Јелена Шаулић

Јелена Шаулић
Јелена Шаулић
Лични подаци
Пуно име	Јелена Шаулић (удата Бојовић)
Датум рођења	(1896-00-00)1896.
Место рођења	Јунча до код Жабљака, Књажевина Црна Гора
Датум смрти	21. март 1921.(1921-03-21) (24/25 год.)
Место смрти	Пљевља, Краљевина СХС
Војна каријера
Служба	1917 – 1918.
Чин	комита
Одликовања	Карађорђева звезда са мачевима

Јелена Шаулић, удата Бојовић (Јунча до код Жабљака, 1896 – Пљевља, 21. март 1921) била је учитељица, борац, учесница Топличког устанка и комита у Црној Гори током Првог светског рата.

Детињство и младост

Јелена Шаулић рођена је 1896. године у селу Јунча До, подно Дурмитора, као најмлађе од петоро деце у породици свештеника Перка Шаулића. Описивали су је као крупну девојку црне косе, продорног погледа, бритког језика и изузетне лепоте, па је у народу остала узречица „Лепа као Јелена Шаулић”. Због сукоба са Краљем Николом њен отац био је принуђен да са породицом напусти Црну Гору, па Јелена одраста у Србији, у Медвеђи. Јелена се одликовала необичном бистрином ума и најлепшим врлинама, па у рекордно кратком року уочи Првог светског рата завршава учитељску школу и добија намештење као учитељица у Призрену.

Године ратовања

Бугари су 17. фебруара 1917. године убили њену мајку Стану (рођену Кнежевић), а четири дана касније букнуо је Топлички устанак. Међу Србима, који су се подигли против бугарског зулума, били су и свештеник Перко са ћерком Јеленом. Придружују се устаничким четама Косте Војиновића на Радан планини. Вешта с пушком, а још више с бомбом, Јелена је била страх и трепет за непријатеља широм Радан планине по којој је војевао њен Гајтански одред.

После пропасти Топличког устанка, заједно са оцем и групом устаника Јелена прелази у Црну Гору, где се прикључују комитској чети војводе Бошка Бојовића која је, по Дурмиторским врлетима, ратовала против аустроугарског окупатора. Памте се подвизи Јелене Шаулић у боју код Врела, у јануару 1918. године. У том боју заробљен је и ратни злочинац из Босне, Осман Јогуница, кога су комити осудили на смрт, а пресудила му је лично Јелена. Од храбре учитељице нису стрепели само окупатори, већ и комите којима борба за слободу није била једини циљ, већ су комитовали и због пљачке. Такве комите Јелена је немилосрдно кажњавала.

У дневнику који је водила, остале су забележене њене речи о ратних походима и ономе што је за отаџбину учинила:

„ Сматрала сам да чиним једну свету и племениту дужност. А вазда сам желела да умрем само као достојна Српкиња. Па и под непријатељским бајунетима, тој би се смрти насмејала и без успреге и страха на сусрет изашла. ”

Кратак живот у миру

По завршетку Првог светског рата Јелена се удала за свог ратног друга, војводу Бошка Бојовића и са њим засновала породицу у Пљевљима, где је наставила да ради као учитељица. Нажалост, од последица рањавања, тешког војевања и исцрпљујућег четовања 1917. и 1918. године, Јелена се убрзо разболела и умрла 21. марта 1921. године, тек закорачивши у двадесетшесту годину. Остала је прича да више од годину дана после њене смрти, у знак жалости, у племену Дробњака из којег потиче није било весеља нити су се чуле гусле и песма.

Одликовања и почасти

Јелена Шаулић посмртно је одликована Карађорђевом звездом са мачевима, која се додељује за изузетну храброст. Удружење ратника и поштовалаца ратова 1912‐1918. из Пљеваља, подигло јој је спомен обележје на Пљеваљском градском гробљу где је сахрањена. Остала је упамћена као хероина устаничке Топлице и непокорног Дурмитора.

Литература

• Rakočević, Novica (1969). Crna Gora u Prvom svjetskom ratu 1914-1918. Titograd: Istorijski institut. 
• Кордић, Миле; Ашанин, Мијајло (1985). Комитски покрет у Црној Гори : 1916-1918. Београд: Нова књига. 

Види још

• Хероине Првог светског рата у Србији

Спољашње везе

• Копривица, Петко (14. 12. 2008). „Хероина устаничке Топлице и непокорног Дурмитора”. Политика. Приступљено 8. 8. 2016.