fennessy, S.; Hussein, A.A.; Lee, D.; Marais, A.; Strauss, M.; Tutchings, A. & Wube, T. (2016). Giraffa camelopardalis. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T9194A109326950. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T9194A51140239.en. Приступљено 23. 12. 2017. 
  3. 3,0 3,1 Alexandre Hassanin, Anne Ropiquet, Anne-Laure Gourmand, Bertrand Chardonnet, Jacques Rigoulet : Mitochondrial DNA variability in Giraffa camelopardalis: consequences for taxonomy, phylogeography and conservation of giraffes in West and central Africa. C. R. Biologies 330 (2007) 265–274. online abstract
  4. 4,0 4,1 Anne Innis Dagg (23. 1. 2014). Giraffe: Biology, Behaviour and Conservation. Cambridge University Press. стр. 5. ISBN 9781107729445. Приступљено 30. 3. 2017. 
  5. 5,0 5,1 Wendorf, Fred; Schild, Romuald (11. 11. 2013). Holocene Settlement of the Egyptian Sahara: Volume 1: The Archaeology of Nabta Playa. Springer Science & Business Media. стр. 622. ISBN 9781461506539. Приступљено 30. 3. 2017. 
  6. 6,0 6,1 6,2 Muller, Z.; et al. (2016). „Giraffa camelopardalis (Giraffe)”. www.iucnredlist.org. Приступљено 2. 5. 2017. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 Multi-locus Analyses Reveal Four Giraffe Species Instead of One: Current Biology
  8. ^ Bercovitch, Fred B.; Berry, Philip S. M.; Dagg, Anne; Deacon, Francois; Doherty, John B.; Lee, Derek E.; Mineur, Frédéric; Muller, Zoe; Ogden, Rob (20. 2. 2017). „How many species of giraffe are there?”. Current Biology (на језику: енглески). 27 (4): R136—R137. ISSN 0960-9822. PMID 28222287. doi:10.1016/j.cub.2016.12.039. 
  9. 9,0 9,1 9,2 Pellow, R. A. (2001). „Giraffe and Okapi”. Ур.: MacDonald, D. The Encyclopedia of Mammals (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 520—27. ISBN 978-0-7607-1969-5. 
  10. ^ „Giraffe – The Facts: Current giraffe status?”. Giraffe Conservation Foundation. Приступљено 21. 12. 2010. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 Seymour, R. (2002) The taxonomic status of the giraffe, Giraffa camelopardalis (L. 1758), PH.D Thesis
  12. ^ „Exhibits”. Al Ain Zoo. 25. 2. 2003. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2011. Приступљено 21. 11. 2011. 
  13. ^ „Nubian giraffe born in Al Ain zoo”. UAE Interact. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2012. Приступљено 21. 12. 2010. 
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 Hassanin, A.; Ropiquet, A.; Gourmand, B.-L.; Chardonnet, B.; Rigoulet, J. (2007). „Mitochondrial DNA variability in Giraffa camelopardalis: consequences for taxonomy, phylogeography and conservation of giraffes in West and central Africa”. Comptes Rendus Biologies. 330 (3): 173—83. PMID 17434121. doi:10.1016/j.crvi.2007.02.008. 
  15. 15,0 15,1 „Giraffa”. ISIS. 2010. Приступљено 4. 11. 2010. 
  16. ^ Fennessy, J. & Brenneman, R. (2010). Giraffa camelopardalis ssp. rothschildi. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2012.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 2013-01-26. 
  17. ^ Fennessy, J.; Brown, D. (2008). Giraffa camelopardalis ssp. peralta. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2012.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 2013-01-26. 
  18. ^ Kingdon, J. (1988). East African Mammals: An Atlas of Evolution in Africa, Volume 3, Part B: Large Mammals. University Of Chicago Press. стр. 313—37. ISBN 978-0-226-43722-4. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]