Ветеринарска медицина

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Veterina)

Ветеринарска медицина (лат. veterinarius) је грана медицине која се бави превенцијом, дијагностиком и лијечењем болести, поремећаја и повреда животиња. Обим ветеринарске медицине је широк, који покрива све животињске врсте, домаће и дивље, са широким спектром услова који могу утицати на различите врсте.

Ветеринарска медицина је веома распрострањена, и са и без стручног надзора. Професионалну његу најчешће предводе ветеринари, али и ветеринарски техничари.

Ветеринарска медицина помаже људском здрављу кроз праћење и контролисање зооноза (болести које се преносе са животиња на људе), безбједности хране и индиректно кроз вршење основних медицинских истраживања. Такође помажу при контолисању хране сточног поријекла, а и чувајући ментално здравље љубимаца. Ветеринари често сарађују са епидемиолозима, али и другим здравственим научницим и природњацима у зависности од посла. Етички, ветеринари су обично дужни да брину о добробити животиња.

Историја[уреди]

Египатски Папирус из Кахуна (1900. п. н. е.) и Ведска литература у античкој Индији (Шалихотра) су једни од првих писаних извора о ветеринарској медицини. Први будистички цар Индије едиктом Ашоке каже: „Краљ Пијадаси (Ашока) је омогућио двије врсте медицине, медицину за људи и медицину за животиње. Гдје нема љековитог биља за људе и животиње, наредио је да се купи и посади“.

Први покушаји да се организује и регулише праксу третирања животиња фокусирала се на коње због њиховог економског значаја. У средњем вијеку око 475. године, поткивачи су комбиновали свој посао са поткивањем са много ширим задатком „лијечења коња“. Лорд-мајор Лондона 1356. године забринут због лошег стања бриге о коњима у граду, свим поткивачима који раде у кругу од 7 миља од града Лондона наредио да оснују удружење које би регулисали и унапређивало њихов рад. То је довело до оснивања Поштоване компаније поткивача 1674. године.[1]

У међувремену, књига Карла РуинијаАнатомија коња“ је објављена 1598. године. То је била прва свеобухватна расправа о анатомији не-хумане врсте.[2]

Успостављање професије[уреди]

Први ветеринарски колеџ је основан у Лиону 1762. године, а основао га је Клод Буржелат.[3] Према Луптону, послије посматрања разарања говеда која су мучила француска стада, Буржелат је посвијетио своје време тражећи лијек.[4]

Ветеринарски радници[уреди]

Ветеринари[уреди]

Ветеринарску заштиту обично предводи ветеринар. Ова улога је еквивалента љекару у хуманој медицини, а обично укључује постдипломске студије и квалификације.

Ветеринарски техничар[уреди]

Ветеринарски техничар је ветеринарски радник који има завршен IV степен ветеринарске школе и он помаже ветеринару у обављању стручно-техничких послова.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Hunter, Pamela (2004). Veterinary Medicine: A Guide to Historical Sources, p. 1. Ashgate Publishing, Ltd.
  2. Wernham, R. B. (1968). The New Cambridge Modern History: The Counter-Reformation and price revolution, 1559-1610, Volume 3, p.472. Cambridge University Press.
  3. Marc Mammerickx, Claude Bourgelat: avocat des vétérinaires, Bruxelles 1971
  4. J.L.Lupton, "Modern Practical Farriery", 1879, in the section: "The Diseases of Cattle Sheep and Pigs" pp. 1